Kako smo došli da od velikog kašlja umiru bebe, Konstantinidis: U svakoj generaciji ostane oko 25.000 nevakcinisane dece

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/02/2024

15:09

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji svakog dana raste broj zaraženih Bordatelom pertusis, bakterijom koja izaziva veliki kašalj. Od te zarazne bolesti, prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u decembru prošle godine umrle su tri bebe, a tokom januara još jedna.

Zdravstvene vlasti su prijavile ukupno 1.595 potvrđenih slučajeva velikog kašlja u periodu od 1. januara 2023. do 28. januara ove godine. Međutim, epidemiolozi kažu da taj broj treba množiti sa tri, jer se mnogi ne jave lekaru i bolest se ne dijagnostikuje.

Javnost se sa razlogom pita kako smo od bolesti koja je bila na korak od iskorenjivanja, došli do toga da nam deca umiru od velikog kašlja?

Objašnjenje je jednostavno, pao je obuhvat vakcinisane dece. Jak kolektivni imunitet obezbeđuje se ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece u generaciji. Srbija je poslednjih nekoliko godina daleko od tih brojeva.

Jak imunološki bedem obezbeđuje da bakterija ne može da se širi. Na taj način se vakcinacijom ne štite samo oni koji prime cepivo, već se štite i novorođenčad koja nisu stasala za imunizaciju, ali i deca koja zbog bolesti ne mogu da se vakcinišu.

Prof. Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije kaže za Euronews Srbija da uprkos zakonskoj obavezi vakcinacije, pojedini roditelji ne vakcinišu svoju decu. Navodi da je procenat vakcinisane dece prvom dozom 91 odsto, da je broj onih koji prime revakcinu sa 18 meseci oko 80 odsto i za drugu revakcinu oko 90 odsto.

Konstantinidis: Previše nevakcinisane dece

"Međutim, treba napomenuti da je 80 odsto koji prime prvu revakcinu, zapravo 80 odsto od onih 91 odsto vakcinisanih prvom dozom. To znači da se obuhvat smanjuje na 70 odsto. Druga revakcina, koja ide pred školu, opet je 90 odsto od onih koji su primili prvu revakcinu. To je u krajnjem zbiru oko 60-62 odsto vakcinisane dece u jednoj generaciji, što je nedovoljno. U ovom trenutku u svakoj generaciji ostaje oko 25.000 nevakcinisane dece. To je razlog zbog čega se pertusis proširio više nego obično. Njega ima svake godine, ali pomalo i do sada novorođenčad i odojčad nisu obolevala", pojasnio je Konstantinisdis u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Dodaje da u svakoj generaciji ostane oko 25.000 nevakcinisane dece, što je ogroman broj potpuno nezaštićenih od bakterije koja se brzo i lako prenosi.

"To je preveliki broj nevakcinisane dece. Previše bi bilo i da je 10 odsto nevakcinisanih. Bakterija je stalno u cirkulaciji. To je respiratorna, kapljična infekcija koja se u zimskim mesecima prenosi. Vakcinacija više nije samo medicinsko pitanje, to je problem za široku društvenu zajednicu", naveo je on.

Smatra da je takvo ponašanje roditelja posledica globalnog, tabloidnog obrasca ponašanja. Navodi da se danas izjednačava svako mišljenje - jednog lekara, profesora, epidemiologa i mišljenje neke javne ličnosti.

Upitan da li očekuje reakciju države, on je rekao da smatra da će reakcija uslediti kroz proveravanje vakcinalnih kartona. On je dodao da ne preti opasnost samo od velikog kašlja, već i drugih zaraznih bolesti, poput, malih boginja. U epidemiji morbila, koja je buknula 2017-18 u Srbiji umrlo je 15 osoba.

Maris: U Beogradu obolelo 760 osoba

Epidemiolog dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje rekla je da je u Beogradu od velikog kašlja od marta prošle godine do danas obolelo 760 osoba i da je najviše obolelih među decom školskog uzrasta, od 10 do 19 godina.

"Ta deca su primila vakcinu u drugoj godini života, ali je ta zaštita tokom godina oslabila. Dobra zaštita traje prve četiri godine, a zatim od pete do desete slabi. Preležana bolest daje zaštitu koja traje 10 do 15 godina", navela je ona za TV Prva.

Dodaje da je poslednjih nekoliko godina slab obuhvat vakcinacijom u Beogradu, da je to za vakcinu koja štiti od velikog kašlja između 80 i 90 odsto.

"Oslabio je kolektivni imunitet. Bordatela pertusis je bakterija koja se brzo širi. U prvim danima bolest ne daje tešku kliničku sliku, te osoba ne sumnja da je obolela od velikog kašlja. Tako se širi infekcija", navela je Maris.

Kod velikog kašlja najugroženije su novorođenčad koja nisu stasala za vakcinaciju. Kod njih se najčešće javljaju komplikacije. Dr Maris kaže da je preporuka da se vakcinišu trudnice u trećem trimestru trudnoće, ali da je to sada nemoguće u Srbiji jer nije registrovana vakcina protiv pertusisa za odrasle.

"Od naredne godine planirana je vakcinacija dece u osmom razredu, a to znači da će biti registrovana vakcina koja se daje i odraslima. Pentaksim, koji se daje bebama i deci, nije vakcina za odrasle", objasnila je ona.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, jedna trećina dece uzrasta do godinu dana, koji obole od velikog kašlja, zahteva bolničko lečenje, a jedan od 100 njih završi smrtnim ishodom.