Euronews istražuje: Kako funkcionišu propisi o uzbunjivanju i da li se uzbunjivači suočavaju sa odmazdama?

Evropski sud pravde kaznio je pet zemalja članica Evropske unije zbog nepoštovanja propisa o zaštiti uzbunjivača koji su razotkrili različite prevare i utaje poreza. Najveću kaznu platiće Nemačka, 34 miliona evra, dok Luksemburg i Estonija treba da plate po pola miliona evra.

Zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji postoji već deset godina. Novinarka Euronews Srbije istraživala je kako ti propisi funkcionišu i da li se oni koji prijavljuju korupciju u društvu suočavaju sa odmazdom.

Razotkrio je zaposlene u hitnoj pomoći koji nisu reanimirali životno ugrožene osobe, već su o njihovom stanju obaveštavali pogrebna preduzeća. Ubrzo nakon toga, Borko, kardiolog, uzbunjivač i direktor hitne pomoći, smenjen je i ostao bez posla. Zbog pritisaka koje je trpeo na poslu, tužio je Ministarstvo zdravlja, Agenciju za borbu protiv korupcije, policiju i tužilaštvo i dobio slučaj. Međutim, Ustavni sud zaključuje da nepostupanje po njegovoj prijavi nije nešto što mu je nanelo štetu.

"Napisali su u svom obrazloženju da nepostupanje, odnosno ignorisanje zahteva uzbunjivača, nije štetna radnja prema uzbunjivaču. Dakle, za njih uopšte nije bitno da li je vaše egzistencijalno pitanje ugroženo, odnosno da li vi imate fer suđenje i u razumnom roku", kaže uzbunjivač Borko Josifovski.

Posle skoro dve decenije borbe, svoja prava danas traži u Strazburu i šalje jasnu poruku:

"Maksimalno se odugovlači i iscrpljuju uzbunjivači, ali srećom korača se ulicama slobodnije i ja verujem da će vrlo brzo doći trenutak kada će pravda biti brzo dostižna i kada će oni koji čine krivična dela i bave se korupcijom, urušavajući temelje našeg društva, dobiti zaslužne kazne."

Vladimir Radomirvić iz "Pištaljke" navodi da se Zakon o zaštiti uzbunjivača primenjuje već deset godina i da ima svetlih primera gde su uzbunjivači vraćeni u normalan život nakon prijavljivanja afera, ali se i dalje susreću sa problemima, iako su osnovni izvor informacija za tužilaštvo.

"Problem je što tužilaštvo u mnogim slučajevima vrlo sporo reaguje na prijave uzbunjivača, da te predistrage, eventualna istraga traju predugo i da to onda dozvoljava poslodavcu, koji je počinio neku nezakonitost, da eventualno i sakrije dokaze i da se pre svega sveti uzbunjivaču, kako bi sprečio da dodatne informacije o drugim nezakonitostima dođu do istražnih organa ili do javnosti", kaže Radomirović sa portala za prijavljivanje korupcije "Pištaljka".

Iz Društva sudija navode da direktive koje propisuje Evropska unija po pitanju zaštite uzbunjivača nisu obavezujuće za Srbiju, ali da je Zakon o zaštiti uzbunjivača u našoj zemlji uzoran i da je dobio pohvale od međunarodnih stručnjaka.

"Sam zakon ima dve celine. Prvi deo reguliše sam proces, postupak uzbunjivanja, a drugi deo reguliše pitanje sudske zaštite uzbunjivačima prema kojima je preduzet neki akt odmazde upravo zbog uzbunjivanja", kaže Nada Đorđević iz Društva sudija Srbije.

Stručnjaci su saglasni da će kazna koja je sa adrese Evropskog suda pravde stigla Nemačkoj, Mađarskoj i drugim zemljama, pospešiti primenu Zakona o zaštiti uzbunjivača, dok sa portala "Pištaljka" poručuju da će uzbunjivači biti zaštićeni u Srbiji, ukoliko tužilaštvo promptno reaguje, a odgovorni za zloupotrebe budu kažnjeni.