Igre 
Muzej Nikole Tesle se seli iz Krunske: Kako zaostavštinu genija premestiti iz depoa pred posetioce
Komentari24/11/2021
-16:19
Preseljenje Muzeja Nikole Tesle u zgradu stare Termoelektrane "Snaga i svetlost" obuhvatiće više aspekata zaštite kulturnog nasleđa svetski poznatog naučnika, zaključak je današnje onlajn konferencije "Istinski muzej genija", koju je otvorila pomoćnik ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja Danijela Vanušić.
Snimak konferencije u potpunosti je dostupan na Jutjub kanalu Ministarstva kulture i informisanja:
Muzej Nikole Tesle u Beogradu, od svog osnivanja 1955. do danas smešten je u vili koja se nalazi u Krunskoj ulici br. 51, a jedinstven je u svetu, jer sadrži najveću kolekciju originalnih predmeta i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle, koja je posle njegove smrti iz Njujorka preneta u Beograd.
Međutim, kako nema dovoljno prostora u sadašnjoj zgradi muzeja, veći deo predmeta se čuva u depoima, i u proteklim godinama bilo je više inicijativa da se muzej preseli u novi prostor, koji bi u potpunosti odgovarao potrebama ovako savremenog muzeja, posvećenog jednim od najvećih pronalazača modernog doba.
"Danas je pred nama velika i složena tema. Preseljenje Muzeja Nikole Tesle u novu zgradu postavlja niz pitanja - od izbora te zgrade za smeštaj muzeja, kreiranje savremene muzejske postavke do njihovih povezivanja sa likom i delom velikog svetski priznatog naučnika srpskog porekla koji je svojim otkrićem i pronalascima promenio i zadužio ceo svet", navela je Vanušić na početku govora.
profimedia
Ona je podsetila da je decembra 2020. godine Vlada Srbije donela odluku da se za novu zgradu muzeja odredi Termoelektrana "Snaga i svetlost" u dunavskoj marini Dorćol, na opštini Stari grad.
Termoelektrana je bila u funkciji od 1932. do 1969. godine, i predstavlja deo industrijskog nasleđa, značajnih kulturno-istorijskih i arhitektonsko-urbanističkih vrednosti u privrednoj, tehničkoj, društvenoj i graditeljskoj prošlosti Beograda.
Povezane vesti
Ceo kompleks sa okolinom je proglašen spomenikom kulture, rešenjem iz 2013. godine.
Vanušić je izjavila da će preseljenjem Muzeja u zgradu stare Termoelektrane biti obuhvaćeno više aspekata zaštite kulturnog nasleđa zbog dragocenih istorijskih i arhitektonskih vrednosti koje objekat poseduje.
"Projektu rekonstrukcije će se pristupiti kao sveobuhvatnom planu revitalizacije industrijskih vrednosti objekta, kreiranju savremene muzejske postavke i njihovom simboličnom prožimanju sa likom i delom genija i začetnika nove ere neizmenične struje, Nikolom Teslom", rekla je Vanušić.
Posle potpisivanja koncesionog ugovora, u Bazelu je 1930. godine osnovano Akcionarsko društvo "Snaga i svetlost". Projektovanje, nadzor i postavljanje centrale je povereno Švajcarskom društvu za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, a za centralu je izabrana lokacija na obali Dunava, zbog neophodne količine vode za hlađenje i mogućnosti transporta uglja i vodenim putem.
Izgradnja je trajala dve godine - započeta je 23. jula 1930. i grubi radovi su bili završeni na jesen 1931. godine, a građevinske radove sprovodilo je švajcarsko preduzeće uz pomoć domaćih radnika.
Ministarstvo kulture i informisanja
Početak modernizacije i ulazak u savremeno doba u celoj Evropi je označen početkom industrijalizacije i zbog toga se, prema njenim rečima, industrijsko nasleđe predstavlja kao značajan element zajedničkog evropskog identiteta, koje se ne može zamisliti bez Teslinih izuma.
Imajući u vidu da je u vreme kada je podignuta, Termoelektrana snabdevala ceo Beograd električnom energijom, odluka da se ovaj objekat industrijskog nasleđa revitalizuje i oživi kao novi savremeni muzej Nikole Tesle, bila je logičan izbor, ukazala je Vanušić.
Povezane vesti
Ona je dodala da i danas magija električne energije impresionira svet, naročito kada se pomene ime čuvenog naučnika koji je svojim impozantnim eksperimentima doslovno otputovao u budućnost.
"Transformacija Termoelektrane i otvaranje Istinskog muzeja genija - kako je istaknuto u nazivu ove konferencije, ima cilj da učesnici razmene iskustva, postave pitanja i kroz živu stručnu diskusiju daju neke od odgovora i preporuka vezanih za revitalizaciju industrijskog nasleđa, preseljenje i novo brendiranje muzeja”, podvukla je pomoćnica ministra.
Vanušić je naglasila da Ministarstvo kulture i informisanja pažljivo prati tok ovog procesa i aktivno učestvuje u njegovoj realizaciji.
Povezane vesti
"Ministarstvo je preko Razvojne banke Saveta Evrope obezbedilo sredstva bespovratne pomoći radi pripreme i izrade neophodne tehničke dokumentacije rekonstrukcije, dok će dodatna budžetska sredstva namenjena organizovanju javnog konkursa za arhitektonsko idejno rešenje biti obezbeđena kroz redovan program rada Muzeja”, precizirala je ona i dodala da će naredna, 2022. godina, biti u znaku pripreme i nalaženja najboljeg idejnog rešenja za budući Muzej Nikole Tesle.
"Nadam se da će saveti, ideje i zaključci sa ove konferencije značajno doprineti našim budućim naporima da u Beogradu uskoro imamo Muzej Nikole Tesle - Istinski muzej genija", zaključila je Vanušić.
Na konferenciji su učestvovali: Rifat Kulenović, muzejski savetnik u Muzeju nauke i tehnike, Beograd; Sonja Ifko, Arhitektonski fakultet, Ljubljana; Branimir Jovanović, viši kustos i bivši direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu; Natalija Zarzecka, direktorka Krikoteke – Centra za dokumentaciju umetnosti Tadeuša Kantora iz Krakova (Poljska); Vladimir Perić, kustos u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu; Sandro Debono, muzejski mislilac i strateg, specijalni savetnik malteškog ministra kulture; Zorica Civrić Flores, viša kustoskinja Muzeja nauke i tehnike u Beogradu; Maksimian Alba, grafički i izložbeni dizajner u Muzeju Nikole Tesle, Beograd i Tanasis Kontonikolaou, generalni direktor, NOESIS, Solun.
Komentari (0)