Turska ostaje bez miliona posetilaca iz Rusije i Ukrajine: Šta bi to moglo da znači za srpske turiste?

Ruski turisti su u toku prošle godine potrošili čak devet miijardi dolara širom sveta, a pre pandemije, tačnije 2019. godine ta brojka je iznosila 36 milijardi. Turisti iz Ukrajine doprineli su prethodne godine sa 8,5 milijardi, poslednji su podaci Svetske turističke organizacije (WTO). Međutim, aktuelni sukob i sankcije nametnute Rusiji znače da će ove godine mnoge zemlje ostati bez tih prihoda. Jedna od njih je i Turska. Da li će masovno otkazivanje rezervacija od strane ruskih i ukrajinskih državljana doneti pad cena aranžmana za srpske turiste ili naprotiv, učiniti da se Turska okrene drugim milionskim tržištima?

Naime, Turska se nadala da će ovog leta, posle dve godine udvostručiti prihode od turizma time što će zadržati milione turista iz Rusije i Ukrajine, privući nove sa Balkana i Bliskog Istoka i dostići rekord iz 2019. godine kada ju je posetilo 52 miliona turista. Ali, situacija baš u ove dve zemlje iz kojih dolazi čak 28 odsto turista od ukupnog broja posetilaca, značajno se promenila u poslednjih nekoliko meseci.

Turska je u toku prošle godine ugostila 4,7 miliona posetilaca iz Rusije i dva miliona iz Ukrajine, pokazuju podaci turske Uprave za statistiku. To znači da je čak 28 odsto od 24,7 miliona ukupnih stranih posetilaca u Turskoj, dolazilo upravo iz Rusije i Ukrajine. U 2020. turisti iz ove dve zemlje činili su 24,5 odsto ukupnog tržišta (15 miliona), a 19 odsto u 2019.

Sada se pak, očekuje da će ovu zemlju posetiti tek milion i po Rusa dok se rezervacije iz Ukrajine masovno otkazuju.

Ključ je u diverzifikaciji

Dušan Anastasov, menadžer za Tursku u agenciji BigBlue u izjavi za Euronews Srbija kaže da se ova zemlja uveliko priprema za sezonu uprkos tome što neće moći da računa na milione turista iz ovih dveju zemalja.

"Turska je jako tražena, pre svega na evropskom tržištu. Ljudi su posle dve godine pandemije željni letovanja u ovoj zemlji. Nemačka im jako lepo radi, region, odnosno Kirgistan, Kazahstan, Azherbejdžan, ali i balkanske zemlje kao što su Srbija, Bugarska i Severna Makedonija", kaže on.

Do početka pandemije, turizam u Turskoj se razvijao postepeno u poslednjih 20 godina. Upravo zahvaljujući tome Turska je uspela da zadrži raznolikost turista. Čak iako ostane bez nekoliko miliona posetilaca iz Rusije i Ukrajine, i dalje će zadržati milione iz drugih delova sveta. 

"Ne zaboravimo da je Rusima dozvoljeno da ulaze u Tursku, tako da postoji mogućnost da će neki deo njih i ove godine letovati u toj zemlji. Naravno, to neće biti na nivou kao prethodih godina", ističe Anastasov potvrđujući procene da bi njihov broj mogao biti tri puta manji.

Pixabay

Ipak, prema njegovim rečima, hoteli koji rade isključivo sa ruskim i ukrajinskim turistima se još nisu otvorili i pitanje je da li će. S druge strane, i avio-kompanije poput Erbasa i Boinga pridružile su se finansijskim sanckijama protiv Rusije, čije su velike banke takođe isključene iz SWIFT sistema, pa će i učestalost letova iz Rusije u Tursku predstavljati problem.

"Nema čartera iz Rusije, ali Turska se dovija na sve načine, tako da ne treba da čudi ako oni budu organizovali čartere ka Rusiji. Svakako je još rano da to znamo", ističe Anastasov.

U prilog diverzifikaciji tržišta, izraelski predsednik Isak Hercog je 9. marta otputovao na sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdogan, što je bio prvi susret na tako visokom nivou posle nekoliko godina, čime su se otvorila vrata za povratak izraelskih turista u Tursku.

"Pre dvadeset godina desetine hiljada izraelskih turista putovalo je u Tursku na odmor. Sada, kada naše dve zemlje popravljaju veze, očekujemo i njihov povratak na Mediteran", rekla je Esra Kilić iz jedne turističke agencije sa sedištem u Ankari za agenciju Sinhua.

Šta da očekuju srpski turisti?

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) u razgovoru za Euronews Srbija kaže da Turska generiše veliki broj putnika iz Srbije - između 80 i 90 hiljada preko godine (uglavnom Istanbul), a blizu sto hiljada svakog leta.

Međutim, nema najava da će doći do većeg pada cena.

"Pad cena obično dolazi u hotelima kojima su velike agencije iz Rusije otkazale aranžmane. Kod ovih koji i dalje drže cene, Rusi su kao turisti i dalje prisutni. Dakle, Turska jeste tržište koje zavisi puno od Rusa, ali je opet i jedina zemlja u koju će moći da putuju"

Seničić kaže da se ove godine očekuje da čarter letovi prevezu između 30 i 35 hiljada turista iz Srbije, a barem još dva puta toliko autobusi.

"Ove godine imamo baš puno čarter letova, za čak 20 odsto više nego prošle godine. Autobusom će biti i taj severni deo Turske aktuelan, poput mesta Ajvalik, a ovo ostalo je ono na šta smo već navikli - Antalijska regija, Marmaris, Bodrum, Kušadasi...", kaže on.

Anastasov dodaje da je ove godine ponuda više nego raznolika - dok neki hoteli beleže poskupljenje, drugi su na istom nivou kao i prošle godine.

"U zavisnosti od hotela, imamo i skok, i pad u cenama. Čudna je godina. Činjenica je pak, da će svakako oni koji rezervišu ranije dobiti i odgovarajuću ponudu", kaže Anastasov.

Koliko će koštati letovanje u Turskoj?

Najpovoljnije cene su tradicionalno u Sideu na Antalijskoj rivijeri, pa se tako aranžmani na bazi sedam noćenja u hotelima sa 4* i uračunim avionskim prevozom kreću već od 488 evra krajem maja. Oni sa pet zvezdica u proseku iznose oko 570 evra.

U Kemeru u ponudi je nekoliko aranžmana koji su više nego raznoliki i njihova cena varira od 450 do 1.200 evra, zavisno od hotela.

Unsplash

Letovanje u samom gradu Antalija je u proseku 600 evra, dok su aranžmani za Alanju nešto povoljniji i kreću se već od 430 evra sa avionskim prevozom.

Letovanje u Kušadasiju avionom košta takođe od 450 evra u zavisnosti od broja noćenja i tipa hotelske usluge, a autobuskim prevozom je jeftinije za oko 250 evra.

Bodrum je nešto skuplji, pa se tako najjeftiniji aranžmani kreću od 550 evra, dok u proseku iznose između 700 i 800 evra u hotelima sa četiri zvezdice, all inclusive uslugom i avionskim prevozom.