Igre 
"Rampa" za četiri liste: Pokušali da do broja na glasačkom listiću dođu pod izgovorom da predstavljaju manjine
Komentari19/03/2022
-18:58
Republička izborna komisija ovih dana revidirala je spiskove izbornih lista, nakon što je rok za njihovu predaju i za žalbe na odluke RIK-a istekao. Tako su pojedini i ove godine odbijeni jer su pokušali da do broja na glasačkom listiću dođu dođu pod izgovorom da predstavljaju neku od nacionalnih manjina.
Rokovi za predaju izborih lista istekao je 13. marta u ponoć, a nakon toga neke liste imale su priliku da otklone nedostatke na koje je ukazala RIK, kako bi lista bila uvažena. Ipak, promene u zakonu ove godine stale su na put listama koje su se predstavile kao manjinske, a što RIK kasnije nije utvrdila.
Naime, strankama nacionalnih manjina potrebno je 5.000 potpisa, što je duplo manje od potebnog broja za kandidovanje nemanjinskih lista. Osim toga, manjinskim strankama nije potreban cenzus za ulazak u parlament, već tzv. prirodni prag. Takođe strankama manjina koje ne osvoje više o tri odsto glasova, dodaje se procenat od 35 odsto na tzv. količnik za raspodelu mandata.
Ovoga puta, ovaj način dolaska do parlamenta nije pošao za rukom Ruskoj stranci, Zelenoj stranci Srbije koja se predstavila kao zastupnik stavova Slovaka, Vlaškoj stranci, ali ni Ruskom manjinskom savezu, u čijem se sastavu našao i pokret Levijatan, te je predvodnik liste bio upravo lider pokreta Pavle Bihali.
Ono što bi trebalo istaći je da nekim od ovih stranaka nije prvi put da pokušaju da u trku uđu sa manjim brojem potpisa.
Koji su razlozi za odbijanje lista?
Kada je Skupština u februaru usvojila set izbornih zakona, utvrđeno je nekolio promena koje se odnose i na stranke koje predstavljaju nacionalne manjine.
Zakonom je tako Republičkoj izbornoj komisiji dato pravo da odbije utvrđivanje statusa liste nacionalne manjine u dva slučaja. Prvi je ukoliko se na toj listi nalaze imena za koja je opšte poznato da su predstavnici ili aktivni članovi nemanjinskih stranaka, a drugi ukoliko RIK utvrdi da postoji određena sumnja da stranka pokušava da izigra zakon.
AP/ Darko Vojinovic
Povezane vesti
Kako je za Euronews Srbija objasnila Emilija Orestijević iz Cesida, to je široko postavljeni član, ali se svodi na to da RIK ispita da li ta lista suštinski zastupa interese i ciljeve određene nacionalne manjine.
"Republička izborna komisija je proveravala i same kandidate i utvrdila da apsolutna većina nije upisana u birački spisak manjina tj. da se ne izjašnjavaju kao pripadnici manjine, ali je proveravala i aktivnosti i delovanja lista i utvrdila da oni ni na jedan način ili bar ne suštinski ne predstavljaju ciljeve nacionalne manjine", kazala je Orestijević.
U takve aktivnosti bi, između ostalog, spadalo zalaganje za unapređenje korišćenja jezika određene manjine, kao i pisma, omogućavanje informisanja, razvoj nacionalne kulture...
Ruska stranka je tako ove godine treći put pokušala da bude na glasačkom listiću, ali ovoga puta to nije uspela pod uslovima propisanim za manjinske stranke. RIK je utvrdio da je svega pet od 16 predloženih kandidata upisano u Poseban birački spisak za rusku nacionalnu manjinu te listi nije bio dovoljan broj predatih potpisa.
Kada je reč o Ruskom manjinskom savezu, odnosno listi "Ruski manjinski savez - Milena Pavlović, Pavle Bihali" utvrđeno je da je tek šest od 32 kandidata upisano u Poseban birački spisak nacionalnih manjina i da ova lista ne zastupa interese nacionalne manjine.
Zelena stranka Srbije drugi put pokušala da se kandiduje kao stranka koja zastupa slovačku nacionalnu manjinu. Ipak, RIK je naložio da ova stranka nema dovoljan broj potpisa i da je potrebno da preda još 8. 103 potpisa.
Vlaška stranka takođe je odbijena zbog broja potpisa jer se i od ove stranke tražilo da dostavi 10.000 overenih potpisa.
Povezane vesti
Kako je navela Emilija Orestijević iz Cesida, ova pojava je posledica ranijih mogućnosti da se na Upravnom sudu obori odluka RIK, te su razne liste pod okriljem nacionalne manjine učestvovale u izbornom procesu.
Kako navodi, to što postoje drugačiji uslovi za stranke nacioanlnih manjina jeste pozitivna diskriminacija, ali su godinama zloupotebljavani.
Ipak, sada su male šanse da neke od lista koje su odbijene ipak uđu u izbornu trku.
Povezane vesti
"RIK je ove liste odbio i zbog manjka potrebnih potpisa i zbog toga što nisu manjinske stranke. Tako da, ako proces ode na Upravni sud, rokovi za skupljanje potpisa su istekli, te je neizvdoljivo da stranke predaju potpise koje nisu imali do tada, šta god sud odluči", kazala je Emilija Orestijević za Euronews Srbija.
Šta su motivi za "sakrivanje" iza manjina?
Zbog pojave da se pokreti poput Levijatana "sakriju" iza interesa neke nacionalne manjine, otvara se i pitanje koji su motivi za tako nešto i dokle mogu da dovedu.
Podsećanja radi, pokret Levijatan je, kako se navodi na njihovom sajtu, spontano formiran 2015. godine i od tada "danonoćno spasava i leči životno ugrožene i zlostavljene životinje", ali j su put od zaštitnika životinja do organizacije koja otvoreno promoviše krajnje desničarske stavove prešli za kratko vreme.
Tako ovaj pokret, koji je na izborima 2020. godine u koaliciji sa pokretom Živim za Srbiju bio u igri za osvajanje mandata u republičkom parlamentu, ovoga puta, po svemu sudeći, neće imati takvu priliku, do koje je tražen "lakši put".
Prinskrin/Youtube/KTV Televizija, Fondacija Kapetan Dragan Novi Sad, Fondacija Pokret LEVIJATAN
"Veujem da je deo cilja da se dođe do većeg broja ljudi, jer oni nemaju veliki vidljivost, osim na društvenim mrežama. Cilj jeste proširiti bazu članstva", kazala je Emilija Orestijević iz Cesida za Euronews Srbija.
Naime, pokret Levijatan oformio je Srpsko-ruski pokret, koji je postao deo Ruskog manjinskog saveza, koji je kao takav predao potpise za kandidovanje na izborima. U ovom savetu našli su se i Pokret Grka u Srbiji, kao i Srpsko-ruska partija Vukovi.
"To je jedan rusko-grčki savet, koji propagira tu povezanost verom, ističe 'bratstvo' sa Rusima i to je neki manir i pokušaj da se dođe do mesta u parlamentu i poveća vidljivost te liste, što neće dati neki poseban rezultat u ovom slučaju", kazala je Orestijević.
Ona je dodala da se može očekivati da se ovaj trend kada su liste u pitanju nastavi, ali ako slučajevi dođu do suda, koji će potvrditi odluku RIK, onda će to demotivisati one koji imaju takve namere.
Preporuka za vas
Komentari (0)