Polena ambrozije u vazduhu više od dozvoljene granice: Da li to dovodi do većeg broja alergičnih?

Koncentracija polena ambrozije u vazduhu ovih dana je iznad granica, što naročito muči one koji pate od alergije. Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, pojedinim danima ta koncentracija je 11 puta veća od dozvoljenog. U nedostatku sistemskog rešenja - građani se bore sami. 

Nenad Barbul pati od alergije na ambroziju i crni pelin. Visoka vrednost polena u vazduhu zahteva za njega posebnu rutinu:

"Svako jutro moram da uzmem pumpicu i kapi dimista koje su antihistaminik i blagi kortikosteroid da bi mogao da preguram dan bez kašlja i bez kijavice. Kada sam u prirodi onda se pre oseti svrab u nosu", kaže Barbul za Euronews Srbija.

Isti takvi dani su i za one u državnom vrhu, pa je tako nedavno predsednik Srbije rekao da ga takođe muči alergija. Nije, doduše, pojasnio koji alergen ga muči, ali očigledno ima jasnu predstavu o tome kako se oseća svaki skoro svaki četvrti građanin Srbije.

Neki od njih zasukli su rukave. Komšije iz Bloka 70 počupale su ambroziju sa svog šetališta koje se rekonstruiše. 

"Zemlja je bila inficirana semenom ambrozije, i umesto trave nikla je ambrozija", rekao je za Euronews Srbije Željko Latas iz UG "Blok 70 - Zajednička akcija".

Kako kaže, u Gradskom Zelenilu su mu rekli da nisu mogli da utiču na kvalitet zemlje, ali su susretljivi da reše problem. 

"Oni su naknadno obećali i to obećanje su izvršili, da će na svakih nekoliko dana vršiti košenje trave, da fizički unište ambroziju", istakao je Latas.

Biljka se invazivno širi prema delovima zemlje gde ranije nije bila prisutna, kažu iz Agencije za zaštitu životne sredine, i dodaju da će ambrozija do početka novembra biti u znatno manjim koncentracijama.

Senić: Ove godine nije raspisana javna nabavka

Na koji način se ove godine uništava ambrozija, i zašto je dozvoljeno da koncentracija polena u vazduhu dostigne visoke vrednosti, reporterka Euronews Srbije proverila je u Zavodu za biocide koji se ovim bavio i prethodnih godina.

Prethodnih godina, Zavod bi već u junu počeo sa hemijskim, pa mehaničkim suzbijanjem. Ove godine je situacija nešto drugačija, pa se to ne radi, kaže reporterka.

"Ove godine gradska uprava nije raspisala javnu nabavku za hemijski tretman suzbijanja ambrozije na teritoriji Beograda. Ranije je Zavod radio hemijski tretman na neuređenim javnim površinama, prošle godine smo imali oko 4.000 posmatranih površina na teritoriji Beograda, a vršeno je suzbijanje na oko 400 hektara", kaže za Euronews Srbija Milan Senić, iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Ove godine se to ne radi, da li je to razlog za visoke koncentracije polena u vazduhu?

"Prisustvo, kretanje i koncentracija polena alergenih biljaka, pa tako i ambrozije, u vazduhu, direktno je povezano sa vremenskim prilikama, ali zavisi i od ljudskih aktivnosti, odnosno onoga što preduzimamo u cilju suzbijanja", istakao je Senić.

"Tu spadaju košenje, primena herbicidi i druge mere. Ove godine nema hemijskog tretmana, pa je to doprinelo povećanim vrednostima koncentracije polena ambrozije na teritoriji Grada Beograda. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, te vrednosti su od sedam do 11 puta veće u odnosu na granične vrednosti koncentracije polena", dodao je.

Gradsko zelenilo vrši košenje mehanički, i Senić ističe da je donet Akcioni plan za suzbijanje ambrozije na teritoriji Beograda od 2021-2029. godine, gde, što je i svetski pristup, da je jedini efikasan pristup, integralni.

"To je harmonična primena svih raspoloživih mera, tu se podrazumevaju i mehaničke, fizičke mere, kao i hemijske mere, ali i mere administrativnog karaktera, odnosno uredbe kojima će se regulisati suzbijanje ambrozije na površinama pravnih subjekata i fizičkih lica", istakao je.

"Ambrozija je dugoročan problem, i samo sistemsko kontinuirano rešavanje problema može da da očekivane, željene rezultate", naglasio je Senić.

Stošović: Poslednjih godina teži oblici, neophodan alergolog

Kako je za Euronews Srbija rekao Rajica Stošović, sa klinike za alergologiju i imunologiju KCS, površinskim širenjem biljke povećava se i broj alergičnih.

"Ambrozija spada u vrlo agresivnu korovsku biljku, koja zauzima sve više prostora. Zauzima velika prostranstva u našoj regiji u susedstvu, a posledica je velika koncentracija polena u vazduhu, i razvoj alergija. Široka rasprostranjenost i dug period polenacije, koji je sve duži, sa visokim koncentracijama polena u vazduhu, neminovno dovodi do preosetljivosti i razvoja alergije. To je jedan od vodećih aerozagađivača današnjice", istakao je Stošović.

Navodi da dozvoljen koncentracija ne bi trebalo da pređe osam zrnaca po kubnom metru vazduha, ali da je prethodnih godina čak deset ili stotinu puta viša koncentracija.

"To je, pre svega, posledica globalnog zagrevanja. Posledice su neminovne, a to je nastanak preosetljivosti kod onih koji imaju predispozicije. Oni, sem što imaju simptome alergije disajnih puteva (svrab u očima, kijanje u seriji itd), odsustvuju sa posla i drugih funkcija, tako da je to i socijalni problem današnjice. Neophodno je preduzeti sve mere za kontrolu ove biljke, a sa medicinske strane da se uspostavi kontrola simptoma", naveo je Stošović.

Mnogi sami posežu sa antihistaminicima, ističe on, a kao razlog za to, između ostalog, navodi i to što je dostupnost alergologa jako otežana.

"Često se simptomi pojave onda kada pacijenti najmanje očekuju. Ti razlozi su uglavnom posledica ovakvog posezanja za bilo kakvim lekovima. Naravno, ovakav pristup je neuspešan i uglavnom vodi ka pogoršanju alergija, koje se manifestuju izrazitim svrabom, curenjem i drugim tegobama koje otežavaju život. Tu je i intenzitet alergije disajnih puteva, koji se razlikuje", kaže Stošović.

Dodaje da je prethodnih godina dominirala blaga i umerena klinička slika, i da su tada često korišćeni antihistaminici bili najčešće dovoljni.

"Poslednjih godina, međutim, sve su izraženije disajne tegobe. Dominira izrazita zapušenost, ili nekontrolisano kijanje u seriji koje je nemoguće zaustaviti, sa opštim umorom i bezvoljnošću pacijenata, pa čak i napadima gušenja. Nemoguće je uspostaviti kontrolu sa jednim lekom, potrebni su alergolozi", zaključio je Stošović.