Igre 
Nova zapanjujuća otkrića u Pompeji: Neke ljudske navike se nisu promenile ni nakon 2.000 godina
Komentari10/08/2023
-18:52
Svetski poznate ruševine Pompeje još uvek kriju mnogo tajni. Tako su nedavno ostaci rimskog domusa pružili nove izvanredne dokaze o životu u gradu pre katastrofe.
Arheolozi koji rade u Pompeji iskopali su ostatke kuća i otkrili dokaze o životu u gradu pre smrtonosne vulkanske erupcije koja je donela smrt i potpuno uništenje 79. godine pre nove ere.
Nedavna otkrića uključuju ostatke tri ljudska skeleta, peć koja se koristila za pripremanje hrane, malo svetilište, kao i ugljenisane ostatke kreveta koji svedoče o brzoj devastaciji izazvanoj katastrofom.
Među najintrigantnijim otkrićima jeste kolekcija izuzetnih slika i freski koje su krasile zidove domusa.
Jedna od njih prikazuje sliku obroka serviranog na metalnoj ploči, za koji i danas svi vrlo dobro znamo - pice.
Razotkrivanje antičke pice
Iako naslikano jelo tehnički nije pica i više je okrugla fokaća sa dodacima, nedavno otkriće je verovatno jedan od najupečatljivijih prikaza u poslednjih nekoliko godina koje prikazuje obrok koji i danas konzumiramo.
Još je zanimljivija činjenica da se Pompeja nalazi nadomak Napulja, grada poznatom po pici. Međutim, ključni sastojci za pripremu kultnog italijanskog jela - paradajaz i mocarela, nisu bili dostupni kada je freska naslikana pre nekih 2.000 godina.
Sitio Arqueológico de Pompeya vía AP, ho
Povezane vesti
Stručnjaci veruju da je ono što je zapravo prikazano na fresci fokaća, prekrivena voćem, narom i urmama i prekrivena začinima.
Nekoliko metara pored freske je velika, dobro očuvana peć, dovoljno velika da proizvede 100 vekni hleba dnevno.
U Pompeji je do sada otkriveno oko 50 takvih peći, ali stručnjaci veruju da je ovu verovatno koristio neki veletrgovac, koji je distribuirao hleb po gradu, možda i mnogim prodavnicama brze hrane po kojima je Pompeja bila poznata.
"Ova kuća je verovatno na gornjoj klasnoj strani jer imamo slike, mrtvu prirodu, ima i drugih soba sa freskama, ali postoji i pekara sa pećnicom u kući što je neoubičajeno za elitne kuće najviše klase. Dakle, očigledno je postojala potreba da se ove produktivne aktivnosti uključe u ovu kuću. Nije baš velika, ali su ljudi pokušavali da održe nekakvo dostojanstvo", kaže Gabrijel Zuhtriegel, direktor arheološkog nalazišta Pompeje.
Sitio Arqueológico de Pompeya vía AP, ho
Ljudi tražili zaklon od erupcije
Na samo nekoliko metara od peći pronađena su tri skeleta položena na pod, razbijenih kostiju.
Analiza sugeriše da su pripadali dvema ženama i detetu od 3-4 godine koji su se sklonili u jednu od prostorija kako bi izbegli erupciju, a zatim umrli kada ih je zgnječio krov koji se urušio.
"Dakle, pred nama je bila drastična slika polomljenih kostiju i lobanja od udara koji je srušio kuću, što znači da su se ti ljudi, verovatno dve žene i dete, sakrili ovde nakon erupcije. Počela je kiša plovućca, tako da je prirodna reakcija bila da pronađu zaklon i sakriju se pod nekim krovom", kaže Zuhtriegel.
Povezane vesti
Drama koja se odvijala krajem avgusta 79. godine takođe je otkrivena u drugom delu kuće, unutar objekta koji je nekada služio kao spavaća soba. Krevet danas izgleda kao ugljenisana masa, te zadržava samo jedva jasne obrise.
Sitio Arqueológico de Pompeya vía AP, ho
U drugoj prostoriji, bageri su otkrili "Lararijum", veličanstveno svetilište u kojem su njegovi stanovnici izgovarali svoje nade, želje i molitve bogovima.
Ukrašen je sa dve oslikane štukature, na kojima su životinje koje su u rimsko doba bile simbol blagostanja i dobrog zdravlja, predstavljajući vezu sa precima.
Povezane vesti
Najnovija iskopavanja vratila su se u sektor u parku koji je poslednji put istražen krajem 19. veka, ali tek sada, po prvi put otkriveno je čitavo njegovo područje i jedan rimski domus.
"Nije nam cilj da iskopamo ceo grad, to bi bilo veoma neodgovorno jer to možete uraditi samo jednom. Iskopavanja su na neki način i oblik razaranja, ne konstrukcija, ne zidova i zgrada, već stratigrafije, dakle slojeva i svih informacija koje sadrže. Danas smo u mogćnosti da iz ovih slojeva dobijemo toliko informacija, mnogo više nego pre 50 ili 100 godina. Možda ćemo u budućnosti moći da izvučemo još informacija iz tih slojeva, tako da bi trebalo nešto da ostavimo i za budućnost", zaključuje Zuhtriegel.
Komentari (0)