Igre 
Pitanje koje bi moglo da odluči sledećeg kancelara Nemačke: "Gde ste bili dan nakon poplava?"
Komentari21/07/2021
-12:18
Nezapamćene poplave koje su zadesile Nemačku mogle bi da se pokažu kao lakmus papir za kancelarske kandidate, jer će se stav javnosti na oktobarskim izborima, sasvim sigurno, dobrim delom bazirati na reakcijama Armina Lašeta i Analene Berbok.
Kako je formulisao nemački list "Špigel", veoma je moguće da će birači u oktobru na glasanje izlaziti samo sa jednim pitanjem za kandidate - "gde ste bili, dan nakon poplava?".
Tog 16. jula, Armin Lašet, kandidat za kancelara Hrišćansko-demokratske unije (CDU), u gumenim čizmama je posetio gradove Hagen i Altona, obećavši brzu pomoć.
Analena Berbok, kandidatkinja Zelenih, bila je na odmoru u trenutku kada su se poplave desile. U saopštenju za javnost pozvala je na brzu pomoć, a njen portparol rekao je da će se ranije vratiti sa odmora.
EPA/HENNING SCHACHT
Treći kandidat za kancelara, Olaf Šolc iz Socijaldemokratske partije, takođe je bio na odmoru koji je prekinuo kako bi došao na jednu od poplavljenih lokacija, i pozvao na veće mere zaštite protiv štetnog uticaja klimatskih promena.
U predizbornoj kampanji, do sada se najviše govorilo o tome da li je Berbok plagirala delove svoje knjige i da li svaki deo njene navodne biografije odgovara činjenicama, kao i nekim drugim, takođe manje važnim temama.
Poplave su vratile na scenu klimatske promene i njihove posledice kao ključnu političku temu, što je tačka o kojoj Zeleni najviše i vole da razgovaraju.
Povezane vesti
Lašetovo smejanje u nezgodno vreme
Za kandidata CDU, Armina Lašeta, ove poplave bi mogle da promene sve kada su u pitanju šanse na izborima.
Njegova kampanja se, uglavnom, zasnivala na tome da ubedi nemački narod da su u potpunosti sigurni i bezbedni.
Međutim, s obzirom na situacije sa kojima se narod Nemačke suočio i na štetu koju su ljudi u poplavljenim regionima pretrpeli, ovo poverenje je poljuljano.
Lašetu u prilog ne ide ni to što su ga, dok je nemački predsednik Frank Valter-Štajnmajer davao izjavu za medije sa poplavljene lokacije, snimili kako stoji u pozadini i smeje se sa sagovornicima.
Reakcije u Nemačkoj na ovaj gest bile su veoma negativne, jer je to protumačeno kao nepoštovanje prema žrtvama i još jedan dokaz da nema dovoljno političkog kapaciteta za kancelara.
Kako je list "Zidojče Cajtung" opisao, Lašet se sada bavi "kriznim menadžmentom", ali prvenstveno mora da sanira štetu koju je njegovo opušteno ponašanje nanelo šansama da postane novi kancelar.
Istorija se ponavlja?
U leto 2002. godine, Nemačku su pogodile velike poplave.
Povezane vesti
Sadašnja kancelarka Angela Merkel, tada je bila predsednica CDU i kandidaturu za kancelara je prepustila kolegi iz sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Edmundu Štojberu, koji je za protivkandidata imao tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera.
Do poplava, činilo se da Štojber zaista ima dobre šanse da bude novi nemački kancelar, ali je Šreder pokazao sjajno ponašanje u kriznim situacijama, što je "nateralo" Nemce da mu daju većinu glasova.
Šreder je dobio još jedan mandat, ali ga je 2005. godine Angela Merkel ipak pobedila na prevremenim izborima.
Povezane vesti
S obzirom na razmere ovih poplava i važnost "kriznog menadžmenta", dobre su šanse da bi prirodna katastrofa još jednom mogla da odredi stav javnosti kada je u pitajnju izbor novog kancelara.
Koliko su klimatske promene zaista odgovorne?
"Ekstremne padavine i poplave u Nemačkoj su u skladu sa upozorenjima naučnika o posledicama klimatskih promenama, međutim u ovom trenutku još uvek ne možemo da damo precizan odgovor na to koliki je uticaj klimatskih promena na poplave koje su pogodile zapad Evrope", rekao je za Euronews Srbija osnivač portala Klima101 Nemanja Milović.
Objašnjava da su nauci poznati mehanizmi putem kojih zagrevanje atmosfere dovodi do učestalijih vremenskih ekstrema poput snažnih pljuskova i poplava, ali da je ipak potrebno sprovesti studije kako bi se tačno utvrdilo koliko je jedan pojedinačan događaj povezan sa klimatskim promenama.
"Za nove okolnosti u koje svet ulazi biće potrebno unapređivanje starih praksi kada je u pitanju odgovor na katastrofe. Ekstremi koji bi se nekada dešavali jednom u sto, ili jednom u hiljadu godina će se ubuduće dešavati češće, i stara infrastruktura jednostavno nije pravljena tako da odgovori tim izazovima", kaže Milović.
Dodaje da će biti potrebno da se svet prilagodi izmenjenim klimatskim uslovima, kako unapredivši infrastrukturu, tako i unapređivanjem protokola i procesa za suočavanje sa prirodnim katastrofama.
Preporuka za vas
Komentari (0)