Košarka

Ima li šanse za ABA ligu?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/01/2025

-

22:48

Ima li šanse za ABA ligu?
profimedia, ABA liga - Copyright profimedia, ABA liga

veličina teksta

Aa Aa

Regionalna košarkaška "ABA liga" stvorena je 2001. godine kao pokušaj da se nakon raspada bivše zemlje najjači klubovi regiona takmiče pod jednim krovom, kako bi održali svetlu tradiciju domaće škole košarke, a samim tim bili konkurentni i na stranom, pre svega evroligaškom, tržištu. Od samog početka liga je imala i svoje protivnike, pre svega ljude koji su u sportu videli priliku da politički i finansijski profitiraju, a kojima nije odgovarao jedan uspešan sportski projekat koji u prvi plan stavlja uspeh i razvoj, u odnosu na godine stradanja i građanskog rata na prostoru bivše zemlje.

Pa ipak, ono što nije uspelo vlasnicima klubova sa raznim pretenzijama, ratnim huškačima i političarima, uspelo je tzv. sportskim radnicima, sadašnjim rukovodiocima lige Dubravku Kmetoviću i Miliji Vojinoviću, koji su, prema mišljenju poznavalaca košarkaške igre, ali i stanja u ABA ligi, sam projekat doveli do zida i nemaju jasnu predstavu kako se izvući.

 

Naime, u godinama koje su prethodile, došlo se dotle da pred sam istek ugovora o TV pravima ABA liga nema ozbiljnu ponudu za otkup prava, a jedna od dve najvažnije medijske kuće čak nije ni zainteresovana za prenose utakmica jer ozbiljnu gledanost uz armiju vernih navijača i sponzora imaju samo KK Partizan i KK Crvena zveda, čije su utakmice "rasprodate" u halama, ali i praćene pred malim ekranima.

U vezi sa postojećim stanjem koje ne ide na ruku ABA ligi i klubovima osnivačima, tj. vlasnicima lige, održan je i veliki sastanak u Zagrebu. I pre tog sastanka, a posebno posle njega, bilo je jasno da su klubovi izuzetno zabrinuti zbog situacije koja nije od juče, već je produkt dubljeg odsustva plana i strategije sadašnjeg rukovodstva.

Ogroman disparitet u finansiranju i problem "nacionalnog ključa"

Kada su u pitanju klubovi, primetan je ogroman disparitet u ulaganjima u razvoj sportskog sektora, organizacije i infrastrukture od strane najboljih klubova lige, KK Partizan i KK Crvena zvezda, koji su s pravom i nosioci epiteta "evroligaški".

Na primer, budžet KK Partizan, kako je saopštio predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović, iznosi 24.440.000 evra, dok je budžet KK Crvena zvezda, kako je rekao tadašnji predsednik kluba Nebojša Čović, nešto više od 22.000.000 evra za ovu sezonu. Neki drugi klubovi iz ABA lige ne mogu da se pohvale ni desetim delom tih cifara, što dovoljno govori o razlici u finansijama.

Takođe, zastarele prakse, nasleđene iz vremena nastanka lige, kada je na osnovu broja stanovnika, veličine, ali i "snage" nacionalnih saveza i liga država bivše SFRJ, odlučeno da broj učesnika ABA lige zavisi od nacionalnog ključa, što se posebno nastankom ABA 2 pokazalo kao neodrživo, dodatno su urušile šansu ABA lige kao sportskog, a ne političkog projekta.

ABA liga j.t.d/Dragana Stjepanović

 

Da su "nacionalni ključ" kao i isključivost ulaska  klubova van regiona bivše Jugoslavije koji žele da se takmiče u ABA ligi, pogubni za samu ligu, najbolje se vidi u tekućoj sezoni ABA 2 lige!

Na primer, KK Vojvodina i KK Zlatibor Čajetina imaju realne šanse da kao osvajači ABA 2 zasluže mesto u ABA ligi, ali će možda zbog "nacionalnog ključa" biti onemogućeno da u nju uđu, bez obzira na ulaganja i kvalitet, s obzirom da je svih šest srpskih predstavnika u ABA ligi jako daleko od poslednjeg mesta koje znači eliminaciju iz ABA lige. Tako će se otvoriti prostor da neko ko zauzima treće mesto u ABA 2 ligi udje u ABA ligu iako to realno ne zaslužuje. 

Takođe, klub oko kojeg su se dugo lomila koplja, Dubai, koji je svoje učešće u ligi platio, a kvalitetu lige je doprineo na način da sada zauzima četvrto mesto, koje ga stavlja u konkurenciju za fajnal for, kao i za titulu, je dokazao opravdanost odluke da se učešće i klubovima van regiona dozvoli.

Ne smemo zaboraviti ni činjenicu da je KK Dubai zainteresovao tržište bliskog istoka za ABA ligu, ali i potencijalne sponzore koji ne kriju nameru da žele da ulože sredstva u neki atratkivan sportski projekat na ovim prostorima. 

Naravno, u procesu prijema Dubaia i opstrukcijama je zaboravljeno da je i Makabi Tel Aviv bio učesnik u sezoni 2011-2012, kada je čak i osvojena titula ABA lige od strane ovog izraelskog kluba. Učešće Makabija se dogodilo dve sezone nakon što je KK Partizan kao šampion lige učestvovao i na fajnal foru Evrolige, zbog čega je ABA dodatno dobila na popularnosti širom Evrope.

Ražnatović upozorava na "litvanski scenario", Čović traži okretanje srpskoj košarci - da li je moguć kompromis?

Reagujući na najave gašenja ABA lige i prelaska srpskih predstavnika u Košarkašku ligu Srbije, ponajbolji evropski i svetski košarkaški menadžer Miško Ražnatović je istakao da je za srpske klubove, a naročito za Crvenu zvezdu i Partizan najbolje da ostanu deo ABA lige.

"U kom momentu je srpska košarka danas? Ja mogu da kažem u najboljem momentu od trenutka kad postoji. Reprezentacija je na poslednja dva svetska takmičenja osvojila dve medalje, bili smo na jedan šut da pobedimo drim tim, to se nikad nije desilo. Ako krenemo na klupsku košarku, po prvi put imamo, posle 60 posto odigranih utakmica Evrolige, dva tima koja konkurišu za plej-of", rekao je on i nastavio:

Bloomberg Adria

 

"Imamo dva tima koja imaju najbolje timove u svojoj istoriji zahvaljujući velikim budžetima. Malopre samo pričali o tome da je najveći broj igrača otišao iz ove lige (ABA) u NBA. Za nas nije bitno šta se dešava u ABA ligi, bitna je naša pozicija, a ona je nikada bolja. Ljudi zagovaraju da bi interes za srpsku košarku formiranjem domaće lige bio veći, to je nemoguće".

Argumenti za izlazak srpskih klubova iz ABA lige, smatra Ražnatović, nisu tačni, kao i da to nije dobra ideja.

"Situacija je sjajna i nemamo prostor za napredak u bilo kom segmentu. Argumenti za izlazak matematički nisu tačni - kaže se da ta liga nema nikakvu prohodnost. Nijedna liga u Evropi nema nikakvu prohodnost. Ako ste prvak španske, italijanske turske, a niste u timovima koji imaju licencu, da li ćete dobiti vajld kard? Da li ćete igrati? Samo ako dobijete vajld kard. Pored toga mnogo se govori o tome da je Litvanija izašla iz VTB lige, kako su oni mogli? Ali koji su rezultati?", postavio je pitanje Ražnatović i nastavio:

"Litvanija je u poslednjih sedam godina osvojila samo jednu medalju, srebrnu na prvenstvu ispod 20 godina. Za sedam godina, iz njihove lige su draftovana dva igrača, obojica u drugoj rundi. Uporedite to da našim rezultatima koje imamo u ABA ligi, možda je to naša sudbina, ako se izuzmemo iz ABA lige".

Na kraju, on je govorio i o tehničkim problemima koje bi imali najbolji srpski klubovi, s obzirom na argument da ABA liga ne obezbeđuje učešće u Evroligi kao nekad.

"Neće se vratiti prohodnost u ABA ligi, ali neće Evroliga imati hrabrost da ako je neki tim prvak da ga ne pozove. Tim koji bude prvak će imati prednost i ako to nije po pravilima regulisano", zaključio je Ražnatović.

Kao osnovni argument za izlazak srpskih klubova iz ABA lige govori se o tome da ABA liga više nema direktnu prohodnost ka Evroligi koja donosi i najviše finansijskih sredstava s obzirom na ostvarene uspehe, međutim predsednik Košarkaškog saveza Srbije Nebojša Čović je u autorskom tekstu za "Politiku" govorio i o drugim aspektima i problemima sa kojima se susreće košarka u našoj zemlji.

"Činjenica je da je popularnost i interes za košarku u Srbiji na najvećem nivou ali je za to pre svega zaslužna reprezentacija sa poslednjim uspesima i učešće Partizana i Crvene Zvezde u Evroligi. Ne regionalna liga. De facto – ABA liga ne daje prohodnost ka Evroligi, iako to rukovodstvo ove lige pokušava predstaviti drugačije. Oba naša tima platila su po milion evra da se nađu u elitnom klupskom takmičenju", napisao je on i dodao:

MN Press

 

"Dokle ćemo nasedati na priče onih koji se vode parolom – da ABA liga večno traje, a da KLS bude nečija školica košarke? Krajnje je vreme da naše, domaće, srpsko, stavimo ispred ličnog, regionalnog, sitnog pojedinačnog interesa".

Ukoliko se u obzir uzme mišljenje Ražnatovića, ali i Čovića, koja su možda suprotna, ali su nesumnjivo na korist košarke kao igre, pa zatim i srpske klupske, ali i reprezentativne košarke, zašto ne bi bilo napravljeno neko kompromisno rešenje!? 

Na kraju, ključno je to što što direktnu prohodnost u Evroligu nemaju ni Italija, Španija, Nemačka, ali se ulaganjima, kvalitetom i infrastrukturom nameću kao nezaobilazan faktor, gde se uvek nađe način da se udovolji nekoj Baskoniji, Albi, ili Virtusu iz Bolonje, iako su na košarkaškom terenu daleko slabiji od naših predstavnika, što pokazuju rezultati.

Ono što je sigurno je da upravo ulaganja u kvalitet i infrastrukturu ABA ligi mogu da donesu ono što su dobile španska Endesa liga, italijanska Lega A ili nemačka Bundesliga.

Konkurencija i slobodno tržište - ključ za ekonomski i sportski uspeh

Nije potrebno neko veliko poznavanje zakona ekonomije da bi se shvatilo da bi za uspeh ABA lige, kao sportske i privredne priče, bilo neophodno da u nju uđe i strani kapital, tj. strani klubovi koji jedva čekaju da igraju košarku svake nedelje u užarenoj beogradskoj Areni, a koji bi sa sobom doneli kapital, ali pre svega značaj i sportski kvalitet.

MN Press

 

Nema sumnje da bi svi ljubitelji košarke sa uživanjem pratili ligu koju čine Partizan, Crvena zvezda, Budućnost, Spartak Subotica, Cedevita Olimpija, Dubai, Abu Dabi ali i, na primer, Žalgiris, Ritas, CSKA Moskva, Zenit Sankt-Peterburg, UNICS ili neki drugi klubovi iz VTB United lige koji jedva čekaju da se ukinu sportske sankcije i da ponovo krenu da se takmiče u Evropi. U svetlu globalnih političkih promena i najave predsednika SAD Donalda Trampa da će uskoro biti uspostavljen mir na istoku Evrope, u Ukrajini, kao i kraj sankcija koje je nametnuo bivši američki predsednik Bajden i njegova administracija, takav scenario uopšte nije nemoguć. Liga u kojoj bi se takmičili najbolji klubovi sadašnje ABA lige (ali bez bilo kakvog nacionalnog ključa), zajedno sa najboljim timovima sadašnje VTB lige, klubovi sa Bliskog istoka, Severne i Centralne Evrope, definitivno bi činila finansijski i takmičarski pandan, najjačim ligama na svetu.

Zbog toga nema razloga i potrebe za vraćanje u neku jugoslovensku ligu i besmislena pravila o nacionalnom ključu koja su zaostavština komunističkih vremena, nego je vreme da se okrene budućnosti i da sportska konkurencija i slobodno tržište stvore kvalitet, baš kao što je to slučaj u drugim uspešnim sportskim takmičenjima.

Komentari (0)

Sport