Miša Radivojević: Filmovi budućnosti biće čista fikcija bez ljudskih osobina

Filmski reditelj i scenarista Miloš Miša Radivojević ocenio je da je komercijalni film pobedio i da će ubuduće ostvarenja više ličiti na čistu fikciju nego na realan prikaz ljudskih osobina i stvarnosti.

Na tribini "U krupnom planu" 16. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije, Radivojević je rekao da će holivudski filmovi, umesto da pruže uvid u autentične ljudske karaktere i njihove stvarne osobine, biti potpuna fikcija i gledaoci će više znati o lutkama nego o ljudskim osobinama.

"Pravi put filma je da uđe u jako ozbiljnu unutrašnju avanturu i analizu. Čovek je sve komplikovaniji, problemi su sve dublji i veći. Kontraverze su sve veće, naše biće se menja, menja se čitav svet. To traži dramatičniji, eksluzivniji put“, naveo je Radivojević.

Nakon što je na otvaranju festivala 14. septembra dobio nagradu "Živojin Žika Pavlović” za afirmaciju regionalne filmske umetnosti, Radivojević je tokom vikenda govorio na tribini u Leskovačkom kulturnom centru, gde je ocenio da se "baviti umetnošću, znači zaista baviti se sobom", i da takav posao čovek bira iz ljubavi. 

Tanjug/Sava Radovanović

"Ne mogu da verujem da neko želi da ode na film da bi zaradio novac. To je glupost, na filmu nema novca, ima ga u Holivudu, ima ga tamo gde je postalo institucija, kod nas je to ekstravagancija, ludilo, izopačenost. Pravi put je ono što je moje srce odabralo", rekao je reditelj.

Osvrnuvši se na razdoblje kada je bio izgubio sluh, autor filmova kakvi su "Dečko koji obećava" (1981), "Una" (1984" i "Ni na nebu ni na zemlji" (1994) je priznao da je za njega to bila "vrlo velika drama". 

"Izgubio sam mogućnost da idem na koncerte i u bioskop. Da bih se oporavio od tog šoka, razmišljao sam da je to bio znak da ja treba da prestanem da gledam druge i da je sad došlo vreme da se zagledam u sebe i u svoju jedinstvenu unutrašnjost. Pokušao sam da pravim filmove gledajući iz sebe u svet", rekao je Radivojević.

Primetivši da "kada čovek dođe u tu situaciju da ostane sam, on se okreće ka sebi", Radivojević je dodao da lično stvara svoje unutrašnje ogledalo u kome pokušavam da stvori nešto što bi moglo da bude zanimljivo.

"Ne postoje dve iste osobe, naša najveća šansa, ono što je fantastično u toj osobini ljudske vrste, je da smo mi jedinstveni. Svako od nas nosi svoj univerzum", ocenio je Radivojević.