Još me boli što nismo uzeli zlato u Tokiju: Dušan Domović Bulut se prisetio Olimpijskih igara

​Pionir basketa 3x3 na ovim prostorima i bez svake sumnje najbolji reprezent Srbije u ovom sportu u svetu Dušan Domović Bulut doputovao je u Čikago, gde se priprema za svoje drugo uzastopno učešće u BIG 3 ligi, najkvalitetnijem svetskom takmičenju.

Prošle godine bio je prvi Evropljanin koji je učestvovao u ovoj ligi, a zahvaljujući sjajnim partijama ukazana mu je čast da ove sezone, koja startuje 19. juna, bude kapiten ekipe Elijensa i zajedno sa trenerom Rikom Mahornom, bivšim igračem Detroit Pistonsa i članom Kuće slavnih izabere tim.

Iako je u bogatoj karijeri osvojio pregršt trofeja, među kojima četiri zlata na Svetskim i dva najsjajnija odličja na Evropskim prvenstvima, a dugo vremena bio je najbolji basketaš na FIBA rang listi, žal za zlatom na Olimpijskim igrama u Tokiju i dalje postoji.

“Moram da priznam da me to i dalje boli. Propustio sam šansu. Momci koji su sada u nacionalnom timu imaće priliku da to isprave, ja očigledno neću. To je nešto što će me 'proganjati' i zauvek ostati u nekom delu mog mozga kao nešto što nisam uspeo da ostvarim, a silno sam želeo”, rekao je Bulut.

Ne mogu da budem nezadovoljan, jer sam odlikovan olimpijac, ali ta zlatna medalja bila je san nas četvorice kada smo počeli da se bavimo ovim sportom, dodao je on.

"Dočekali smo da basket 3x3 postane deo olimpijske porodice sportova i zato svaki put kad pomislim na Tokio imam gorak ukus i osećaj neke nelagode, ali šta je tu je”.

Iako ima 36 godina i dalje je u vrhunskoj formi o čemu svedoči i veliki međunarodni turnir Rimu koji je Bulut osvojio sa Novim Sadom, u svom prepoznatljivom stilu, pogodivši trojku u poslednjoj sekundi velikog finala.

"Košarkaški savez Srbije mi se zahvalio na uslugama. Okrenuli su se drugim igračima i metodima. Uvek sam imao želju da igram za državni tim. To sam dokazao nebrojano puta, prevashodno kad je basket 3x3 kao sport bio još u povoju, kad se igralo bez ikakve nadoknade, nisam propuštao nijedno takmičenje“, kaže Bulut i potom objašnjava:

"Ono što me je malo pogodilo je činjenica da smo uz pomoć mog načina rada, pristupa i metoda stigli tu gde jesmo, da smo najtrofejnija basketaška nacija na svetu. Ako je već tako, žao mi je da, ako su u KSS već znali da će Olimpijske igre u Tokiju biti moje poslednje takmičenje u nacionalnom timu, zašto mi nisu dali odrešene ruke da vodim tim onako kako sam mislio da je najbolje. Ne zameram nikom ništa, niti krivim bilo koga. Ako bi nekog trebalo da krivim, mogao bih samo sebe što nisam uspeo da uradim bolji posao i što ni u jednom trenutku nisam osetio datu odgovornost, niti podršku da budem ono što jesam“.