Analize

Izbori u Srbiji, Francuskoj i Mađarskoj u senci rata u Ukrajini: "Zaboravljene" teme aktuelne pre ruske invazije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/03/2022

-

12:08

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U aprilu se, osim u Srbiji, izbori održavaju u još dve evropske zemlje. U Mađarskoj se 3. aprila bira novi parlament, a Francuzi 10. aprila održavaju predsedničke izbore na kojima je ponovo glavni favorit aktuelni šef države Emanuel Makron. U običajenim okolnostima ovaj period u sve tri zemlje bio bi posvećen izbornoj kampanji i, uglavnom, domaćim temama, ali je rat u Ukrajini sve to gurnuo u drugi plan.

U Srbiji se 3. aprila održavaju predsednički, parlamentarni i lokalni izbori u Beogradu. Iako je kampanja počela, a većina potpisa predata i liste proglašene, razgovori o izborima "utihnuli" su 24. februara kada je Rusija napala Ukrajinu. 

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da Srbija ima iskustva kada je reč o kampanjama u kriznim vremenima, još tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, a dodaje i da su na primer u vreme krize oni održani i pre dve godine usred pandemije koronavirusa.

"Ovde to nije neka nova situacija, ali činjenica jeste da je ukrajinska kriza nadvisila sve druge teme koje je eventualno opoziija mogla da emituje tokom kampanje, a kao što znate kada je reč o kriznim situacijama uvek je u prednosti vlast, hendluje događaje, teme, zauzima stav. Državni funkcioneri koji su u kampanji, pre podne se predsatvljaju kao predsednici i ministri, a popodne kao partijski kandidati. Onaj prostor koji je opozicija mogla da iskoristi je skrajnut", rekao je on.

Milivojević navodi da sadašnjoj vlasti ide u prilog spoljnopolitička strategija koju Srbija sprovodi još od 2000. godine.

"U ovom trenutku i u opoziciji postoji saglasnost da je to u ovom trenutku najpragmatičniji put Srbije. Vlast se u ovom trenutku o situaciji u Ukrajini izjanila upravo onako kako bi i dobar deo opozicije. Na jednoj strani podržala je teritorijalni integritet Ukrajine što nije sporno jer i ta zemlja podržava teritorijalni integritet Srbije. Na drugoj strani, ova vlast se nije pridružila sankcijama Rusiji, ali je u UN osudila agresiju i to je jedino pitanje oko koga se pomalo lome koplja. I to je ta oštrica žileta. Tu vlast verovatno staje dok izbori ne prođu. Šta opozicija može na drugoj strani da uradi? Da se izjasni da je to dobro ili da to nije dobro. Većina opozicionih stranaka čeka da bi se izjasnili do kraja", kaže on.

"Ko se sada seća protesta protiv Rio Tinta"

Milivojević smatra da da je Vučićevo biračko telo u ogromnoj većini "rusofilsko" i da sada se njima, kako kaže,  "ispipava puls" šta bi bilo kada bi se Srbija pridružila nekim od sankcija Rusiji.

"Ipak, ja sam potpuno siguran da takve odluke neće biti do 3.aprila jer bi to sigurno značio pad u biračkom telu", tvrdi politikolog.

On navodi da su teme koje su bile aktuelne sve do početka invazije sada su u drugom planu.

"Ko se sada seća protesta protiv Rio Tinta i potencijalnih drugih zagađivača u Srbiji, što su bile dominantne teme. Sada je rat nemetnu novu temu. Ne primećujem, sem kod radikalnih nacionalista, da postoji neka vrasta sukoba političkog mišljena u Srbije u odnosu prema Rusiji. Od Rusije se ne očekuje nišpta više od onoga što ona daje Srbiji a to je podrška da u Savetu bezbednosti UN", naveo je on.

Na pitanje, da li bi opozcija dobila ili izgubila ako bi se do kraja izjasnila o zahtevu EU za uvođenje sankcija Rusiji, Milivojević smatra da "dok se vlast ne izjasni ne trebaju ni oni".

"Na tu temu se jeste izjasnio jedan deo opozicij. Ali to je ona instant satelitska opozcija koja je bliska vladajućoj koaliciji kao što je Srpska radikalna stranka koja delom govori i za onaj deo glasača SNS koji očekuju takvu vrstu podrške Putinu", kaže Milivojević.

A o tome kako izgleda kampanja u Mađarskoj i Francuskoj za Euronews Srbija su govorili novinari Euronews iz Liona i Budimpešte Serđo Kantone i Gabor Tanač.

Makron ojačao poziciju

Iako diplomatska ofanziva francuskog predsednika Emanuela Makrona nije sprečila da u Ukrajini izbije rat, njegovi pokušaji da pronađe rešenje u sukobu mogli bi da budu posebno nagrađeni.U Francuskoj se 10. aprila održavaju predsednički izbori, a iako je tek pre nekoliko dana i zvanično objavio kandidaturu, Makron se već smatra glavnim favoritom. Borba u drugom krugu, međutim, vrlo je verovatna, a tamo će mu rivalka, kako ankete pokazuju, biti liderka krajnje desnice Marin le Pen.

Serđo Kantone kaže za Euronews Srbija da tema rata u Ukrajini u ovom trenutku monopolizuje i medije i kampanju svugde u Evropi.

"Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja ovaj rat je dobar za Makrona, cinično je to reći, ali to tako funkcioniše, jer on sada ima oko 30 odsto podrške. Tri faktora rade u njegovu korist. Najpre, Makron koristi svoju poziciju, ojačava je tako što pokazuje stratešku autonomiju Francuske jer je uspostavio tu liniju komunikacije sa Vladimirom Putinom i veoma se trudi da nastavi i da radi na tome da racionalizam i razum pobede", rekao je on.

"Ova situacija pomaže Orbanu pred izbore"

Euronews TV

A u Budimpešti takođe situacija u kojoj vladajuća stranka može da dobije dodatni poen. U ovoj zemlji će se 3. aprila glasati na parlamentarnim izborima, na kojima će se premijer Viktor Orban prvi put suočiti sa ujedinjenom opozicijom, ali se glasa i na referendumu o pitanjima LGBT zajednice.

Kako kaže Gabor Tanač, mediji pod kontrolom vlade prvobitno su objavljivali da neće biti nikakvog rata, da Rusi samo pritiskaju Ukrajinu i NATO, ali kada je rat počeo počela je i konfuzija.

"Opozicione partije su optuživale Orbana i vladajuću koaliciju da su izdali NATO i EU i da su stavili Mađarsku u nezgodnu poziciju zbog odnosa sa Moskvom, ali nakon dan-dva vlada je poslala poruku navodeći da je država stabilna i napravili su određene manje promene u odnosu sa Rusijom. U suštini usklađene su pozicije sa NATO i EU i podržane su sankcije", rekao je on.

Kako je istakao, poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazala su da je ova poruka dobro odjeknula u javnosti, a Euronews je uradio istraživanje koje je pokazalo da 70 odsto Mađara treba da zadrži distancu i prema Rusiji i prema Ukrajini. Drugo istraživanje je pokazalo i da je podrška vladajućim strankama porasla u prvih nekoliko dana rata.

"Nisam siguran u potpunosti da li će rat imati uticaja na izbore, ali mislim da će ova situacija više pomoći Viktoru Orbanu jer ljudi se opredeljuju za stabilnost u nestabilnim međunarodnim odnosima", kaže on.

 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Talk of the town