Sezona balova u Beču: Kako je nastao "Srpski kadril"?

Početak "Fašinga" označio je i početak sezone balova u Beču, čiji je vrhunac "Opernbal", a u balskom kalendaru se nalazi i srpski "Svetosavski bal" Srpskog centra, koji će ovaj put biti održan u prestižnoj palati Hofburg.

Balska sezona počela je balom odžačara u palati Ferstel. "Dobro je što ponovo imamo pravu balsku sezonu", rekla je predsednica Udruženja bečkih škola plesa Karin Lemberger.

Balska sezona donosi i velike prihode bečkoj privredi. Prema procenama oko 300 miliona evra je vrednost obrta koja se ostvaruje u balskoj sezoni u Austriji, a samo u Beču prihod je u vrednosti od 170 miliona evra.

Procena Privredne komore pokazuje da će tipično balsko veče koštati svakog gosta 275 evra. Od toga 95 evra su izdaci za kartu, 75 evra za piće i jelo, i oko 60 evra za balsku odeću. U tu svotu nije uračunat izdatak za taksi i frizera.

U ovoj balskoj sezoni očekuje se da će oko 600.000 Bečlija posetiti neki od brojnih balova.

Opernbal, koji se održava 16. februara, je najveći bal sezone sa 5.000 gostiju, koji se prenosi i uživo na televiziji.

Bal lovaca slavi 100. godinu održavanja, a Bal filharmoničara 80. godišnjicu.

Svetosavski bal, koji je deo viševekovne tradicije Srba u Austriji, zakazan je za 10. februar, a biće po mnogo čemu poseban, pre svega će ga posebno obeležiti prostor u kome će po prvi put biti organizovan, a to je palata Hofburg.

Ideja za organizovanje Svetosavskog bala i obnavljanje tradicije nastala je kada je društvo "Johan Štraus" iz Beča zatražilo podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela Johana Štrausa. U okviru tih dela nalazio se i "Srpski kadril".

Tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije došlo se do zanimljivog podatka da je knez Miloš Obrenović, koji je od 1842. godine živeo u Beču i posećivao bečke balove, dao nalog Johanu Štrausu sinu da napiše kompoziciju prikladnu za Slavenski bal.

Tako je nastala kompozicija "Srpski kadril", a ista je prvi put izvedena na Slavenskom balu u Beču 1846. godine.

Miloš Obrenović je Slavenskim balom želeo da okupi ugledne Srbe koji su živeli i radili u austrjskoj prestonici u to vreme, a među njima su bili i velikani Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević.

Nakon stogodišnje pauze, 1998. Srpski centar obnavlja tradiciju i po prvi put se organizuje srpski bal pod novim imenom - "Svetosavski bal".

Zvanični program Svetosavskog bala povezuje dve kulture i na njemu se izvode kako bečki valcer tako i srpske tradicionalne igre.

Operske arije i šansone deo su balskog programa, kao i obavezni "Srpski kadril" Johana Štrausa mlađeg.