Igre 
Sukobi se prelili sa Zemlje na svemir: Sve više se govori o kraju Međunarodne stanice u trenutku kad je najpotrebnija
Komentari27/11/2022
-23:28
Međunarodna svemirska stanica (ISS) koja kruži oko Zemlje od 1998. godine je multilateralni projekat koji uključuje pet svemirskih agencija iz celog sveta. Izvela je hiljade eksperimenata i pomogla supersilama da održe koridore komunikacije otvorenim, čak i kada su odnosi na Zemlji bili hladni.
Međutim, nejasno je da li će ISS uopšte dostići datum završetka svog života koji je predložila NASA 2031, piše Euronews.
Ključni partneri prete da će se povući zbog rastućih tenzija i troškova u trenutku kada je ISS potrebniji nego ikad.
Šta nam propast ISS-a govori o rastućem sukobu u svemiru i zašto govorimo o kraju ISS uprkos njegovoj naučnoj koristi i podsticaju međunarodnoj saradnji?
Rastući troškovi i različiti ciljevi
Jedan od glavnih razloga je povećanje troškova i promena strateških ciljeva, koji su sada veoma različiti od vremena kada je ISS prvi put uspostavljen.
ISS košta samo NASA-u oko 3,8 milijardi evra (4 milijarde dolara) godišnje za rad, a Evropska svemirska agencija (ESA) postavlja cenu razvoja i rada ISS-a tokom deset godina na 100 milijardi evra.
Nažalost za zemlje koje učestvuju u programu, stanica brzo stari, dodatno povećavajući operativne troškove.
Povezane vesti
Dok je datum penzionisanja za ISS ranije bio produžen, poslednjih godina ISS je patio od curenja vazduha, kvarova softvera i aktiviranja požarnih alarma.
AP/ NASA
Sve veći troškovi održavanja ISS-a dolaze kada zemlje skreću pažnju na nove projekte, kao što je NASA-in program Artemis koji ima zadatak da vrati ljude na Mesec ili da pošalje rakete na Mars.
Komercijalizacija svemira i sve veće korišćenje privatnih kompanija od strane NASA-e takođe su učinile malo verovatnim novi međuvladin ISS.
U okviru svog projekta Commercial LEO Destinations, NASA će posvetiti skoro 500 miliona evra privatnim kompanijama koje razvijaju privatne svemirske stanice.
Oružaniji i sporniji prostor
Međutim, još jedan razlog za propast ISS-a je taj što je svemir suštinski sporniji i što ga konkurentske sile sve više naoružavaju. Rastuće tenzije i geopolitičke borbe na Zemlji takođe se prelivaju u svemir.
Dok SAD prepuštaju svoje kapacitete svemirskih stanica privatnim partnerima, sve veće snage su spremne na razvoj sopstvenih svemirskih stanica.
Kina, koja je od 2011. godine isključena iz projekata koji uključuju NASA zbog amandmana, gradi sopstvenu svemirsku stanicu Tiangong. Planirano je da stanica bude završena do kraja ove godine.
Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein
Povezane vesti
Posle Putinove invazije na Ukrajinu i naknadnih sankcija, Rusija je takođe potvrdila da namerava da napusti program ISS do 2024. godine kako bi nastavila sa sopstvenom svemirskom stanicom za koju je rekla da će biti otvorena za saradnju sa „prijateljskim zemljama“.
U septembru je nedavno imenovani ruski šef svemira Jurij Borisov označio ISS kao „opasan“ i neprikladan za namenu.
"Tehnički, ISS je premašio sve svoje garantne rokove“, rekao je on. „Počinje lavinski proces kvara opreme, pojavljuju se pukotine“.
Povezane vesti
Kineski svemirski napori su takođe podstakli druge svemirske sile, kao što je Indija, da ubrzaju sopstvene planove za nacionalne svemirske stanice.
Dr Radžesvari Pilai Rajagopalan, direktor CSST-a i bivši pomoćnik direktora Sekretarijata Saveta bezbednosti Indije, kaže da nema sumnje da prostor postaje sve sporniji.
Međutim, on takođe kaže da je ova pojačana svađa dovela do novih partnerstava i razvoja koji bi bilo teško predvideti pre deset godina.
„Ovo takmičenje takođe podstiče određenu saradnju, koja inače možda ne bi bila viđena, na primer, četiri zemlje (Amerika, Australija, Indija i Japan) koje govore o svemirskom takmičenju“, rekao je Rajagopalan.
Primer je povećana saradnja Indije sa Japanom, SAD i Australijom i njena vodeća uloga u razgovoru o normama, pravilima i propisima u svemiru.
„Možda smo svedoci pojave dva tabora, jednog predvođenog SAD, a drugog Kinom i Rusijom, svojevrsnih sfera uticaja u svemiru koje karakteriše konkurencija“, dodao je Stroikos.
On dodaje da za razliku od Hladnog rata, danas velike svemirske sile ne razgovaraju jedna sa drugom i da je to prilično problematično, ali ne mora da znači da je sukob u svemiru neizbežan.
Veći problemi za rešavanje u svemiru
Dok je propast ISS-a jedan od najvidljivijih znakova da ulazimo u drugačiju eru svemirske politike, Stroikos tvrdi da ne bi trebalo da dozvolimo da nas odvrati od većih problema.
„Moja glavna briga je kako će veće tenzije dodatno povećati nepoverenje među velikim svemirskim silama, u trenutku kada je saradnja hitno potrebna kako bi se uhvatili u koštac sa globalnim svemirskim izazovima, kao što su svemirski otpad, i uspostavljanje normi odgovornog ponašanja“, rekao je on.
Ostaje da se vidi da li će pokušaji da se reše tenzije i pitanja svemirske politike uspeti ili će se, poput ISS-a, srušiti nazad na Zemlju.
Poreklo Međunarodne svemirske stanice
Prvu svemirsku stanicu na svetu, Saljut 1, lansirao je Sovjetski Savez 1971. godine. SAD su sledile njihov primer 1973. sa svojom posadom Skilab.
Međutim, decenije hladnog rata i svemirskih trkačkih ludorija okončane su raspadom Sovjetskog Saveza 1991. a iste godine kada bivši rivali su se okupili da rade na ISS-u.
Dr Mariel Borovic, stručnjak za pitanja svemirske politike i vanredni profesor na Tehnološkom institutu Džordžije, tvrdi da je izgradnja i produbljivanje međunarodnih odnosa verovatno najvažniji cilj ISS.
Ona kaže da je pokretački razlog za ISS „rad sa saveznicima na velikom, veoma vidljivom, naučno i tehnički naprednom projektu, ali zatim i angažovanje sa Rusijom posebno na ovoj vrsti miroljubive saradnje“.
Borovic naglašava da su ovu međunarodnu saradnju pratile i naučne koristi i napredak u tehnologiji i mogućnostima za istraživanje svemira ljudi. Projekat je takođe smanjio troškove za zemlje učesnice udruživanjem njihovih resursa.
Dr Dimitrios Stroikos, šef projekta svemirske politike LSE IDEAS i glavni urednik svemirske politike, ističe dalji strateški razlog za uključivanje Rusije u projekat ISS.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, on veruje da je to bio način da Amerikanci zadrže angažovanje ruskih naučnika i inženjera i spreče deljenje osetljive tehnologije sa rivalskim državama.
Komentari (0)