Partizan konkretniji u 165. "večitom derbiju": Ali greške u defanzivi se skupo plaćaju

Drugi put u nizu "večiti derbi" na stadionu Partizana je završen bez pobednika. I ovoga puta je kao i u oktobru prošle godine rezultat bio 1:1, i ponovo je Crvena zvezda ta koja je, analizirajući kretanje rezultata, zadovoljnija takvim ishodom. Partizan je u oba ta duela vodio golovima iz prvog dela igre, a klub sa "Marakane" stizao do izjednačenja u finišu, i to oba puta preko Aleksandra Kataija.

Crveno-beli su tako, u nominalno devetom kolu, ali praktično u osmoj superligaškoj utakmici ove sezone, budući da su oba tima odložila po jedna susret, zaustavili velikog rivala u pobedničkom nizu, ali ni petu godinu za redom nisu uspeli da trijumfuju u Humskoj. I na tome su u redovima crno-belih posebno ponosni. Uz to, položaj na tabeli elitnog ranga srpskog fudbala je i nakon 165. "večitog derbija" ostao isti, odnosno Partizan je prvi, a odmah iza njega je aktuelni šampion sa dva boda manje.

Borba za trofej je i dalje otvorena, mada bi to, ruku na srce bila i da je rezultat ostao 1:0 u korist domaćina ili da su gosti u furioznom finišu uspeli da naprave totalni preokret. Jer, više nego ikada u poslednjih nekoliko godina dva tima su izjednačena, a svoj kvalitet potvrđuju i na "malim utakmica", u kojima je Partizan minulih sezona mnogo više kiksirao nego Zvezda.

Upravo ta konstantnost i jeste najveći kvalitet ekipe trenera Aleksandra Stanojevića ove sezone. Uspeo je šef stručnog štaba srpskog vicešampiona da ubedi svoje igrače da veruju u sopstvene mogućnosti i nauči ih kako da se nose sa pritiskom koji donosi igranje u Partizanu. Iz takvog odnosa prema igri nije se praktično ni osetio izostanak Danila Pantića i Sejdube Sume, a upravo su njih dvojica projektovana da u ovoj sezoni budu nosioci igre crno-belih.

Oba tima su u nedelju uveče imala period igre u kojima su bili ti koji vode glavnu reč, samo što je Partizan u vreme svoje dominacije bio konkretniji i direktniji. Uspevali su lako i bez mnogo problema da probijaju odbranu rivala, ulazili su u izgledne prilike, ali je nedostajalo "ono nešto" da bi se prelomio meč. A to nešto je pravovremeni i precizan centaršut sa boka, bolja komunikacija igrača u kaznenom prostoru rivala, veći stepen saradljivosti u trenucima kad je protivnik na kolenima i koncentracija koja je u finišu meča potpuno nestala...

Sa druge strane terena bile su očigledne greške u poslednjoj liniji tima, koja je najpre donela veliku priliku Dioniju u 5. minutu susreta, a onda dovela do toga da, ne baš preterano visoki Aleksandar Katai čak tri puta nakon prekida uputi udarac glavom u pravcu Aleksandra Popovića. Jednom je pogodio prečku, jednom izmamio uzdahe svojih navijača, a treći put pogodio za konačan rezultat. Za ekipu kojoj je jedna od glavnih odlika igra u odbrani to je zaista previše u svega 90, i nešto više minuta igre.