Novak Đoković sada ima SVE titule! Teniski bog na Igrama u Parizu pozlatio blistavu karijeru

Sam Bog zna koliko silno je Novak Đoković, iz petnih žila, svim srcem i celom dušom,  još od Pekinga 2008. godine i svog vatrenog olimpijskog krštenja, želeo da tadašnju bronzu pozlati na Igrama u Londonu, Rio de Žaneiru i Tokiju, ali do današnjeg duela sa Karlosom Alkarazom nije mu se dalo ni da dobaci do finala.

Da bi na OI 2024 konačno uzeo jedinu nedostajuću titulu u svojoj impresivnoj karijeri, bez presedana u istoriji "belog sporta". Uz šampionski krik olakšanja, osmeh oko glave i suze radosnice, veliki san arhetipskog sportskog junaka postao je java - 2:0 (7:6, 7:6) !!!

 

 

I to u kakvom meču, za dugo pamćenje i prepričavanje! Zbog toga što je naš dika i ponos podigao Srbiju na noge, zato što je morao da ostane tri sata na šljaci "Filip Šatrijea", zbog toga što je to uradio s onomad operisanim kolenom, zato što je preko puta sebe imao možda budućeg naslednika, zbog toga što preživeo atomski tenis na "Filip Šatrijeu"....

U gladijatorskoj borbi drugog i trećeg rekata sveta, najbolji teniser sveta svih vremena, kao vlasnik svih bitnijih rekorda "belog sporta" preživeo je brdo brejk šansi rivala, ostao fokusiran kada nije koristio svoje, iz gema u gem korigovao svoju igru, prilagođavao se događajima na pariskoj crvenoj prašini....

 

 

Stremeći ka davno postavljenom cilju, a kada Novak nacionalen nešto naumi onda to i uradi, pre ili kasnije. Ovog puta ga ni 16 godina čekanja nije omelo, poremetilo, umorilo....  da na "jednoj nozi" dođe u "grad svetslosti" i zasija kao zvezda Danica. 

Do duela sa Alkarazom nije izgubio nijedan set na OI 2024, a onda je u dva taj-brejka, kao riba u vodi, pokazao da mu niko ništa ne može1 Čak i kada sedam meseci traži pravu formu i nema titulu, čak i kada nema glavnog trenera, kada ga sa razih strana optužuju za simuliranje.... Jer, Đoković ima šampionsku glavu i telo. 

Do duela sa Alkarazom nije izgubio nijedan set na OI 2024, a onda je u dva taj-brejka, kao riba u vodi, pokazao da mu niko ništa ne može1 Čak i kada sedam meseci traži pravu formu i nema titulu, čak i kada nema glavnog trenera, kada ga sa razih strana optužuju za simuliranje.... Jer, Đoković ima šampionski mentalitet, spartansku discplinu, misionarski duh...

 

 

I uvek hoće više i bolje od sebe, čak i kada ga agresivni, motivisani i ofanzivni rivali kao 16 leta mlađi dečko iz Mursije čas izvlače na mrežu čas ostavlja na osnovnoj liniji, jer njegovo kefalo uvek smisli odgovor i učini da bude najbolji kada je najpotrebnije. Kao danas kada je dugo čekanim forhend poenima "zakucao" Španca, a sebi digao spomenik za života,

Jer samo on ima 24 Grend slem titule, niko od njega nema više Masters kruna, još će se okretati Zemlja oko sunca dok se ne rodi neko ko će se godinama baškariti na lovorikama prvog mesta na ATP listi... I toliko, počastvovani smo, silno i jako želeti da svojoj zemlji donese OLIMPIJSKO ZLATO kao JEDAN JEDINI NOVAK ĐOKOVIĆ.