Igre 
Tamara Dragičević za Euronews Srbija: Glumicama je uvek bilo teže da se probiju, da se doživi njihov pun raskoš i talenat
Komentari03/07/2021
-10:06
Glumica Tamara Dragičević ovogodišnje je lice u fokusu 4. Ravno Selo Međunarodnog festivala debitantskog filma.
Festival je orijentisan ka mladima, pa publika u ovom vojvođanskom mestu ima priliku i ovog jula da pogleda šest filmova u okviru glavnog programa i, između ostalog, odabrana studentska ostvaranje.
Bio je to dobar povod da se Tamara Dragičević osvrne na sopstvene početke, a jedna od naših najtraženijih glumica za Euronews Srbija govori i prilikama koje se danas pružaju mladim glumcima.
Kako danas gledate na debitantsku ulogu, možete li biti u objektivni u kritici?
Ponosna sam na svoje početke. Počela sam da radim u pozorištu, bila je to predstava "Aska i vuk" u Pozorištu "Boško Buha", a paralelno sa "Montevideom" sam snimala "Miris kiše na Balkanu". Sve te uloge su bile skroz korektne. Zadovoljna sam kako sam se izborila sa počecima. Sada kada vidim, pošto se većina serija reprizira, vidi se da sam prosto mlada i to je lepo. Jeste prošlo od tada 10-11 godina, ali ipak nije prošlo dovoljno vremena da bih sada na taj period gledala kao na neku žal za mladošću. Čini mi se kao da je prošao tren od tada, a opet prošle su neke godine. Drago mi je što sam bila u kontinuitetu i što nisam imala neke pauze u karijeri, jer mislim da je to važno. Ovo je trka koja je duga i treba raditi na sebi i biti istrajan.
Koji debitant je na vas ostavio poseban utisak u poslednje vreme?
Ima zaista mnogo talenata, tako da mi je uvek teško kad treba da izdvojim nekoga. Sanja Marković, recimo, ne znam baš da li je debitant, ona je pre par godina završila Akademiju i pojavljuje se u pozorištu, ali sada ćemo je gledati u filmu "Toma" i za nju sa sigurnošću mogu da kažem da je poseban talenat. Mislim da je pred njom blistava i velika karijera. Mnogo je zaista sjajnih mladih glumaca, koje će publika tek imati priliku da gleda i želim im što više projekata u kojima će moći da se pokažu.
TANJUG/ALEKSANDAR LETIC
Povezane vesti
A dobijaju li mladi dovoljno prostora? Imaju li početnici više prilika u ovom vremenu hiperprodukcije serija?
Nekako mi se reč hiperprodukcija ne sviđa toliko, ja volim da kažem da se dosta snima. I to je na više nivoa dobro i značajno. U godini nas glumaca izađe dosta, a sad ima i više akademija, što znači da je i više raznih talenata, koji sada imaju priliku da igraju i da rade. Više se snima, pa svako onda ima pravo da izabere gde će se pojaviti i igrati. Važno je da kad glumac izađe sa fakulteta, kad može da ima priliku da radi, da i počne odmah da radi i bude u fokusu, da ih ljudi vide... Zato mislim da su važni i festivali poput ovog u Ravnom Selu, da ljudi iz ovog i okolnih mesta pogledaju radove mladih i talentovanih ljudi.
Domaća produkcija je ponovo u procvatu, ali ima li dovoljno snažnih, karakternih, jakih ženskih likova?
Kao i uvek, mnogo ih je manje nego složenih, karakternih, jakih muških uloga. Ali mislim da se i to menja u ovom savremenom svetu, možda kod nas, kao i većina stvari, to ide malo sporije. Ali u svetskoj kinematografije se to mnogo promenilo, ima dosta serija u kojima su jaki ženski likovi glavni i noseći. Desi se i kod nas u Srbiji, ali mnogo ređe. Zato je nama glumicama teže. Svakako se mi po završetku fakulteta i bavimo ovim poslom jer to volimo, ali je uvek glumica bilo teže da se probiju, da se doživi njihov pun raskoš i talenat, već se često dešava to ukalupljivanje. Nadam se da će se i to promeniti i da ćemo imati što više ženskih priča i dobrih, karakternih ženskih uloga.
Jeste li gledali kolege u predstavi "Ova će biti ista"? Kako vam se čini taj muški pogled na žene, svet..?
Mi već dve godine igramo predstavu "Ovaj će biti drugačiji" u Ateljeu 212, a ista dramaturškinja Staša Bajac je napisala fenomenalan tekst iz muške vizure. Gledala sam pretpremijeru i njih trojica, Uroš Jakovljević, Dejan Dedić i Ivan Mihailović, imaju odličnu energiju. Reditelj je Ivan Vuković, tako da imamo muški tim koji je napravio malo drugačiju predstavu i preneo publici na malo duhivitiji i lekši način temu, nego što ona izgleda iz naše ženske vizure. Što je, rekla bih, i logično jer su u ovom svetu uglavnom žene žrtve, na nama je da izgledamo kako se diktira da treba da izgledamo, na nama je da nosimo porodicu, sav taj teror... Mi smo više zaoštrile temu, rekla bih. Interesantno je da u jednom pozorištu imamo mušku i žensku verzija na sličnu temu. Naša predstva je gledana i sigurna sam da će i muška biti podjednako gledana, možda i više, i da će publika obožavati obe predstave.
Komentari (0)