Igre 
Ivan Tomić za Euronews Srbija: Rasli smo uz "Ne igraj na Engleze" i kao glumci i kao ljudi
Komentari06/05/2022
-19:21
"Vreme brzo prolazi - `ne zna se šta nosi dan, a šta noć`, a mi smo imali sreće da krunišemo našu dvanaestogodišnju pozorišni igru ovim filmom", kaže za Euronews Srbija glumac Ivan Tomić uoči premijere filma "Ne igraj na Engleze" koja će biti održana 10. maja u 20 sati u MTS Dvorani.
Ivan Tomić, Daniel Sič i pokojni Marko Živić (1972-2021) prvo su se na pozorišnoj sceni našli u likovima Buleta, Piksija i Pauna, a onda više od decenije na kartu više igrali "Ne igraj na Engleze" - dramski tekst Vladimira Đurđevića, po kome je snimljen istoimeni film i za koji je scenario napisao reditelj Slobodan Pešić.
Priča prati trojicu dugogodišnjih prijatelja koje povezuje zajednička strast prema klađenju na rezultate utakmica engleske fudbalske lige. A onda će, tokom samo jednog poluvremena, prelazeći iz komedije u dramu i nazad, neizvesnost rezultata fudbalskog meča izbaciti nenadano na površinu sav "prljav veš" njihovog odnosa.
S kakvim osećanjem dočekujete bioskopski život "Ne igraj na Engleze"?
Vrlo se radujem što će film "Ne igraj na Engleze" konačno imati bioskopsku premijeru. Dugo je trajala borba za ovaj film, pre svega da uopšte krene da se snima, a zatim i da se dovrši. Kao da mu stvari nisu bile naklonjene. Bila je tu i pandemija kada se radila montaža, ali srećan sam što se napor oko toga završava. To je lep deo života, čini mi se da je cela ekipa, ne samo glumci i reditelj, već i produkcija, direktor fotografije, autorska ekipa, ljudi iz kostima i scenografije, veoma verovala u ovaj film i da su ga zdušno, udarnički, zadrugarski radili.
Naravno, premijeru dočekujemo sa pomešanim emocijama. Naš Marko neće biti sa nama, on nije ni gledao film, ali radujem se da je iza njega ostala i ta uloga. Kako vreme brzo prolazi... Što se kaže: `Ne zna se šta nosi dan, a šta noć`, a mi smo imali sreće da krunišemo našu dvanaestogodišnju pozorišni igru ovim filmom.
Da li je snimanje ovog filma bilo drugačije od sveg drugog iskustva, budući da ste sa istim kolegama preko 10 godina igrali istoimenu predstavu?
Povezane vesti
Film ima svoju tehnologiju i glavni izazov je bio da tu energiju i hemiju nas trojice koju smo imali u predstavi, prenesemo na film koji se dosta razlikuje od predstave. Pozorište je jedan medij - kada igrate, igrate za poslednji red, a kada snimate film, igrate za kameru koja je na metar ili pola metra od vas, i samo je ta vrsta prilagođavanja bila potrebna. Predstavu smo dugo igrali, znali smo tekst, odnose, uloge, i samo je bilo potrebno pažnje i kocentracije da naša hemija ostane tu.
Priča je sada izašla iz stana, dešava se u celom Beogradu. Bilo je raznih izazova tokom snimanja, vozili smo kola po ceo dan po gradu. Snimanje se nije nešto specijalno razlikovalo od drugih snimanja, možda je bilo više radosti.
Eden Rock Production
Sećate li se poslednjeg izvođenja "Ne igraj na Engleze" na sceni BDP?
Ne sećam se poslednjeg izvođenja, ali sećam se mnogih drugih - mislim da smo oko 300 puta izveli predstavu. I sve mi se to stapa u jedno izvođenje. Sjajno je bilo, mnogo smo se zabavljali radeći i igrajući tu predstavu. Rasli smo uz tu predstavu i kao glumci i kao ljudi, naš odnos je postojao sve bolji i sigurno je da se u toj predstavi stvari nisu kretale u kreativnom smeru, ne bi bilo ni filma, a mi smo evo dogurali do toga.
Ta prokleta korona...
Da li ste bili u publici nedavno, kada je komad "Let iznad kukavičjeg gnezda" prvi put igran bez Marka Živića?
Nisam gledao sa novom podelom. Ta prokleta korona, ali da ne pričamo sada... Nekoliko glumaca iz te predstave nije više tu. Nisam gledao, bio sam zauzet, a gledaću prvom prilikom. Tako je to u pozorištu - zamenljivi smo.
Gde su bila bolja druženja, iza scene ili iza kamere?
Povezane vesti
Mi smo toliko izazivali jedan drugog i dok smo igrali predstavu i dok smo radili filma. Dešavalo se da se zasmejemo na sceni, da ne možemo da nastavimo, dešavalo se da neko od nas promeni ulogu ili replike koje treba da govori počne da peva, a da to ostali prihvate. Sve pamtim kao stvarno dobru zabavu.
Eden Rock Production
I kada govorimo razlikama između predstave i filma - šta je od priče zadržano, na čemu je akcenat, koju poruku ste se nadali da ćete preneti i filmskoj publici?
Nemam tu određenu poruku koju mislim da treba da prenesem. Mi smo pričali priču o trojici ljudi, koji su se u određenom trenutku našli na mestu u svom životu na kom su se našli i kako se to dalje odigralo po njih. Nadam se da smo to uradili na zanimljiv način. Film počinje komično. To su trojica drugara koja su se kladila (a klade se na fudbalske timove u engleskoj ligi) da će rezultat na poluvremenu biti nerešen i sva trojica su tako igrala i taj rezultat im odgovara. Međutim, ishod je svako igrao različito - jedan je igrao X, drugi 1, treći 2, i svakome odgovara različit rezultat.
Povezane vesti
Na kocki nije samo novac, već život jednog od njih, brak jednog od njih, i ajde da kažemo da stvari više nisu mogle da se trpe i da je ta utakmica bila povod za razračunavanje u jednom višegodišnjem prijateljstvu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Šta sada glupo radiš?
Linija manjeg otpora je kredo kojim se vode junaci ove priče. Imate li utisak da se time zapravo vodi većina? Kuda to vodi?
Junaci ove priče idu linijom manjeg otpora. Oni se nadaju se da će tamo neki fudbalski klubovi u Engleskoj da im donesu nekakv novac, da ih izvuku iz njihovih problema i reše njihove živite. Ne treba igrati na Engleze. Ima ono Đoka Balašević kad kaže da li su to stvaro bili bolji dani ili smo to bolji bili mi. Kako će ko živeti, to je lični izbor. Ne znam za većinu, ali znam da čovek mora da se bori protiv entropije i da je to jedini način da poštujemo sebe.
Kojim se vi motom vodite, kroz život i karijeru?
Šta sada glupo radiš, postavljam sebi pitanje. Onda proverim, nije glupo - nastavi, ili kažem glupo je - nemoj to više da radiš. To radim. Gledam da imam rutinu, da se bavim sportom, gledam da mi ostane čista glava da mogu da donosim dobre odluke koje će i ljudima oko mene i meni poboljšati kvalitet života. Gledam da sam prisutan u svom životu i u životima ljudi do kojih mi je stalo.
I verovatno su svi bili u situaciji kad su za sopstvene probleme (o)krivili druge, baš kao i Bule, Paun i Piksi. Kako vi "pobeđujete" te momente i suočavate se sa preprekom, nastavljajući potom dalje?
Prvo, za krizu čovek treba da se priprema pre nego što dođe do krize, a to znači da jača psihički, duhovno, fizički, da vodi računa o sebi i o drugima. Onda kada dođe kriza da se pita šta sam ja uradio da do ovoga dođe. Naravno, da gleda da izađe iz te krize što pre može, a to je obično da smanji svoj ego i ide daje.
Ni kod nas to nije rđavo
Publika kraj malih ekrana ima priliku da vas gleda u izuzetno popularnim serijama. Sigurno je zahtevno u svakom pogledu i smislu ići iz uloge u uloge, pa da li ponekad imate problem sa glumačkim trošenjem lika?
Nemam problem sa glumačkim trošenjem lika, mada ne bih znao ni šta bi to značilo. Ne mislim da je hipertodukcija sama po sebi loša. Serije u kojima igram su različite, to su različiti likovi i druge su kolege s kojim igram, te s toga ima već dosta elemenata koji vas sami po sebi stavljaju u neku drugu situaciju, čine vas drugačijim.
Kako vama izgleda ta televizijska ponuda?
Televizijska ponuda mi izgleda bolja nego ikad. I domaća i strana. Strana - o tome već nema šta da se priča, te serije sa milionskim budžetim su potpuno neverovatne, ali ni kod nas to nije rđavo. Ranije se mnogo manje snimalo, dešavalo se da se godišnje snimi jedna ili dve serije. Ljudi se žale na hiperprodukciju, ali zar su te dve serije koje su snimane godišnje bile remek-dela, a ovo sada kada se snima gomila serija ima manji kvalitet? Nije tačno. Divno je što se radi, mnogo ljudi je dobilo priliku, i to ne samo glumci i reditelji, već ta cela industrija zapošljava ogroman broj ljudi - vozače, ketering, scenske radnike, električare, vodoinstalatere...
Budući da ste i stendap komičar - šta biste rekli da li je ljude danas postalo i teže nasmejati?
Ne mislim da je danas teže nasmejati ljude nego pre. Svako vreme treba da nađe svoje komičare ili komičari senađu u vremenu i dođu do publike. Svaka generacija govori da dolaze lošije generacije, a to jednostavno nije istina. Čitao sam negde da se ljudi u prvoj polovini 19. veka žale kako se svet užurbao, pa ljudi nemaju vremena da sede i čitaju knjige i da pišu kraća pisma nego što su pisali ranije. Svako vreme ima svoje izazove i traži svoje glumce, komičare, umetnike.., i samo je drugačije.
Eden Rock production
* U filmu "Ne igraj na Engleze" igraju i Isidora Građanin, Frano Lasić, Vesna Čipčić, Milorad Kapor, Marija Vicković, Pavle Veselinović, Mariana Aranđelović, Đorđe Kreća i Irena Mišović.
Direktor fotografije je Predrag Bambić, montažer Milan Jakonić, kostimograf Dragica Laušević, dizajner zvuka Velibor Hajduković. Originalnu muziku iz filma je komponovao i dirigovao Duško Gojković (u izvođenju RTS Big Benda). Film je snimljen u produkciji producentske kuće Eden Rock production, a producent filma je Ivana Pešić.
Karte za premijeru se mogu nabaviti na blagajni MTS Dvorane ili onlajn prodaje na sajtu pomenute dvorane i Tickets.rs
Komentari (0)