Svetska banka odobrila zajam od 75 miliona dolara: Može li se smanjiti stopa mortaliteta od nezaraznih bolesti u Srbiji

U Srbiji je stopa mortaliteta od nezaraznih bolesti viša nego u drugim zemljama. Zbog toga je Svetska banka odobrila Srbiji zajam od 75 miliona dolara za Projekat sprečavanja i kontrole nezaraznih bolesti.

Put do poboljšanja negativne statistike po stepenu smrtnosti od nezaraznih bolesti u našoj zemlji još uvek je, čini se, daleko. Samo prošle godine umrlo je više od 109.000 ljudi. Kod svakog drugog pacijenta uzrok smrti bile su kardiovaskularne bolesti, zatim tumori i dijabetes. Iz resornog mnistarstva navode da je ključna polazna tačka u promeni primarne zdravstvene zaštite. 

"Moramo tako organizovati primarnu zdravstvenu zaštitu da ona zaista bude dostupna. Zašto skrininzi ne uspevaju? Pa zato što je nekome iz sela, ko je recimo od Ivanjice udaljen 70 kilometara, teško da dođe. Znači, moramo mi organizovati transport ili poslati u to selo pokretni mamograf, ako je u pitanju mamografija", poručila je ministarska zdravlja Danica Grujičić i dodala da joj je žao zato što nije prošao ratifikaciju kredit Svetske banke koji podrazumeva obnavljanje svih Domova zdralja.

Iz Svetske banke u Srbiji kažu da postoje nedostaci u delotvornosti zdravstvene nege i da bi pomenuti Projekat trebalo da bude usmeren na prevenciju i jačanje osnovnih veština lekara, ali i pružanje kvalitetnijih usluga građanima.

Tanjug/Omar Hajdarević

"Osnovni cilj projekta jeste unapređenje delotvornost zdravstvenog sistema u Srbiji na polju kontrole nezaraznih bolesti. To će se postići podizanjem kompetentnosti i nadležnosti pružalaca zdravstvenih usluga i povećanjem kvaliteta i dostupnosti tih usluga. U tom smislu, projektne aktivnosti doprineće jačanju različitih segmenata zdravstvenog sistema, između ostalog infrastrukture, medicinske opreme, pravnih i organizacionih okvira i ljudskih resursa", rekao je direktor Svetske banke u Srbiji Nikola Polonara.

Sindikati: Potrebni kadrovi i veće plate

Ono što zdravstvenom sistemu nedostaje jesu kadrovi i veće plate, naglašavaju iz Sindikata zdravstva, zbog čega su u septembru postigli dogovor sa Vladom o izmeni Uredbe o koeficijentima za isplatu plata zaposlenima u zdravstvu i jedinstvenoj ceni rada.

I pored najava i priprema za štrajk zdravstvenih radnika, dva meseca kasnije vlada je usvojila prethodno dogovoreni sporazum, te će tako svi koji su radili u kovid bolnicama biti primljeni za stalno, dok će medicinske sestre i tehničari dobiti povećanje od pet i po odsto,a od prvog januara naredne godine i dodatnih deset odsto.

"To je bio jedan od prvih i osnovnih stavova i zahteva sindikata, da svi koji su radili u kovidu budu prevedeni u stalni radni odnos. Upravo se iz okruga u okrug dolazi, dolaze direktori zdravstvenih ustanova i mi se nadamo da će biti bar 5.000 novozaposlenih. Imamo odličan raspored zdravstvenih ustanova, dosta zdravstvenih ustanova, polako se i privatno zdravstvo podiže i radi, naravno, one najskuplje metode i najbolji kajmak uzimaju, nama ostavljaju lošije poslove, ali i tu ćemo da gledamo da se to poboljša", rekao je predsednik Granskih sindikata zdravstvene zaštite Nezavisnost Zoran Ilić.

Da bi Projekat za sprečavanje i kontrolu nezaraznih bolesti počeo da se realizuje neophodno je da Narodna skupština usvoji zakon o potvrđivanju sporazuma o tom zajmu.