Igre 
Mogući razlozi zbog kojih su vakcine protiv kovida efikasnije kod muškaraca nego kod žena
Komentari29/05/2021
-16:30
Infekcije koronavirusom, odnosno slučajevi kovida 19 dijagnostikovani najmanje dve nedelje nakon što je neko revakcinisan, zaista su retke. Samo 0,01 odsto revakcinisanih Amerikanaca razvilo je teže oblike kovida od 30. aprila, prema nedavnom izveštaju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Zanimljivo je da ovi podaci govore da većinu slučajeva čine žene, čak 63 odsto.
To je ujedno u skladu sa podacima kliničkih ispitivanja, koja sugerišu da su vakcine protiv koronavirusa nešto manje efikasne među ženama. Utvrđeno je da je Fajzerova vakcina 96,4 odsto efikasna kod muškaraca, a 93,7 odsto kod žena. Njihova široko citirana stopa efikasnosti od 95 odsto, zapravo je prosek ta dva rezultata.
U međuvremenu je utvrđeno da je Modernina vakcina 95,4 odsto efikasna kod muškaraca, ali 93,1 odsto kod žena. I vakcina kompanije Džonson&Džonson smanjila je rizik od teškog oblika kovida za 68,8 odsto kod muškaraca, ali 63,4 odsto kod žena.
Zajedno, ovi rezultati su "pomalo zbunjujući", rekla je za Biznis insajder Sabra Klajn, zamenica direkora Centra za žensko zdravlje i rodna istraživanja "Džon Hopkins".
Obično žene imaju jači imuni odgovor na vakcine nego muškarci, te su tako i više zaštićene. Naučnici sumnjaju da viši nivoi estrogena igraju ulogu u tome, jer je estrogen taj koji stimuliše imuni sistem.
Klajnova ima teoriju zašto se taj isti obrazac ne poklapa sa vakcinama protiv koronavirusa: moguće je da su vakcine manje efikasne protiv sojeva kod žena nego kod muškaraca. Pet "zabrinjavajućih mutacija" izazvalo je većinu infekcija u SAD.
Vakcine treniraju telo da prepozna originalni koronavirus identifikovan u Vuhanu, tako da bi i dalje mogle dobro delovati protiv tog soja kod žena.
Povezane vesti
"Čitava poenta vakcinacije jeste da imate neke memorijske ćelije, tako da biste kada se zarazite viusom, ako je čak moguće i da se zarazite, bili asimptomatski, a ne simptomatski slučaj jer je vaš imuni sistem već obučen. Tako da može biti da je deo tog treninga i specifičnost tog treninga nešto izazovnija za žene nego za muškarce"
Postoje, naravno, i druga moguća objašnjenja. Do sada je više žena nego muškaraca vakcinisano, a žene su te koje češće rade PCR test ili prijavljuju bolest ako imaju simptome.
Žene takođe predstavljaju većinu zdravstvenih radnika koji se na poslu redovno pregledaju, tako da je moguće da vakcine ipak nisu manje efikasne među ženama.
Ipak, teško je dobiti pravi odgovor bez dodatnih podataka o tome kako svaki pol reaguje na vakcine, objašnjava Klajnova.
"Nije posvećena odgovarajuća pažnja biološkim razlikama između muškaraca i žena i kako bi se ovo moglo odraziti kao odgovor na vakcine. Definitivno mislim da ovakve stvari ne bi trebalo isključiti, a to se često dešava jer je lakše pomisliti da su ovakvi navodi stvar pristrasnosti, a ne nešto stvarno"
Godine takođe mogu uticati na efikasnost vakcina kod žena
Unsplash
Nekoliko studija detaljno je ispitalo efikasnost vakcina protiv koronavirusa kod muškaraca i žena, pa se naučnici ustručavaju reći da li je veća verovatnoća da će se žene zaraziti i posle vakcine.
"Iako je ukupan procenat prijavljenih ponovnih bio veći kod žena, mi ne znamo njihove brojeve po polu, posebno kada govorimo o težini ovih infekcija", rekla je Vajšali Multon, docent medicine Medicinskog centra "Beth Israel Deaconess".
Povezane vesti
Istraživači takođe ne znaju ni da li je efikasnost vakcine posebno niska kod žena u određenoj starosnoj grupi.
U proseku, ljudi koji su imali infekciju nakon vakcinacije imaju između 40 i 74 godina, utvrđeno je u izveštaju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Većina žena prolazi kroz menopauzu između 40. i 60. godine, tako da bi to delimično moglo objasniti zašto je efikasnost vakcine bila manja u toj populaciji.
"Znamo da ženski imunitet definitivno opada s menopauzom i povezan je sa smanjenjem estrogena", rekla je Klajn.
S obzirom na to da je mRNK prvi put u upotrebi s pandemijom korona virusa, naučnici takođe razmatraju da li bi sama platforma mogla da stimuliše različite imunološke odgovore kod svakog pola.
Novo istraživanje sugeriše da muškarci i žene mogu različito da reaguju na molekule lipida koje mRNK vakcine koriste za isporuku kodiranih poruka telu. Istraživači su otkrili da prirodne "ćelije ubice" - vrsta imunih ćelija koje pomažu u borbi protiv infekcije, apsorbuju manje molekula lipida u uzorcima ženske krvi nego u muškim.
Klajnova ističe da je važno brzo istražiti ove razlike na osnovu pola jer bi više infekcija nakon revakcine moglo omogućiti da se pandemija produži.
"Ako ne budemo imali dobru efikasnost vakcine kod svih ljudi, desiće se dve stvari: imaćemo nove zaražene i nećemo moći stvarno da zaustavimo širenje korone onoliko koliko se nadamo da hoćemo. Počećemo i da gubimo poverenje javnosti", upozorava.
Vakcine su se kroz istoriju "fokusirale" na muškarce
EPA/ROBERT GHEMENT
Američke kompanije ili institucije koje su vršile ispitivanja nisu bile u zakonskoj obavezi da uvrste žene sve do 1993. godine, sve dok Kongres nije usvojio zakon.
Pre toga, žene su često bile izostavljane iz medicinskih istraživanja budući da su lekari i naučnici bili zabrinuti da eksperimentalni lekovi mogu predstavljati zdravstveni rizik po bebu, ukoliko žena zatrudni tokom studije.
Istraživači su takođe bili zabrinuti da fluktuirajući nivoi hormona kod žena mogu da zakomplikuju rezultate ispitivanja. Uprava za hranu i lekove (FDA) je čak 1997. godine preporučila da se žene u reproduktivnom dobu, kao i žene koje su slobodne, isključe iz ranih faza ispitivanja lekova.
Mnoga ispitivanja vakcina u ranim fazama takođe podrazumevaju upotrebu isključivo muških miševa kako bi se izbeglo da uzimaju u obzir hormonalne razlike među polovima. Ali, čak i kada su žene učesnice uključene u proces ispitivanja, ne postoji potreba da se rezultati analiziraju odvojeno od muškaraca.
To često znači da žene ne primaju pravu dozu vakcine: na primer, ženama je potrebna samo polovina standardne doze vakcine protiv gripa da bi proizvele jednaku količinu zaštitnog imuniteta kao i muškarci. Posledica ovakve prakse jeste da su žene sklonije neželjenim reakcijama na lekove ili vakcine. Prošlogodišnji izveštaj pokazao je da žene imaju neželjene rakcije na lekove dvostruko češće nego muškarci.
Neki od ovih problema mogli bi se ticati i vakcina protiv koronavirusa. Podaci takođe otkrivaju da žene obično prijavljuju ozbiljnije neželjene reakcije nakon imunizacije protiv kovida nego muškarci.
Izveštaj iz februara otkrio je da je čak 79 odsto neželjenih reakcija Centru za kontrolu i prevenciju bolesti bilo prijavljeno od strane žena, iako su one činile 61 odsto vakcinisanih.
Žene takođe predstavljaju većinu među onima koji su dobili retke krvne ugruške i anafilaksiju kao neželjenu reakciju vakcine.
"Ako postoji jedna dobra stvar u tome, to je što se konačno jasno vidi da se žensko zdravlje proteže izvan našeg reproduktivnog trakta i da nas naučnici zaista moraju proučavati i upoređivati sa muškarcima", zaključila je Sabra Klajn u razgovoru za Biznis insajder.
Komentari (0)