Igre 
Da li bi teretne brodove jednog dana moglo da pokreće veštačko lišće koje pluta po moru?
Komentari29/08/2022
-09:25
Teretne brodove bi jednog dana moglo da pokreće 'veštačko lišće' koje bi plutalo po moru. Istraživači sa Univerziteta Kembridž su dizajnirali lagane, fleksibilne uređaje koji koriste solarnu energiju da pretvore svetlost u gorivo.
Prema proučavanjima profesora Ervina Rajznera, ovi veoma tanki 'listovi', debljine samo 1mm, mogu plutati po vodi i, čak u nekom trenutku, 'otplivati' skoro bilo gde.
"Ako bismo preneli proizvodnju obnovljive energije na otvoreno more, zaustavili bismo njeno nadmetanje sa upotrebom zemljišta", kaže Rajzner. "U teoriji, ove uređaje možete jednostavno smotati i samo ih postaviti bilo gde, u bilo koju državu, što bi značajno doprinelo da se energija uspešno osigura za njih."
Kako solarno lišće funkcioniše?
Veštačko lišće se razlikuje od solarnih panela koje možete kupiti za svoj dom.
Krovni solarni paneli koriste 'fotonaponske ćelije' da generišu elektricitet iz sunčeve energije, dok ih, suprotno njima, lišće sadrži. Solarne ćelije koriste energiju iz sunčeve svetlosti, i tako pokreću hemijske reakcije kojima nastaje gorivo. Ovo imitira fotosintezu, prirodni proces kojim biljke koristeći sunčevu svetlost, dobijaju hranljive materije.
Plutajuće lišće je značajan korak u razvoju održive energije
Kembridžov tim je, 2019. godine, kreirao veštačko lišće koje stvara 'singas', vrstu goriva značajnog u stvaranju hemikalija i farmaceutskih proizvoda. Međutim, listovi su bili debeli, teški i nisu bili vodootporni, a u odnosu na njih, novi prototip je veliki korak napred.
The University of Cambridge
"Hteli smo da vidimo koliko daleko možemo ići u smanjivanju materijala koji koristimo u proizvodnji ovih uređaja, a da im ne utičemo na upotrebljivost", kaže Rajzner i dodaje da "ako možemo da ga umanjimo toliko da mogu da plutaju, otvoriće nam se mnogo novih vrata ka raznim načinima njihove upotrebe".
Povezane vesti
Istraživači su koristili okside metala sa tankim filmom i perovskite, materijale koji mogu da zarobe energiju iz svetla i prekriju fleksibilnu plastiku, a rezultat toga su bili 'listovi' koji su uspešno plutali na reci Kam.
Takođe, testovi su pokazali da mogu raščlaniti vodu na vodonik i kiseonik ili da redukuju CO2 u singas.
Da li je ovakva tehnologija uopšte perspektivna?
Projekat nije baš spreman za komercijalnu upotrebu, pogotovo jer se još uvek radi na metodama kojima bi se prikupili mehurići gasa iz lista.
"Svakako, samo pojavljivanje je prvi korak ka uspehu ovakve tehnologije", kaže dr Virgil Andrei, kolider i autor istraživanja.
"Solarne farme su postale popularne zbog stvaranja električne energije i osmišljavamo slične farme i za sintezu goriva", objašnjava i dodaje da bi "na ovaj način bi mogla da se snabdevaju obalna naselja i ostrva koja su udaljena od kopna", takoše ukazuej i na pokrivanje otpadnih voda i izbegavanje isparavanja iz kanala za navodnjavanje."
Zašto nam je potrebno solarno gorivo?
Struja iz fotonaponskih solarnih panela je veliki pokretač nastanka energije na "zeleni" način.
Neke industrije, kao što je svetska trgovina, ne mogu tako lako započeti sa korišćenjem struje, već se oslanjaju na fosilna goriva, s obzirom na to da se 80 posto globalnog transporta obavlja teretnim brodovima koji ih koriste, a uz njih i prozvodnja većine hemikalija. Za njihovu dekarbonizaciju je neophodna zamena - tečno "zeleno" gorivo.
Povezane vesti
Naučnici su razvili biogoriva, ali ona često zavise od industrijskih kultura, čija je proizvodnja u razvoju i nosi sa sobom negativne posledice po sredinu. Rešenje ovih nedostataka se tek očekuje.
Solarno gorivo, odnosno 'tečna sunčeva svetlost', može biti rešenje. Njihovo sagorevanje bi svakako dovelo do emisija, ali veliki korak u odnosu na iskopavanje i bušenje 'prljavih' vrsta goriva bi se napravio onda, kada se generisanje bude odvijalo bez emisija.
Komentari (0)