Koliko je Srbija daleko od kolektivnog imuniteta: Svaki novi soj diže prag i traži više vakcinisanih

U Srbiji je do sada vakcinisano protiv virusa korona 50,2 odsto odraslog stanovništva, ali smo još daleko od kolektivnog imuniteta. Za jak "imunološki bedem" procena je da više od 80 odsto ljudi mora da bude otporno na virus - da su preležali kovid infekciju ili da su primili vakcinu.

U Srbiji nisu rađene studije koliko je do sada stanovništva steklo imunitet na virus - prirodnim zaražavanjem i cepljenjem. Zna se da je do sada dato 2.865.000 prvih doza vakcina, dok je sa obe doze vakcinisano 2.730.000 odraslih osoba (stariji od 18 godina). Vakcinacijom je steklo imunitet 50, 2 odsto odraslog stanovništva. 

Prema zvaničnim podacima koji su dosputni na sajtu Kovid-19 od početka pandemije u Srbiji je kovid registrovan kod 724.661 ljudi. Međutim, to ne znači da se jednostavnim zbrajanjem može doći do podatka koliko ljudi je do sada razvilo otpornost na virus, jer se zna da su mnogi koji su preležali infekciju nakon toga i vakcinisani.

"Ne znamo koliko smo blizu ili daleko od kolektivnog imunitetu jer se preklapa situacija ljudi koji su preležali virus i koji su vakcinisani. Institut Batut bi trebao da vodi evidentiju o preklapanjima i da imenom i prezimenom kaže Petar Petrović je preležao virus i vakcinisan je ili Petar Petrović je samo preležao virus ili Petar Petrović je samo vakcinisan", rekao je za Euronews Srbija Vladan Čokić , naučni savetnik u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Pojašnjava da svaka nova varijanta virusa ima veću mogućnost zaražavanja, jer virus nastoji da preživi u prirodi, te se zbog toga povećava i neophodan prag imunizovanih kako bi se postigao kolektivni imunitet. 

Čokić navodi da je za korona virus (SARS-CoV-2) koji se pojavio u Vuhanu bilo dovoljno za kolektivni imunitet da se imunizuje 60 odsto stanovništva, jer je jedan zaraženi infekciju prenosio u proseku na dvoje ljudi.

Britanski soj virusa zaražava u proseku četvoro ljudi, dok delta soj, koji se pojavio u Indiju, u proseku zaražava šest do osam osoba.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Na osnovu toga koliko ljudi može da zarazi jedan osoba kaže se da je procenat za kolektivni imunitet za kineski soj virusa bio 60 odsto, dok je sada za delta soj otišao na 83 odsto", pojasnio je Čokić.

Delta soj virusa dominantan je u mnogim evropskim zemljama - Velikoj Britaniji, Rusiji. Epidemiolozi smatraju da će uskoro biti dominantan u celoj Evropi, pa i u Srbiji. Ohrabruje to što su postojeće vakcine efikasne i protiv delta soja.

Kako štite vakcine?

Jak antivakserski lobi, koji deluje najviše na društvenim mrežama, doveo je do toga da sve zemlje na globalnom nivou imaju problem sa vakcinacijom i zaustavljanjem epidemije. Brojne neproverene informacije mogu se pročitati na internetu od onih da vakcina može da dovede do steriliteta, do podataka da čak ne štiti od virusa.

Čokić objašnjava da se od vakcine protiv virusa korona očekuje mnogo više nego od svih ostalih vakcina. Pojašnjava da je efikasnost vakcine pritiv gripa, koja se prima svake godine, od 40 do 60 odsto jer virus stalno mutira.

"Od ove vakcine se očekuje da bude 100 odsto efikasna, da je primite jednom za ceo život. To je nemoguće", rekao je on.

Koliku je štetu antivakserski lobi napravio, navodi, najbolje se vidi na primeru Rusije gde se svakog dana zarazi oko 20.000 ljudi i umre oko 800.

"I druge zemlje imaju isti broj zarađenih kao Rusija, ali mnogo manje umrlih, zato što je u tim zemljama vakcinisano više od 50 odsto stanovništva, a u Rusiji samo 15 odsto. Iako imaju svoju vakcinu", pojasnio je on.

Važna ravnomerna vakcinacija

Za stvaranje kolektivnog imuniteta važno je i da vakcinacija bude ravnomerna u svim regionima i opštinama. Neravnomernom vakcinacijom stvaraju se "džepovi" koji omogućavaju virusu da preživi.

Za Srbiju je u ovoj epidemiji karakteristično neujednačeno cepljenje protiv virusa korona. Tako danas imamo opštine koje su prešle i po 80 odsto vakcinisanih, dok je u pojedinim gradovima broj ljudi koji su "zavrnuli rukave" ispod 30 odsto.

Direktor Kancelarije za eUpravu Mihailo Jovanović kaže da je opština Stari grad u Beogradu prešla 80 odsto vakcinisanih punoletnih građana, a da još tri beogradske opštine - Savski venac, Vračar i Novi Beograd, imaju preko 75 odsto vakcinisanih.

Tanjug/Miloš Milivojević

"Kada posmatramo Srbiju, najbolji je Priboj, a iza njega slede Niš, Bosilegrad, Užice i Mali Zvornik, svi sa preko 60 odsto vakcinisanih stanovnika", istakao je Jovanović za RTS.

Navodi da je nekoliko lokalnih samouprava i dalje ispod 30 odsto vakcinisanih. To su Ljig, Ub, Mionica, Lajkovac, Novi Pazar i Tutin.

Osim ravnomerne regionalne vakcinacije za kolektivni imunitet važno je i ravnomerna zastupljenost imunizovanih po starosnim grupama. Danas je u Srbiji najviše zaštićenog stanovništva među starijim ljudima, dok su mladi i radno aktivno stanovništvo teže odlučuju na vakcinaciju. Zbog toga je danas u kovid bolnicama najviše mlađih ljudi. 

Procene o kolektivnom imunitetu

Za sada postoje samo procene o kolektivnom imuniteta u Srbiji. Virusolog Ana Gligić kaže za Euronews Srbija da je oko 66,6 odsto imunog stanovništva.

"Pribrajamo 2,7 miliona vakcinisanih i imamo oko 700.000 prebolelih i više od pola miliona testiranih nosioca virusa. To znači da oko 66,6 odsto stanovništva Srbije nosi antitela stečena na ovaj ili onaj način - vakcinacijom, prebolevanjem i inafarentnim nošenjem virusa (zdravi nosioci virusa)", navela je Gligić.

Smatra da se u Srbiji ne može desiti ono što je delta virus napravio u Indiji, jer je stanovništvo imunizovano u velikom broju.

"Tragedija je što je samo 17 odsto mladih ispod 30 godina vakcinisano, a oni nose virus a nisu prepoznati kao nosioci. Njih treba animirati da se vakcinišu da bi zaustavili napredovanje bolesti i prenošenje virusa", navela je ona.  

Šta je kolektivni imunitet?

Kolektivni imunitet se stiče prirodno zaražavanjem i vakcinacijom. To je otpornost stanovništva na neku bolest koja je u populaciji. "Imunološki bedem" je važan jer ukoliko je neko osetljiv, narušenog opšteg zdravlja (i ne može da se vakciniše), nema ko da mu prenese infekciju jer su svi oko njega otporni. Zato se kaže da vakcinacijom štitimo sebe, ali i druge oko nas. 

Zahvaljujući dobrom kolektivnom imunitetu koji je postignut vakcinacijom dece, danas su u Srbiji zaboravljene mnoge zarazne bolesti od kojih se umiralo.

Prag kolektivnog imuniteta nije isti za sve zarazne bolesti. Za male boginje, koje su izuzetno zatrazne i gde jedan oboleli može da zarazi 12 do 15 osoba oko sebe, potrebno je da 95 odsto nacije ima antitela da bolest ne bi mogla da se prenosi.

Kod virusa korona kolektivni imunitet nije isti za sve njegove varijante. Za divlji virus iz Vuhana govorilo se da je 60 odsto otpornog stanovništva dovoljno za kolektivni imunitet, za varijantu koja se pojavila u britaniji da je dovoljno oko 70 odsto, dok je za delta soj iz Indije potrebno 83 odsto.