Kreka, čudak koji je filmsku scenografiju doveo do savršenstva

"Film je dosta interesantan. Dobro je da će takav jedan film ostati kao zaveštanje i priča o filmskoj scenografiji koja nikad nije isturena u prvi plan, nego je uvek negde povučena na margine dešavanja svakoga filma, a vrlo je važan elemenat i bitan faktor u svakom filmu", kazao je Kljaković prilikom susreta sa medijima.

Upravo Krekinim citatom o svrsi scenografije u filmskoj umetnosti - da od iluzije učini stvarnost, počinje dokumentarac u režiji Slobodana Ivetića i u produkciji Centar filma.

Dep: Najveći čudak kog sam sreo

"Dok je Kreke i njegovo rada biće i velikih filmova", izgovoriće u dokumentarcu Brajan Helgeland, a Džoji Dep zaključiti: "On je jedna od najvećih čudaka koje sam sreo".

A sve je počelo radom na domaćem filmu "Specijalno priznanje". Znanje i iskustvo će sticati u hodu, a scenografiju dovesti do perfekcionizma. 

"Delikatesna radnja" bio je kockarski sto na koji je stavio i uložio sve što je imao, kako je istakao jednom prilikom, podsećajući da je rad na tom kultnom ostvarenju bio njegov prvi izlet u svet.

Umetnik, koji već dugo živi i radi na relaciji Beograd – Pariz – Los Anđeles, prilikom susreta sa novinarima na Festu naveo je kako je svaki film priča za sebe, ali da osnovna inspiracija uvek dolazi iz samog scenarija.

Uradio sam sve o čemu sam sanjao

Na podsećanje da je samo za jedan film, "Tajni prolaz", priznao da je bilo pod stresom, Kreka se nadovezao rečima:

"Imao sam stres na svakom. Ovo sam samo priznao, bio sam pošten... Svaki film je stresan posao i nosi svoju muku. Nije lako upustiti se u avanturu koja je sada a iz vremena koga više nema, pa sve to napraviti kako treba. Kada sam radio `Muhameda` ja sam najmanje znao o islamskoj religiji i Muhamedu, tek onoliko koliko je dozvoljavala moja opšta kultura. Tu se nije smelo pogrešiti. Morali ste da uradite posao prateći istorijske činjenice, taman posla da se negde nešto pomerilo ili nije odgovorilo na temu. Ali zato postoje duge pripreme, konsultujete arhivu, literaturu, materijale, imate pomoćnike, asistente i to jeste strestan posao, ali je i divan."

Za pomenuti film iranskog reditelja Mađida Mađidija, Kreka je napravio čitav grad Meke koji se prostirao na neverovatnih 10.000 kvadratnih metara.

"To je jedna od retkih scenografija koja je ostala. Svaka scenografija se posle filma ruši, nestaje i pretvara u prašinu jer nema više svrhe. Napravljene su replike čitavih gradova Meke i Medine iz 6. i 7 veka, bilo bi šteta da je taj dekor srušen i da je nestao. On sada služi kao turistička atrakicja u Iranu. Drago mi je da sam posle osam godina zatekao sve onako kako je i ranije bilo. To je baš onako dirljivo jer je savki kamen i svaka rekvizita koje smo kao filmadžije za sobom ostavili ostala na istom mestu", istakao je scenograf.

Prema njegovim rečima, to je verovatno i najskuplja scenografija na kojoj je radio i koja je morala stajati nekoliko miliona dolara, ali su i replike Venecije u filmu "Tajni prolaz" bile, takođe, dva-tri miliona dolara.

"Sve što sam želeo i o čemu sam sanjao, ja sam maltene uradio. To su filmovi epohe, istorijske teme koje su bile vrlo značajne i važne za moju karijeru. I svaki novi posao je novo dokazivanje. Prethodni film vam uvek daje referencu za naredni i vrlo je teško održati kontinuitet. Obožavam velike filmove i velike scenografije jer su to i veliki izazovi. Ima kolega koji beže od toga jer je to dosta riskantan i klizav teren. Morate, pre svega, da osmislite prostor i scenografiju da napravite kako treba, da poštujete vreme ne smete ni dan da prekoračite i morate da ste u okviru budžeta. Te sve tri stvari moraju da se sklope i to je vrlo nezgodan posao", objasnio je Kreka.

Prema njegovim rečima, filmskih spektakala će uvek biti, ali znatno manje jer se filmovi rade sa suženim budžetima i vremenom za realizaciju, posebno u ovoj sredini. Zaključuje potom da će velike filmove ubuduće praviti samo velike producentske kuće iz Amerike.

Na Festu se zatvara krug

Iako je dobijao mnoge svetske značajne nagrade, među kojima je i evropski Oskar (nagrada "Cezar"), priznanje "Beogradski pobednik" za njega ima specifičnu težinu.

"Nagrada budi i u meni jake emocije, jer sam sa balkona Doma sindikata gledao prve projekcije otvaranja Festa, pre skoro pet decenija, kada nisam ni sanjao da ću se baviti fimom. Evo, posle toliko godina dobijam nagradu tog istog festivala, što je fantastično i, na neki način, taj krug mog delovanja i rada se zatvara. Bolje da vam ovo i nisam otkrio, sada ćete znati koliko imam godina", duhovito je dodao Kljaković.

U dokumentarcu "Kreka: Lovac na snove" o scenografu koji ima i ulogu naratora, pričaju velika svetska imena režije, kao što su Ridli Skot, Beri Levinson, Brajan Helgeland, kao i domaći autori Goran Marković i Srđan Karanović, i naravno glumac Džoni Dep.
 
Producentinja Jadranka Blanuša očekuje da će film obići i druge festivale, a ideja i želja postoje da se predstavi i TV serija i ambiciozna izložba. Prema njenim rečima, tokom snimanja ovog dokumentarca, Kreka je prihvatio da radi film "The Survivor" Berija Levinsona i s kojim se nada da će Kreka biti kandidat za Oskara.

Miljen Kreka Kljajković (Osijek, 1950) je na filmsku scenu stupio sa rediteljima čuvene Praške škole, Srđanom Karanovićem, Goranom Markovićem, Goranom Paskaljevićem i Emirom Kusturicom. Radio je i sa našim velikanima, kao što su Slobodan Šijan, Aleksandar Ðorđević i Mića Milošević.

Poseduje bogatu kolekciju cipela glumaca iz filmova sa kojima je radio, svaka ima posvetu i potpis onoga ko ju je nosio, a za koju musli da će naći mesto u Jugoslovenskoj kinoteci.