Prodorni pogled umetnika: Deset najpoznatijih autoportreta Vinsenta Van Goga
Komentari30/03/2023
-20:42
Vinsent van Gog, jedan od najuticajnijih i najpoznatijih holandskih slikara, rođen je na današnji dan 1853. godine u Zindertu, u Holandiji. Slikar postimpresionizma, čiji rad je zapažen zbog lepote, emocija i boja, ostavio je dubok trag na umetnost 20. veka.
Od majke je nasledio ljubav prema prirodi i talent za slikanje, ali je već u 15. godini morao da napusti školu, jer je njegova porodica bila u finansijskim probelima. Dobio je posao u firmi svoga ujaka, koja je trgovala umetninama, a Van Gog je već tada znao francuski, engleski i nemački jezik pored svog maternjeg holandskog.
U London se zajedno sa stricem preselio 1873. godine i zaljubio u englesku kulturu i u slobodno vreme posećivao galerije. Tek u jesen 1880. godine odlučio je da postane umetnik, a finansijsku pomoć pružio mu je mlađi brat Teo. U tom periodu mnogo je putovao, ali je na njegovo stvaralaštvo najdublji trag ostavio period koji je proveo u Parizu od 1886. godine gde se prvi put susreo sa slikama impresionizma. Počeo je da uči i da bi u uštedeo on i njegovi prijatelji su pozirali jedni drugima umesto da plate modele.
U februaru 1888. godine Vinsent je otišao na jug Francuske, gde je trošio više novca na boje nego na hranu. Otuđio se od sveta i pao u duboku depresiju koja ga je pratila do kraja života. Sebi je 27. jula 1890. oduzeo život pucnjem u grudi.
Posthumno je otkriveno više od 2.000 njegovih dela, a njegov portret doktora Pola Gašea, prodat je po ceni od 82,5 miliona dolara, što ga čini jednom od najskupljih slika u istoriji likovne umetnosti.
Vinsent van Gog je u periodu od samo deset godina naslikao i 36 svojih autoportreta. Ovi radovi predstavljaju veliki izvor znanja o čuvenom slikaru i to ne samo o njegovom izgledu, nego i o razvoju njegovog talenta. Što je najvažnije, autoportreti su njegova poruka budućim generacijama kako da ga percipiraju kao umetnika.
U čast godišnjice rođenja velikog umetnika, predstavljamo vam deset njegovih najpoznatijih autoportreta:
1. "Autoportret slikara" (1886)
Van Gog je slikarstvom počeo da se bavi relativno kasno - kada je imao već 27 godina. Nikada nije imao neko formalno obrazovanje u tom polju, a sebe je počeo da smatra slikarom upravo 1886. godine, kada je nastala ova slika.
Na početku svog stvaralaštva koristio je tamne boje, ali će ih ubrzo napustiti nakon što se u Parizu upozna sa delima impresionista.
2. "Autoportret" (1887)
Najveći broj portreta naslikao je tokom boravka u Parizu između 1886. i 1888. godine. Tu se oblačio u elegantna odela i nosio otmene šešire, a na ovom portretu vidimo i kako je promenio paletu boja u lagane pastelne, koje su do tada bile neobične za njegove radove.
Čak je zbog usklađenosti sa okruženjem na slici promenio i boju svojih očiju, koje su u stvarnosti bile zelene.
3. "Autoportret sa sivim filcanim šeširom" (1887)
Van Gog je "upijao" iskustva u Parizu. Na oovj slici se jasno vidi da je proučavao i primenjivao tehnike poentilista, ali umesto da poput njih koristi tačkice, koristio je kratke "crte" boje u različitim pravcima.
Na ovoj slici čak je napravio oreol oko svoje glave, što je na neki način najavilo njegove buduće karakteristčne "vrtloge" boje.
4. "Autoportret slikara" (1887-1888)
Ovo je poslednji Van Gogov rad iz Pariza. U to vreme, već je bio umoran od gradskog života i to se vidi i na njegovom licu. Svojoj sestri Vil opisao je kako je sebe naslikao: "Bore na čelu i oko usta, drveno krute, vrlo crvena brada, prilično neodržavana i tužna".
Uprkos melanholiji na njegovom licu, u ovoj fazi Van Gog se predstavio kao moderan slikar koji koristi sasvim nov stil i svetle, smele nijanse.
Posle Pariza, preselio se u Arl, u nadi da će napraviti zajednicu slikara radi uzajmne podrške i ohrabrenja. Pozvao je Pola Gogena, umetnika s kojim se sprijateljio u Parizu, da mu se pridruži.
5. "Autoportret" posvećen Polu Gogenu (1888)
U Arlu su se Vinsent i Pol često svađali, a povremeno i tukli. Tokom jedne od njihovih razmirica u veče 23. decembra 1888. Van Gog je imao napad tokom kog je pretio Gogenu britvom, a potom sebi odsekao deo levog uveta. U maničnom stanju deo ušne školjke odneo je u bordel "Maison de Tolérance" gde je hteo da ga pokloni prostitutki po imenu Rašel. Međutim, sebi je naneo duboku posekotinu i izgubio je mnogo krvi, pa je na posletku hospitalizovan. Kasnije je tvrdio da se ne seća ničega što je uradio te večeri.
Ovaj autoportret naslikao je za Pola Gogena, po dogovoru koji su napravili pre čitave razmirice.
6. Autoportret sa zavijenim uvom i lulom (1889)
Van Gog je naslikao ovaj autoportret najverovatnije dok je još bio u bolnici. Vidimo ga sveže obrijanog i urednog, ali se na njegovom licu vidi umor.
U tom periodu života srušen je njegov san o zajednici slikara koju je želeo da osnuje.
7. "Autoportret sa zavijenim uvom" (1889)
Nedugo pošto se vratio kući iz bolnice, naslikao je ovaj autoportret u svom ateljeu. Na njemu su kaput i kapa, a lice mu je melanholično. Sa njegove desne strane na slici vidimo i japanski print koji se nalazio na zidu njegovog ateljea. Poznato je da je slavni slikar voleo japansku umetnost i koristio je kao inspiraciju mnogo puta.
Imajte u vidu da je svoje autoportrete slikao gledajući svoj odraz u ogledalu, tako da na slici deluje da je izgubio deo desnog uva, iako je reč o levom.
8. "Autoportret" (1889)
Ovo je jedan od poslednjih autoportreta koje je Van Gog naslikao. U prvi mesecima nakon što je hospitalizovan, najčešće je slikao okolne pejzaže. Međutim, početkom jula 1889. godine dok je slikao u poljima nadomak bolnice, imao je težak nervni slom, koji ga je ostavio praktično vezanim za postelju punih pet nedelja. Povukao se u svoj atelje i odbijao čak i da izađe u baštu.
Ova slika je prvi rad koji je nastao nakon te mučne epizode. U pismu svom bratu Teu iz septembra 1889. umetnik piše: "Oni kažu, a ja sam voljan da poverujem, da je teško upoznati sebe. Ali nije lako ni sebe naslikati. Zato trenutno radim na dva svoja portreta, u nedostatku drugog modela, jer dugo nisam radio figure. Jedan sam počeo onog dana kad sam ustao. Bio sam mržav i bled kao duh", napisao je umetnik.
9. "Autoportret bez brade" (1889)
Neko bi možda pomislio da je Van Gog bio zaljubljen u sebe, budući da je sebe tako često slikao. Ali zapravo, umetnik je samo bio hronično siromašan i nije mogao sebi da priušti modele.
Osim toga, jako je cenio Rembranta i zvao ga "čarobnjakom među čarobnjacima", a poznato je da je on napravio oko stotinu autoportreta.
Inače, ovaj autoportret poklonio je majci za rođendan.
10. "Autoportret" (1889)
Među istoričarima umetnosti ima neslaganja u tome da li je ova slika ili "Autoportret bez brade" Van Gogov poslednji autoportret.
Prema njegovim pismima, umetnik je verovao da je na ovom portretu zabeležio svoj "pravi karakter".
Komentari (0)