Špijunska afera Pegaz: Makronov i telefoni još 13 svetskih lidera bili meta mogućeg nadzora iz Maroka

Telefon francuskog predsednika Emanuela Makrona bio je meta mogućeg nadzora iz Maroka u okviru špijunske afere Pegaz, navodi se u današnjem članku pariskog Monda.

Pored Makronovog, kontrolisani su i telefoni 13 šefova država ili međunarodnih organizacija, prenosi Gardijan.

Među onima koji su na listi koju prenosi Gardijan su i Šarl Mišel, sadašnji predsednik Evropskog saveta, koji je izgleda bio izabran za osobu od interesa Maroka 2019. godine, kada je bio premijer Belgije, navodi Gardijan. Iste godine je prema listu, počeo interes i za Tedrosa Adhanoma Gebrejesusa, generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije.

Na listi su i južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, Saad Hariri, koji je prošle nedelje podneo ostavku na mesto premijera Libana, marokanski kralj Mohamed VI,  Sadedine Otmani, marokanski premijer, Imran Kan, premijer Pakistana, Felipe Kalderon, bivši predsednik Meksika, ali i Robert Malei, dugogodišnji američki diplomata, koji je bio glavni pregovarač o sporazumu između SAD-a i Irana .

Pojavljivanje broja telefona francuskog predsednika ne znači automatski da je Makron bio hakovan, piše Gardijan.

NSO negirao da je Makron bio meta

Portparol grupe NSO negirao je optužbe da je Makron bio meta, a takođe je rekao da kralj Mohamed VI i predsednik SZO "nisu, niti su ikada bili ciljevi ili izabrani kao ciljevi kupaca NSO grupe".

To što se neki brojevi nalaze na listi koju su odabrale vlade koje su klijenti izraelske špijunske kompanije NSO Group ne znači da je ličnost bila podvrgnuta pokušaju ili uspešnom hakovanju.

NSO insistira da baza podataka "nema nikakvog značaja za kompaniju. Ukazuje na činjenicu da to što se neki broj pojavio na listi ni na koji način ne implicira da je taj broj izabran za nadzor pomoću Pegaza, ali dodaje da lista ukazuje na pojedince koje su vladini klijenti kompanije identifikovali kao osobe od interesa, uključujući ljude koji su kasnije bili meta nadzora.

NSO zahteva od svojih klijenata da koriste samo njegove moćne špijunske alate za legitimne istrage terorizma ili zločina.

Forenzičkim analizama na 67 telefona koje je sprovela laboratorija "Amnesti Internešnala", utvrđeno je da je 37 njih bilo inficirano "Pegazom".

 

Saudijska Arabija i UAE kontrolisale egipatske zvaničnike

Procurili podaci takođe sugerišu da su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati želeli nadzor nad egipatskim zvaničnicima, uprkos bliskim vezama obe države sa Abdelom Fatahom al-Sisijem.

Među brojevima koje je klijent NSO-a, za koga se veruje da je saudijska vlada, izabrao bio je i egipatski premijer Mostafa Madbuli.

Veruje se da su i Saudijska Arabija i UAE izabrali Barhama Saliha, predsednika Iraka, koji je blizak SAD-u. Na spisku se pojavio i Salihov broj u Velikoj Britaniji.

U navodima istrage koje je objavilo 17 medijskih organizacija predvođenih neprofitnom novinarskom grupom Zabranjene priče sa sedištem u Parizu, kaže se da je špijunski softver, izrađen i licenciran na izraelsku kompaniju NSO, korišćen u pokušajima i uspešno izvedenim operacijama hakovanja pametnih telefona pojedinih novinara, vladinih zvaničnika i aktivista za ljudska prava, prenosi Rojters.

Parisko tužilaštvo otvorilo je istragu o navodima istraživačkog medija "Mediapart" i dvojice njegovih novinara da ih je Maroko špijunirao koristeći špijunski softver "Pegaz", koji je u centru globalnog skandala.

Sajt "Mediapart" je u nizu tvitova objavio u ponedeljak da su marokanske tajne službe koristile taj softver da špijuniraju mobilne telefone dvojice njegovih novinara.

"Jedini način da se ovo istera na čistac je da pravosudne vlasti sprovedu nezavisnu istragu o široko rasprostranjenom špijuniranju koje je u Francuskoj organizovao Maroko", navodi "Mediapart" u jednom od svojih tvitova.

Maroko je objavio službeno saopštenje u kojem odbacuje "neosnovane i lažne navode".

U saopštenju pariskog tužilaštva ne spominje se Maroko, već se samo navodi da je doneta odluka o otvaranju istrage nakon što je primljena žalba "Mediaparta" i njegovih novinara.

Kopira poruke, pregleda podatke i prisluškuje pozive

Softver "Pegaz" je, inače, namenjen za borbu protiv sajber-kriminalaca i terorista, a u pitanju je malver koji "inficira" Ajfon i Android uređaje, kako bi se izvukli podaci o porukama, fotografijama i mejlovima telefona, ili kako bi se aktivirali mikrofoni i omogućilo prisluškivanje poziva.

Prema izveštaju, ovim napadom je pogođeno više od 50.000 telefonskih brojeva, za koje se veruje da su od 2016. godine pa nadalje pripadali ljudima protiv kojih bi nešto mogli da imaju klijensti kompanije NSO.

Antivirus kompanija Kasperski nazvala je ovaj softver "totalnim nadzorom" - jednom kada dospe u vaš telefon, može da kopira poruke koje primate, pregleda vaše podatke i prisluškuje pozive.

Takođe, može i da vas tajno snima uključivši kameru vašeg uređaja aktivira mikrofon da bi snimio o čemu razgovarate u svakom trenutku, a potencijalno može i da odredi vašu tačnu lokaciju, piše DNA India.

Najranija verzija "Pegaza" napravljena je 2016. godine, i u telefone meta dospevala je putem "fišinga", odnosno žrtva je morala da klikne na link koji bi joj potom zarazio uređaj.

Orban ga koristio za kontrolu mađarskih novinara

Nekoliko analiziranih uređaja pripadalo je istraživačkim novinarima u Mađarskoj, na osnovu čega se u izveštaju zaključuje da je "Pegaza" koristio i Viktor Orban, premijer ove države, kako bi "zahvaljujući softveru znao šta rade oni mediji koji nisu pod kontrolom vlade", piše Gardijan.

Procureli podaci o metama "Pegaza" pokazali su da je, u nekim slučajevima, vlada zaista imala povoda da nadzira ljude koji su bili kriminalci ili pretnja po nacionalnu sigurnost.

Dva broja telefona koji su bili prsluškivani dovode se u vezu sa dve žene bliske Džamalu Kašogiju, kolumnisti Vašington Posta koji je ubijen 2018. godine u konzulatu Saudijske Arabije u Turskoj.

Takođe, jedan od brojeva pripadao je meksičkom novinaru Sesiliju Pinedi Birtu, koji je ubijen 2017. godine nakon što su ga atentatori pronašli u auto-perionici. Njegov telefon nikada nije pronađen, pa policija nije mogla da utvrdi da li je bio hakovan ili ne.