Da li će samit BRIKS-a nešto promeniti: Ukrajina i Rusija se bore za naklonost afričkih zemalja
Komentari21/08/2023
-19:13
Ove nedelje u Johanesburgu počinje samit BRIKS-a, koji okuplja Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, ali i desetine drugih zemalja van "globalnog Zapada". Rusija i Ukrajina gledaju na taj događaj kao na način da učvrste međunarodne odnose, istovremeno se boreći za naklonost ovih zemalja.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba nedavno je rekao da ta država namerava da poveća svoj strateški domet do afričkih partnera nakon decenija zanemarivanja.
"Mnogo godina je izgubljeno, ali ćemo nastaviti sa ukrajinsko-afričkom renesansom, i oživećemo ove odnose", rekao je Kuleba.
Navodeći "prinudu, korupciju i strah" koje Rusija, kako kaže, koristi da bi održala vlast u brojnim afričkim zemljama, Kuleba insistira da Ukrajina "ne želi da bude druga Rusija, već joj je strategija da se Afrika oslobodi ruskog pritiska", prenosi Euronews.
Među zemljama koje je naveo kao mesta gde se ruski uticaj "urušava", bile su Liberija, Kenija, Gana, Obala Slonovače, Mozambik, Ruanda i Ekvatorijalna Gvineja.
Međutim, Rusija i dalje ima ogromno prisustvo na različitim delovima afričkog kontinenta.
Pružila je bezbednosnu podršku za lidere nekoliko država, posebno u obliku plaćeničke grupe Vagner, ključnog "igrača" u haotičnoj Libiji i nestabilnoj Centralnoafričkoj Republici.
Veze između Vagnera i Kremlja, ipak, bile su pod ogromnim pritiskom poslednjih meseci, jer je šef Vagnera Jevgenij Prigožin javno kritikovao rukovodstvo u vezi sa ukrajinskom invazijom, a zatim je predvodio ono što je nakratko izgledalo kao pobuna protiv Putinove vladavine, pre nego što je pristao da napusti Rusiju i ode u Belorusiju.
Budućnost Vagnera je neizvesna, a ruska vojska se bori u Ukrajini, pa Kremlj nije dovoljno spremljen da održi nivo uticaja na koji je navikao u Africi.
Posledica svega ovoga, jeste da će ruski odnos sa afričkim zemljama biti na velikom ispitu tokom BRIKS samita.
Mada se tamo Vladimir Putin neće pojaviti lično, već samo putem video linka, zbog rizika da se suoči sa hapšenjem po nalogu Međunarodnog krivičnog suda, ostale četiri vlade biće u fokusu zbog svojih često dvosmislenih stavova prema njegovom režimu – Južna Afrika naročito.
"Južni ekstremi"
Otkako je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, odnos južnoafričkog predsednika Sirila Ramafose prema Kremlju oštro su kritikovale vlade kojima je Ukrajina saveznik.
U maju je američki ambasador u Pretoriji tvrdio da je Južna Afrika, koja se proglasila neutralnom u ratu, dala oružje i municiju ruskom brodu koji je prošle godine pristao u Kejptaunu na putu kući.
Ubrzo nakon toga, Ramafosa je Putinu dao imunitet uprkos međunarodnom nalogu za hapšenje, što znači da je mogao lično da prisustvuje samitu BRIKS-a bez straha da će biti uhapšen, ali je Putin to odbio.
Iz zapadne perspektive, moglo bi izgledati čudno da Južna Afrika i druge afričke zemlje ostanu otvorene za saradnju sa Moskvom, uprkos dešavanjima u Ukrajini. Međutim, prema profesoru Stivenu Čenu sa Škole za orijentalne i afričke studije, nikoga ne bi trebalo da iznenadi što je južnoafrička vlada koju predvodi ANC (Afrički nacionalni kongres), relativno sklona Putinu.
"Postoji veoma duga povezanost sa Rusijom u mnogim delovima južne Afrike, posebno u samoj Južnoafričkoj Republici", rekao je Čen, koji je tokom nekoliko decenija savetovao brojne afričke i evropske vlade.
"Zapad ima kratko pamćenje, ali dok je podržavao vlade aparthejda, Rusija je dala podršku ANC-u u egzilu i otišla korak dalje, sponzorišući kubanske oružane snage u Angoli koje su dva puta preokrenule tok južnoafričkog vojnog napredovanja", kaže Čen.
Kao primer, naveo je prekretnicu u dugom ratu u Angoli, gde je neuspeh Južne Afrike pomogao da se zauvek ubrza kraj aparthejda.
"U bici kod Kvito Kvanavale 1988. godine u južnoj Angoli, južnoafričke snage, u nadi da će uspostaviti tampon zonu na jugu, bile su prisiljene da se povuku. Nacionalna partija u Južnoj Africi je videla da sila više nije održiv instrument protiv promena - došlo je do puča i De Klerk je postao predsednik. Godine 1989, razgovarao je sa predsednikom Zambije Kenetom Kaundom, a već 1990. je Nelson Mandela izašao na slobodu", kaže Čen.
"U Južnoj Africi i u Angoli bogatim mineralima i naftom, Rusima se do danas pripisuju velike zasluge za ovaj lanac događaja", dodaje on.
Uprkos ovome, Ramafosa se suočio sa ozbiljnim protivljenjem u domaćoj javnosti kada je u pitanju njegov stav o ratu.
Mirovni napori Južne Afrike
S obzirom na to da ruska opstrukcija ukrajinskog izvoza dovodi u opasnost snabdevanje hranom mnogih afričkih zemalja, Ramafosina vlada je ovog leta pokušala da se diplomatski "umeša".
Njegov cilj je bio da se postigne mirovni sporazum. Čak i dok zapadni saveznici Ukrajine šalju Kijevu sve više pomoći.
Međutim, mirovna misija Južne Afrike u Ukrajini i Rusiji ranije ove godine nije napredovala, čak ni nakon što se multinacionalna afrička delegacija sastala sa liderima obe strane sukoba.
Čak je došlo i do diplomatskog incidenta, kada je jedan od južnoafričkih aviona zadržan na pisti na varšavskom aerodromu Šopen, jer su poljske vlasti tvrdile da delegacija nije ispoštovala planove za putovanje koje su dve zemlje unapred dogovorile.
"U avionu je bila opasna roba, koju južnoafrički predstavnici nisu imali dozvolu da unesu. Osim toga, unutra su se nalazila lica o čijem prisustvu poljska strana nije bila prethodno obaveštena", saopšteno je iz vlade u Varšavi.
Južna Afrika možda jeste domaćin samita BRIKS-a, ali njeni napori da ostvari uticaj u ratu u Ukrajini do sada su izazvali više nezadovoljstva i konfuzije, nego konkretnih rezultata.
U međuvremenu, svet pokušava da shvati tačno kakvu ulogu Rusija ima u puču u Nigeru, gde su demonstranti napali francusku ambasadu mašući ruskim zastavama.
Tamo, ECOWAS grupa zapadnoafričkih država ulaže velike napore da uzvrati pučistima, a među uključenim zemljama je nekoliko koje je ukrajinski ministar Kuleba naveo kao delove "renesanse" u odnosima.
Komentari (0)