Novi naučni dokazi sugerišu da su crne rupe mnogo bliže Zemlji nego što se veruje

Komentari

Autor: Euronews

17/09/2023

17:59

Novi naučni dokazi sugerišu da su crne rupe mnogo bliže Zemlji nego što se veruje - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Smatralo se da je najbliža crna rupa od Zemlje udaljena 1.560 svetlosnih godina, ali nova studija pokazuje da bi mogla biti udaljena "samo" 150 svetlosnih godina.

Crne rupe su neki od najmoćnijih i najmisterioznijih objekata u poznatom univerzumu, a sada se čini da bi jedan takav objekat mogao biti mnogo bliže Zemlji nego što se ranije mislilo. Nedavna studija pronašla je moguće dokaze o postojanju crne rupe u najbližem otvorenom skupu zvezda Zemlji, zvanom Hijade.

Podaci iz misije Gaia Evropske svemirske agencije (ESA) otkrili su dve najbliže crne rupe u svemiru u 2022. godini - Gaia BH1 i Gaia BH2, koje su udaljene 1.560 odnosno 3.800 svetlosnih godina od Zemlje, prenosi Euronews.

Novi rad, međutim, objavljen u časopisu "Monthly Notices of the Royal Astronomical Society", sugeriše da bi crne rupe mogle biti mnogo bliže našoj planeti, na udaljenosti od "samo" 150 svetlosnih godina.

Naučnici sa Univerziteta u Padovi u Italiji i Univerziteta u Barseloni u Španiji koristili su simulacije da prate kretanje i evoluciju zvezda u otvorenom sazvežđu Hijade, koje su udaljene oko 150 svetlosnih godina.

Otvoreno "jato" ili sazvežđe je skup stotina ili hiljada zvezda koje se drže zajedno svojim gravitacionim privlačenjem, te dele određene karakteristike kao što su starost ili hemijski sastav. Rezultati simulacije su upoređeni sa stvarnim položajima i brzinama zvezda u Hijadi, koji su sada poznati upravo iz posmatranja ESA satelita Gaia.

Još uvek su daleko, ali se mogu naslutiti

"Naše simulacije mogu istovremeno da se poklapaju sa masom i veličinom Hijada samo ako su neke crne rupe, trenutno ili u bliskoj prošlosti, bile prisutne u centru 'jata'", rekao je Stefano Tornijamenti, istraživač na Univerzitetu u Padovi i glavni autor rada.

Trenutna svojstva Hijade najbolje su reprodukovana kada su bile dve ili tri crne rupe uključene u simulacije, ali i kada su uključene neke crne rupe koje ne pripadaju tom "jatu".

Rezultati pokazuju da u tom prostoru, ili veoma blizu njega, postoje crne rupe što bi ih učinilo daleko najbližim kandidatima našem solarnom sistemu.

"Ovo zapažanje nam pomaže da razumemo kako prisustvo crnih rupa utiče na evoluciju zvezdanih jata i kako zvezdana jata zauzvrat doprinose izvorima gravitacionih talasa", rekao je Mark Žile, član Odeljenja za kvantnu fiziku Univerziteta u Barseloni.

"Ovi rezultati nam takođe daju uvid u to kako su ovi misteriozni objekti raspoređeni širom galaksije".

Šta je crna rupa?

Veruje se da se većina crnih rupa formira od masivnih zvezda koje su doživele eksploziju supernove. Masa iz zvezde implodira, stišćući se u sve čvršće i čvršće u materiju, sve dok ne postane objekat toliko gust da čak ni svetlost ne može da izbegne njegovo gravitaciono privlačenje.

Pošto se crne rupe ne mogu direktno posmatrati pomoću trenutne tehnologije, njihovo prisustvo se obično zaključuje proučavanjem njihovog uticaja na drugu materiju u blizini.

Na primer, ako jedna zvezda uruši na svojoj putanji neku drugu, ovaj proces će stvoriti rendgenske zrake koji se emituju u svemir i koje možemo detektovati.

Istraživanje crnih rupa naročito je dobilo na značaju nakon otkrića gravitacionih talasa 2015. godine, koji su pripisani sudaru dve crne rupe udaljene 1,3 milijarde svetlosnih godina.