Biometrijski nadzor i pretres stana bez naloga suda: Da li novi zakon o policiji otvara prostor za zloupotrebe

Usled pritiska javnosti, prethodni nacrt zakona o policiji povučen je u septembru prošle godine, ali sada se ponovo vraća u igru. Tadašnji ministar policije Aleksandar Vulin zakon je povukao posle primedbi na sporne odredbe i na molbu predsednika Srbije, a pred novim ministrom Bratislavom Gašićem je izazov da ubedi stručnu javnost da je novi predlog bolji od prethodnog.

Novi nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je već na stolu i stručnjaci ga iščitavaju kako bi videli kakve novine donosi i ima li u njemu nešto sporno. Bojan Elek iz Beogradskog centra za Bezbedonosnu politiku kaže za Euronews Srbija da nema velike razlike između stare i nove verzije zakona.

Najveće podozrenje javnosti izaziva mogućnost obrade biometrijskih podataka građana. U nacrtu zakona se navodi da će se takva vrsta audio-video nadzora koristiti samo radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, ljudi koji pripremaju teroristički akt ili nestalih osoba. Međutim, Elek smatra da je nemoguće osigurati da neko u policiji to neće zloupotrebiti.

"Da bi uopšte taj sistem funkcionisao MUP mora da vrši masovni nadzor nad javnim prostorima. Da bi se ustnovilo gde se tačno nalazi osoba za kojom se traga na osnovu njenih biometrijskih podataka neophodno je obraditi ogomne količine podataka sa ulice, trgova... To je ogroman prostor za zloupotrebu jer ne postoje ni unutrašnji ni spoljni mehanizmi koji će osigurati da će taj sistem zaista biti korišćeno isključivo na način na koji je predviđeno", kaže Elek.

On dodaje da je nemoguće selektivno obrađivati podatke, jer kako tvrdi, da biste identifikovali jednu osobu, morate imati podatke svih.

"Dakle, to je i tehnički nemoguće, a posebno je problematično što su kamere već kupljene, postavljene, prema podacima, u februaru je već nabavljen i softer, a sad se samo čeka zakonski osnov za korišćenje", smatra Elek.

Još jedna novina koja je predviđena u ovom nacrtu podrazumeva i ulazak u stan bez naredbe suda odnosno policajci će moći i bez sudskog naloga da izvrše pretres stana. Kritičari ove odgredbe navode da se time krši Ustav i pravo na nepovredivost stana. Novi nacrt Zakona o unutrašnjim polsovima podrazumeva i nova ovlašćenja ministra policije koji će, na primer, moći da prekine radni odnos policajcima i pre ispunjenja uslova za odlazak u penziju. Nevladine organizacije negoduju i zbog ove odredbe i smatraju da se time jača uloga ministra i otvara mogućnost da utiče na sam rad policije.

MUP: Građani protiv kojih se ne vodi krivični postupak nemaju razloga za zabrinutost

Zamenica sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Bondžić kaže za Euronews Srbija da građani protiv kojih se ne vodi krivični postupak nemaju razloga za zabrinutost zbog biometrijskog nadzora.

"Postoji dokument koji se zove procena uticaja nameravanih radnji i obrade. Mi ga sada radimo u ovoj fazi izrade nacrta zakona i kada bi se zakon hipotetički u ovom obliku usvojio, to bi znači da bismo stvorili pravni osnov da koristimo biometriju. Međutim, sam zakon opet nije dovoljan osnov da se taj sistem aktivira. Svaki put kada budemo hteli na mestu da instaliramo kameru koja ima funkcionalnost prepoznavanja biometrijskih karakteristika lika, moraćemo i za tu novu radnju obrade da radimo procenu uticaja koja obuhvata procenu neophodnosti i srazmernosti", pojasnila je ona.

Što se tiče ulaska policajaca u stan bez naloga suda, Bondžić kaže da to nije novina u našem pravnom sistemu.

"Na današnji dan po Zakoniku o krivičnom postupku i policija i javni tužilac imaju mogćnost da izuzetno bez naredbe suda uđu u tuđi stan i druge prostorije i da bez prisustva svedoka vrše pretres. Mi smo samo praktično precizirali šta u smislu nacrta to sve znači i podrazumeva. To smo uradili jer smo imali praktične potrebe policijskih službenika. Najviše kada je u pitanju nasilje u porodici. Do sada su se policijski službenici suočavali sa određenim izazovima zbog nepostojanja jedne takve odrebde i to smo rešili da preduprdimo", rekla je Bondžić.

I što se tiče još jednog spornog pitanja u javnosti u vezi sa ovim nacrtom, a odnosi se na ingerencije minstra policije da po svojoj odluci prekine radni odnos policijskom službeniku, ona kaže, da to nije protumačeno na pravi način jer kako kaže, zakonom bi se, kaže dalo diskreciono pravo ministru da odlučuje ali i da tom prilikom on mora da poštuje Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i sve što on podrazumeva.

Poverenik: Upotreba biometrijskog nadzora je legitimna, ali...

Strukovno udruženje policije smatra da je potreba za uvođenjem sistema za obradu podataka opravdana. U saopštenju ističu da građani koji ne čine krivična dela, ne moraju da brinu da će njihovi podaci biti obrađivani.

"Jedini rizik koji je prepoznalo i samo ministarstvo unutrašnjih poslova jeste uticaj ljudskog faktora na upotrebu sistema video nadzora. Realno je nemoguće apsolutno sprečiti, nesavesnu i zlonamernu upotrebu prikupljenih podataka", navodi se u saopštenju.

Upotreba biometrijskog nadzora je legitimna, smatra poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović u razgovoru za Euronews Srbija, ali ističe da prvo treba videti može li se obrada podataka ostvariti nekom drugom, manje invazivnom metodom po ljudska prava i pravo privatnosti.

"Jedna stvar je kada ste vi neko ko je učinio neko krivično delo i nalazite se u MUP-ovoj bazi takvih lica. Onda uparivanje sa tom bazom praktično ne donosi štetu ostalim građanima. Ali ukoliko bi snimljeni sadržaj bio upoređivan sa bazom podataka za lične karte, pasoše, u odnosu na lica koje se na nalaze na spisku tih lica koje ispunjavaju kriterijume da se njihovi podaci obrađuju, to bi bila nedozvoljena obrada", smatra Marinović.

Kako bi se javnost izjasnila o predloženom zakonu o unutrašnjim poslovima, ali i setu drugih srodnih zakona, zakazane su tri javne rasprave u Novom Sadu, Nišu i Beogradu, a na kraju, mišljenje će dati Evropska komisija i državni organi.

"Pitanje je ko procenjuje kada može da uđe u stan i ne saopšti razloge uzlaska"

Advokat Vladimir Vučinić kaže za Euronews Srbija da je ono što je simptomatično u ovom nacrtu je to što se vlasniku stana ne moraju saopštiti razlozi ulaska u stan, ukoliko je u pitanju hitno postupanje.

"Isto tako i ukoliko je to u interesu neposrednog i uspešnog izvršenja policijskog zadatka, u takvom slučaju može i bez naredbe svedoka. E samo je pitanje ko to procenuje? Ako to procenjuje svaki policajac na terenu i službeno lice naravno da oni žele uspešno da izvrše svoj zadatak. Samo je to pitanje da li će se taj izuzetak pretvoriti u pravilo što ne bi bilo dobro i što bi bilo na uštrb ljudskih prava i nepovredivosti stana i drugog prostora koji garantuje Ustav", rekao je Vučinić.

On je dodao da sadašnji Ustav svakako podrazumeva ulazak kao jednu i pretres kao drugu radnju. Procedura izgleda tako što se prema sadašnjim propisima, ako se uđe u stan bez prisustva držaoca, izdaje određena potvrda. Ukoliko se vrši i pretres, onda je potreban i zapisnik, a sve to, dodaje, proverava sudija za prethodni postupak.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, ali i drugim srodnim zakonima, koja je trebalo da bude završena do kraja ove godine, produžena je do 22. januara 2023. godine. Okrugli stolovi koji su zakazani u Novom Sadu 21. decembra, u Nišu 23. decembra i Beogradu 27. decembra biće održani u tim terminima, a naknadni datumi za okrugle stolove i druge aktivnosti u vezi sa nacrtima u januaru, biće blagovremeno saopšteni.