Igre 
"Migracije" u Galeriji Matice srpske: Prvi put na jednom mestu Uroš Predić, Paja Jovanović, El Greko i Mark Šagal
Komentari17/02/2022
-22:46
Prvi put na jednom mestu biće prikazana dela vodećih imena nacionalne umetnosti Uroša Predića i Paje Jovanovića, velikana evropske umetnosti El Greka, Elizabet Viže Lebren i Marka Šagala, kao i savremenih umetnika Mladena Miljanovića, Vladana Jeremića, Rene Redle, Safeta Zeca i Taus Makačeve na izložbi "Migracije u umetnosti - Umetnost migracija", koja će biti otvorena u petak, 18. februara, u 19 sati u Galeriji Matice srpske.
Izložba "Migracije u umetnosti - umetnost migracija" istražuje fenomen društvenih migracija preispitujući istorijski i savremeni kontekst, kao i razloge i efekte migracija na društva i pojedince.
"Ideja izložbe je da, u vremenu aktuelne svetske migracione krize, pokuša da posmatra, ispituje i razume ovaj fenomen koji pogađa svako stanovništvo i pokreće mnoga etička i kulturološka pitanja. Radeći na različitim nivoima - vremenskom, prostornom, etičkom i mnogim drugim, izložba vam pruža mogućnost da kroz jezik umetnosti preispitate svoje stavove i stavove društva, pa čak civilizacijske izazove u 21. veku", navode iz Galerije Matice srpske.
Cilj izložbe nije da ponudi određene stavove povodom fenomena migracija, već da kroz selekciju reprezentativnih i i zanimljivih primera umetničkog stvaralaštva kreira prostor za društveni dijalog o fenomenu, suočavajući se sa pojmovima poput straha, (odsustva) empatije, (ne)razumevanja, kontradiktornosti i ljudskosti.
Tri umetnika. Tri migranta. Tri slučaja
Prvi segment izložbe posvećen je životu i delu El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala, umetnika koji su stvarali u različitim epohama, a čija je umetnost uticala i oblikovala evropsku kulturu.
Eparhija dalmatinska SPC
Svetski poznata imena istorije umetnosti mogu da posvedoče o konstantnoj migraciji ljudi i činjenici da je ovaj fenomen oblikovao Evropu i evropsku kulturu.
Narodni muzej u Beogradu
Iako retko sagledavani iz ovog ugla, umetnost i život El Greka, Viže Lebren i Marka Šagala pružaju mogućnost da se razmišlja o preplitanju kultura, o identitetima, ali i o političkim i društvenim okvirima u kojima su ove ličnosti stvarale.
Povezane vesti
Narodna galerija Slovenije
One nas podsećaju da su osobene umetničke pojave nastale upravo zahvaljujući ukrštanjem kultura i migracijama pojedinaca. Međutim, ova tri slučaja nisu samo priče o umetnosti, promeni stila, o uticajima na umetničke pravce i na tok istorije umetnosti. To su priče o nacionalnim, rodnim, verskim identitetima, o načinima putovanja i kretanja, o nadanjima, prihvatanju i neprihvatanju, o društvima i njihovoj (ne)fleksibilnosti, ali i o čovekovoj spremnosti da menja sebe i svet oko sebe.
Šta umetnost može da učini?
Šta (savremena) umetnost može da učini za društvo, i posebno povodom fenomena migracija? Može li umetnost da bude sredstvo za preko potrebno preispitivanje naše stvarnosti?
Privatno vlasništvo
U poslednje vreme aktuelnost ove društvene pojave prerasta i osnažuje izuzetnu platformu za nove umetničke fenomene i postupke. Savremena umetnička praksa obiluje mnogim pokušajima da se označi, protumači i na pravi način uputi u kompleksan problem ovog socijalnog fenomena.
Promo
Izložena dela savremene umetnosti predstavljaju izbor relevantnih umetničkih projekata iz regiona i inostranstva koja su medijski raznovrsna, a problemski se bave fenomenom migracija u kontekstu aktuelne, evropske društveno-političke krize u širem smislu.
Privatno vlasništvo
Međusobno nepovezana, dela Taus Makačeve, Mladena Miljanovića, Safeta Zeca, Rene Redle i Vladana Jeremića, kao i Luke Kulića sugerišu različitost tačaka gledišta i otvaraju prostor za razmišljanje o migracijama iz različitih uglova.
Seoba Srba Paje Jovanovića
Treći segment izložbe se bavi umetničkim slučajem čuvene slike "Seoba Srba" Paje Jovanovića, koja osim što predstavlja istorijski značajan događaj, ona zauzima i mesto, tzv. patriotske ikone u svesti našeg naroda.
Polazeći od istorijskih uporišta, simboličnih predstava karakterističnih za naše podneblje, svoje zasluženo mesto na izložbi zauzima pomenuta istorijska kompozicija Paje Jovanovića.
Povezane vesti
Radi se o nekoliko lica jedne (slične) vizuelne predstave nastale skoro dva veka nakon samog istorijskog događaja - Velike seobe Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine.
Umetnik je kroz delo sažeo lice karaktera sudbine srpskog naroda alegorijske zvučnosti, kreirajući sliku koja je zaživela u celokupnoj svesti srpske vizuelne kulture kao jedna od najupečatljivijih predstava. Splet istorijskih okolnosti obeležio je sudbinu ovog dela, koje je, prolazeći kroz čitav 20. vek, "migriralo" od Beča, Pančeva do Švajcarske i nazad, preko Beograda i Zagreba, gde je umnoženo krajem 19. veka.
Narodni muzej Pančevo
Iščitavajući hroniku ispisanu o neobičnom putovanju slike "Seoba Srba" potvrđuje se činjenica da se ova slika, osim što predstavlja važan događaj iz srpske istorije, odlikuje i veoma zamršenom istorijom tokom druge polovine 20. veka.
Povezane vesti
Autorski tim izložbe čine: mr Danilo Vuksanović, msr Jelena Ognjanović i Luka Kulić. Izložbu prati istoimeni katalog, kao i publikacija "(Po)gledi ka migracijama. Eseji o fenomenu" autora dr Alekseja Kišjuhasa, dr Branka Bešlina, mr Danila Vuksanovića, dr Sandra Debona, msr Jelene Ognjanović, Luke Kulića i dr Vladimira Gvozdena.
Izložba je nastala u saradnji sa Državnom galerijom "Tretjakov", Državnim muzejem lepih umetnosti "Puškin", Narodnom galerijom Slovenije, Narodnim muzejem u Beogradu, Narodnim muzejem Pančevo, kao i umetnicima Taus Makačevom, Safetom Zecom, Mladenom Miljanovićem, Vladanom Jeremićem i Renom Redle. Zahvaljujući New College Oxford i El Escorial iz Španije, ustupljene su reprodukcije umetničkih dela El Greka koje se mogu pogledati na izložbi u vidu video animacije.
Realizovana je u okviru programskog luka Seobe Evropske prestonice kulture, a njeno održavanje omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Fondacija "Novi Sad - Evropska prestonica kulture" i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Komentari (2)
Vladimir Stojanovic
15.05.2022 22:44
Dokle traje izlozba u Beogradu?
Vladimir Stojanovic
15.05.2022 22:44
Dokle traje izlozba u Beogradu?