"Velika igra mačke i miša": Kako države otkrivaju i zaplenjuju ukadene kriptovalute

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/08/2022

11:41

"Velika igra mačke i miša": Kako države otkrivaju i zaplenjuju ukadene kriptovalute - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

U poslednje vreme bilo je nekoliko izveštaja o krađama kriptovaluta u vrednosti od po nekoliko miliona evra. Mnogo faktora utiče na to da kriptovalute budu ukradene, od dobro organizovanih kriminalnih grupa, preko loše sajber zaštite, pa do usamljenih pojedinaca koji na najdomišljatije načine uspevaju jednostavno da na prevaru "izvuku milionske iznose od investitorskih fondova ili sličnih organizacija. Međutim, vlade zemalja ponekad uspevaju i da povrate ukradeno.

Pre nekoliko nedelja, vlada SAD je zaplenila pola miliona dolara u kriptovalutama od hakera za koje sumnjaju da dolaze iz Severne Koreje, a koji su do tog novca došli kroz ucenu medicinskih ustanova.

Ovakvi slučajevi nisu toliko česti, pre svega jer kriminalci dobro znaju da je neophodno da što pre "operu" novac kada ga ukradu, odnosno da ga prebace u legalne tokove kako bi mu se zagubio trag. Prema izveštajima američke poreske službe, samo prošle godine je kroz kriptovalute "oprano" više od 8,6 miliona dolara.

Načini za "pranje" novca kroz kriptovalute su različiti - od toga da se kriptovalute koriste za veliki broj transakcija kako bi se zamutilo poreklo novca i postalo praktično nemoguće doći do prvobitnog izvora, preko "preskakanja", odnosno menjanja blokčejnova i valuta (bitkoin, eterijum itd), pa sve to "miksera" koji uzimaju transakcije od bilo koga i onda ih isplaćuju kroz različite kripto novčanike ili čak kroz različite valute kako ne bi mogli da se povežu polaganje novca sa njegovim povlačenjem.

Više od 2.000 transakcija

Početkom februara ove godine, američka vlada je saopštila kako su povratili više od 3,5 milijarde dolara, koje su hakeri pokrali 2016. godine kroz "upad" u jednu od najvećih kriptoberzi na svetu, Bitfajneks. Ovo je najveća zaplena kriptovaluta u istoriji, a tom prilikom uhapšene su i dve osobe - Ilja Lihtenštajn i Heder Morgan, koji su pokušali da zametnu trag upravo kroz jednu od pomenutih strategija - pokrenuli su više od 2.000 neautorizovanih transakcija, sa ciljem da se izgubi izvor novca.

Američka vlada uspela je da ih pronađe tako što je unajmila kompaniju sa posebnim softverom za praćenje istorije transakcija izvršenih u bitkoinima - u pitanju je "ogromna igra mačke i miša" kako je reporter "Vol strit džurnala" koji je pratio slučaj to opisao. Vlada je, tako, pratila rezultate do kojih je program dolazio, istraživala potencijalne krivce, raspetljavala čvorove i na kraju došla do počinilaca. Sama činejnica da je krađa izvršena 2016. godine a da su dvoje krivaca uhapšeni tek 2022, dovoljno govori o složenosti problema.

Iako su bitkoin transakcije otvorene, "problem" je u tome što identitet ljudi koji izvršavaju te transakcije nije opštepoznat. Baš zato, kada hakeri žele da "operu" novac kroz kriptovalute, njihov identitet može da ostane skriven, i jedino što postoji je istorija transakcija koju je veoma teško raspetljati do kraja.

Još jedan potencijalni način za otkrivanje hakera jeste softver "TRM forenziks", koji je napravljen tako da može da prati kripto transakcije kroz 26 različitih blokčejnova, a tu je i "Čejnanalisis reaktor" koji pruža uvid u status određenog kripto novčanika, pa državne agencije mogu znati da li pripada "darknetu", nekoj transakciji koja je označena kao "visoko rizična" ili, na primer, onlajn kazinu, piše "Tehnolodži rivju".

Tri načina za zaplenu novca

Najveća zaplena novca u kriptovalutama desila se u SAD, pa pogledajmo tri legalna načina na koje vlada te zemlje zapravo može izvršiti zaplenu.

Najlakši slučaj je kada su okrivljeni za krađu kriptovaluta zapravo građani SAD i nalaze se na njihovoj teritoriji, jer onda policija lako može dobiti nalog za pretres. To je bio slučaj sa hapšenjem Lihtenštajna i Morgan, jer je policija upravo pretragom njihovog klaud naloga pronašla oko 2.000 kripto adresa sa "privatnim ključevima", a gotovo svaka od njih je bila direktno povezana sa hakovanjem Bitfajneksa.

Dalje je sve išlo glatko - policija je dobila i nalog za hapšenje, pa su tako njih dvoje uhapšeni i ispitani. Ostali hakeri nikada nisu pronađeni, a Lihtenštajn je prilikom ispitivanja rekao da je već potrošio deo novca.

Drugi način za pronaleženje krivaca i zaplenu ukradenih kriptovaluta jeste saradnja policije i samih kripto berzi ili kripto menjačnica. Nakon što se izvrši temeljna pretraga, policija dobija nalog za zaplenu novca stečenog na nezakonit način, a onda se taj novac pre ili kasnije pojavi u nekoj transakciji.

Tada se u priču ukljčujuju i kripto berze ili menjačnice, koje sarađuju sa državnim organima kako bi napravili kripto novčanik koji kontroliše sama vlada, a onda usmerili transakciju u taj novčanik. Naravno, tu je uvek i mogućnost da se otkrije identitet nekog od kriminalaca, koji će zatim ispričati policiji sve što zna kao deo nagodbe.

Treći način se odnosi na mogućnost kompromitovanja samih hakera. Ovo se obično smatra najtežim načinom za dobijanje informacija i eventualnu zaplenu kriptovaluta, jer su nekada potrebne i godine kako bi se napravila mreža obaveštajaca i drugih doušnika u okviru neke hakerske organizacije - razlog za to je što često ni sami članovi ovih kriminalnih grupa međusobno ne znaju identitete.

Naravno, značajno otežava stvar ukoliko hakeri dolaze iz zemalja koje nemaju dogovor o ekstradiciji sa SAD ili tužioci jednostavno ne znaju odakle da počnu, zato što zakoni protiv "pranja" novca u nekim nekih državama poput Irana ili Severne Koreje nisu u skladu sa međunarodnim regulacijama.

Finci "zaradili" 46 miliona

Da se zaplena kriptovaluta ne dešava samo u SAD, pokazuje i nekoliko drugih primera ove prakse u evropi.

Tako je, na primer, Finska nedavno prodala bitkoine koji su zaplenjeni, a čija je ukupna vrednost bila oko 46,5 miliona evra, kako je preneo "Blumberg".

Iz finske vlade su još u maju odlučili i gde će otići ovaj novac - namenjen je za humanitarnu pomoć Ukrajini koja je trenutno zahvaćena ratom, odnosno nemanjen je obnovi infrastrukture u toj zemlji.

Pored toga što je prodaja zaplenjenih kriptovaluta dobar način da se dopuni državni budžet, neophodno je i odabrati pravi trenutak - količina bitkoina koja je bila u posedu finske vlade prošle godine u jednom trenutku vredela je oko 130 miliona evra, ali tada se nisu odlučili na prodaju, pa su sad dobili tek oko trećinu te svote.

Takođe, u januaru ove godine, vlada Velike Britanije saopštila je kako su u istragama širom zemlje u poslednjih pet godina zaplenjeni bitkoini i druge kriptovalute u vrednosti većoj od 300 miliona evra. Britanska policija i dalje traži najbolje načine da se suoči sa ovim tipom hakera i učini efikasnijom potragu za ukradenim kriptovalutama, rekao je za "City A.M" Džozef Herop iz policije u Mančesteru.

U toj zemlji, na osnovu zakona iz 2002. godine, policija ima pravo da zapleni novac u kešu za koji smatra da je stečen na nelegalan način čak i ako nisu donete nikakve presude. Kada su u pitanju kriptovalute, međutim, zakonje nešto stroži pa je za zaplenu neophodno da presuda ipak bude doneta, iako se kriptovalute suštinski i ne razlikuju od novca u kešu.