RAT U UKRAJINI SAD nagovestile da je Rusija spremna da se vrati pregovorima o sporazumu o žitu

Rat u Ukrajini traje 524 dana. Uprkos pozivima na okončanje sukoba u Ukrajini, od kojih je poslednji stigao od predsednika Meksika, ratna dejstva na frontovima ne prestaju. U raketnom napadu ruskih snaga na Herson i Krivi Rog na jugu Ukrajine stradalo je najmanje 10 osoba, dok je više desetina povređeno. S druge strane, u napadu ukrajinskog drona oštećena je zgrada policije u Trubčevskom okrugu u Brjanskoj oblasti, na zapadu Rusije, samo dan nakon što su tri ukrajinska drona oborena iznad Moskve.

Kako je protekao prethodni dan u Ukrajini pročitajte u jučerašnjem blogu.

Euronews

Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu

21.57 Ruska ambasada: Nove britanske sankcije - mešanje u unutrašnje stvari Rusije

Ruska ambasada u Londonu saopštila je danas da je Velika Britanija pokušala da se umeša u unutrašnje stvari Rusije uvođenjem sankcija sudijama i zvaničnicima uključenim u suđenje opozicionom političaru Vladimiru Kara-Murzi u Rusiji.

"Nedavnu odluku britanskih vlasti da uvedu restriktivne mere protiv šest ruskih državljana smatramo nedopustivim pokušajem mešanja u unutrašnje poslove Rusije", poručila je ruska ambasada na društvenoj mreži X, ranije poznatoj kao Tviter.

Britanska vlada u ponedeljak je saopštila da uvodi sankcije ruskim sudijama i zvaničnicima jer krivično gonjenje Kara-Murze smatra "politički motivisanim".

21.35 Unesko: 274 kulturna mesta oštećena od početka rata

Unesko je saopštio da su 274 kulturna mesta oštećena širom Ukrajine od početka rata. Ažurirani popis uključuje 117 verskih objekata, 98 zgrada od istorijskog ili umetničkog značaja i 27 muzeja.

Regije istočni Donjeck i Harkov imale su najveću štetu, sa 78 odnosno 55 objekata.

21.16 Belorusija: Naši helikopteri nisu narušili vazdušni prostor Poljske

Belorusko Ministarstvo odbrane saopštilo je danas da njihovi helikopteri nisu narušili vazdušni prostor Poljske, dodavši da je reč o optužbama koje imaju za cilj da se opravda gomilanje snaga na granici sa Belorusijom.

"Optužbe za povredu poljske granice od strane helikoptera Mi-24 i Mi-8 beloruskog ratnog vazduhoplovstva su nategnute i imaju za cilj opravdavanje gomilanja snaga i sredstava na beloruskoj granici", navodi se u saopštenju beloruskog Ministarstva na Telegramu.

Dodaje se da su Oružane snage Poljske jutros saopštile da nisu zabeležile narušavanje vazdušnog prostora.

"Do večeri, očigledno nakon konsultacija sa svojim prekookeanskim gospodarima, već su javili da je 'narušen na veoma maloj visini zbog čega ga radarski sistemi nisu zabeležili'", navode iz Ministarstva odbrane Belorusije. Poljsko Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije da će poslati još vojnika na granicu sa Belorusijom nakon što je utvrdilo da su dva beloruska helikoptera narušila vazdušni prostor Poljske.

21.15 SAD nagovestile da je Rusija spremna da se vrati pregovorima o sporazumu o žitu

Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas Grinfild nagovestila je danas da je Rusija spremna da se vrati pregovorima o sporazumu koji je omogućavao bezbedan izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora. 

Tomas Grinfild je, kako prenosi Rojters, rekla da je SAD rečeno da je Moskva spremna da se vrati pregovorima o sporazumu, ali je naglasila da Vašington "još nije video nikakve dokaze o tome". 
Ona smatra da će Moskva "morati da se vrati ovom sporazumu", ukoliko želi da svoje đubrivo plasira na globalna tržišta i olakša poljoprivredne transakcije.  

"Videli smo naznake da bi oni mogli da budu zainteresovani da se vrate razgovorima. Tako da ćemo sačekati da vidimo da li će se to zaista i desiti", rekla je ambasadorka SAD u UN, ne navodeći druge detalje.

Rusija se 17. jula povukla iz sporazuma o izvozu žita preko ukrajinskih crnomorskih luka zbog, kako je navela, nepoštovanja dela sporazuma koji se odnosio na izvoz ruskih prehrambenih proizvoda i mineralnih đubriva.

21.00 Poljska šalje još vojnika blizu Belorusije zbog narušavanja vazdušnog prostora

Poljsko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da će poslati još vojnika na granicu sa Belorusijom nakon što je utvrdilo da su dva beloruska helikoptera narušila vazdušni prostor Poljske.

"Ustanovljeno je da je danas, 1. avgusta 2023. godine, došlo do narušavanja poljskog vazdušnog prostora od strane dva beloruska helikoptera koja su izvodila obuku u blizini granice", piše u saopštenju ministarstva.

Dodaje se da je beloruska strana prethodno obavestila poljsku stranu o održavanju obuke.

Navodi se da se incident dogodio u oblasti Bjalovježe na veoma maloj nadmorskoj visini, zbog čega radarski sistemi Oružanih snaga Poljske nisu odmah zabeležili narušavanje.

"Marijuš Blaščak, ministar odbrane, naredio je povećanje broja vojnika na granici i izdvajanje dodatnih snaga i resursa, uključujući borbene helikoptere", poručuju iz poljskog ministarstva.

U saopštenju se dodaje da je NATO obavešten o incidentu, kao i da će ministarstvo pozvati beloruskog ambasadora da objasni kako je došlo do incidenta.

20.53 Island zatvorio ambasadu u Moskvi, skinute ploče i zastava sa zgrade

Island je postao prva članica NATO-a koja je formalno obustavila rad svoje ambasade u Rusiji, objavio je danas Skaj njuz.

"Trenutna situacija jednostavno ne čini održivim da mala služba spoljnih poslova vodi ambasadu u Rusiji", rekla je šefica diplomatije Islanda Tordis Gilfadotir.

Ona je dodala da današnje zatvaranje ambasade nije osmišljeno kako bi se prekinuli diplomatski odnosi dve zemlje, kao i da će obnova normanih odnosa sa Rusijom zavisiti od odluka koje će doneti Kremlj.

Ruski mediji objavili su da je sa zgrade ambasade u centru Moskve uklonjena zastava Islanda.

Uklonjene su i sve ploče, na teritoriji ambasade nema nikoga, a u blizini zgrade nema parkiranih automobila, prenosi TASS.

profimedia

Kao odgovor na zatvaranje, rusko Ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da takav potez Islanda uništava saradnju između zemalja.

"Sve antiruske akcije Rejkjavika neizbežno će dovesti do odgovora", navode iz ruskog MSP.

19.50 Poljska uzvratila i pozvala na razgovor ambasadora Ukrajine

Poljska je danas pozvala na razgovor ukrajinskog ambasadora u Varšavi, kao odgovor na ''komentare predstavnika ukrajinskih vlasti'', saopštilo je poljsko Ministarstvo spoljnih poslova na platformi Iks, ranije poznatoj kao Tviter.

U saopštenju nije precizirano na koje komentare se to odnosi, naveo je Rojters, Ranije danas, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor ambasadora Poljske u Kijevu zbog "neprihvatljivih komentara" Marcina Pržidača, savetnika za spoljnu politiku poljskog predsednika Andžeja Dude.

"Tokom sastanka je naglašeno da su izjave o navodnoj nezahvalnost Ukrajinaca za pomoć Poljske neistinite i neprihvatljive", saopštio je portparol ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Oleh Nikolenko, prenosi Rojters. 

18.15 Rusija oborila ukrajinski dron iznad Sevastopolja na Krimu

Russki zvaničnici tvrde da je danas oboren ukrajinski dron iznad Sevastopolja na Krimu, gde se nalazi cronomorska mornarička flota Rusije.

''Nakon obaranja drona, na tlu je došlo do eksplozije koja je zapalila travu i žbunje'', poručio je regionalni guverner Mihail Razvožajev na Telegramu.

On je dodao da su vatrogasne ekipe izašle na teren i da gase požar, a da će više detalja naknadno saopštiti. Ranije je rusko ministarstvo odbrane saopštilo da su tri ukrajinska pomorska drona napala dva broda ruske crnomorske mornarice na oko 340 kilometara jugozapadno od Sevastopolja, i da su uništena.

17.35 Podoljak tvrdi da Ukrajina nikada nije napala ruske civilne brodove u Crnom moru

Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak tvrdi da da kijevski režim nije pokušao da napadne civilna plovila u Crnom moru.

"Ukrajina nije napala, ne napada i neće napasti civilna plovila, niti bilo koje druge civilne objekte“, rekao je Podoljak Rojtersu.

Ranije je portparol ruskog ministarstva odbrane, general-potpukovnik Igor Konašenkov, saopštio da je kijevski režim neuspešno pokušao da napadne ruske civilne brodove u Crnom moru pomorskim dronovima koje su blagovremeno otkrili i uništili ruski mornarički brodovi. Ministarstvo odbrane Rusije je 19. jula saopštilo da će, zbog raskida ugovora o žitu, Moskva sva plovila koja plove Crnim morem za ukrajinske luke smatrati prevoznicima vojnog tereta, od 20. jula. 

Sledećeg dana, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je saopštilo da se od 21. jula sva plovila koja prelaze Crno more za ruske luke mogu smatrati prevoznicima vojnog tereta.

15.38 Lukašenko: Okosnicu profesionalne vojske Belrusije činiće borci Vagnera

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danasda planira da ubrza formiranje profesionalnih vojnih jedinica koristeći borce Vagnera u Belorusiji kao okosnicu ovih snaga.

"To je bila moja inicijativa. Želim da ovi momci ostanu u oružanim snagama naše zemlje i da preduzmu aktivnije korake u uspostavljanju profesionalne vojske", rekao je Lukašenko u intervjuu za agenciju Belta, prenosi TASS.

Lukašenko je naglasio da njegova zemlja ne želi da ratuje i ukazao da neprijatelj nikada neće ni napasti kada vidi da je Belorusija u stanju da uzvrati i nanese nenadoknadive gubitke.

Beloruski ministar odbrane Viktor Krenjin izjavio je ranije da vojnici po ugovoru čine oko 60 odsto beloruske vojske.

Ugovor na dve godine mogu da potpišu i oni vojno sposobni koji nikada nisu služili vojsku, kao i muškarci koju su pozvani na redovno odsluženje vojnog roka.

15.30 Ukrajinska policija identifikovala osobu koja je snimila napad u Krivom Rogu

Ukrajinska policija  identifikovala je osobu koja je snimila udar ruske rakete u Krivom Rogu, tokom neprijateljskog napada u ponedeljak, izjavio je danas ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.

„Gotovo odmah, ovaj video se pojavio na lokalnom javnom forumu, a za nekoliko minuta se proširio na ruske telegram kanale“, napisao je Klimenko na svom Telegram kanalu, prenosi Ukrinform. 

Prema njegovim rečima, prikupljeni materijali su već predati Službi bezbednosti Ukrajine na odlučivanje.

Klimenko je zahvalio stručnjacima za kriminalističku analizu i policiji Dnjepropetrovske oblasti na efikasnom radu.

15.22 EU pozvala Rusiju da ne koristi napade dronovima kao izgovor za eskalaciju

Evropska unija pozvala je danas Rusiju da ne koristi "navodne napade" bespilotnih letelica na Moskvu kao izgovor za eskalaciju sukoba u Ukrajini.

„Svesni smo izveštaja da su bespilotne letelice navodno letele iznad moskovskog regiona. Nismo upoznati sa njihovim poreklom, okolnostima ili drugim detaljima... Rusija ne bi trebalo da koristi ovo kao izgovor za dalju eskalaciju“, rekla je portparolka Evropske komisije Nabila Masrali tokom brifinga. 

Ona je takođe dovela u pitanje kredibilitet izveštaja ruske strane o ovim napadima dronovima, objašnjavajući takav stav navodnim ruskim manipulisanjem informacijama, prenosi Ria novosti.
Ranije je, komentarišući napade kijevskog režima na civilnu infrastrukturu Ruske Federacije, zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila da je kijevski režim teroristički i da ima sve znake međunarodne organizovane kriminalne grupe.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je kijevski režim pokušao da napadne objekte u Moskvi i Moskovskoj oblasti sa tri drona, od kojih je dva uništila protivvazdušna odbrana iznad Odincovskog i Narofominskog okruga, a jedan je potisnut elektronskim navođenjem. 

15.07 Služba bezbednosti Ukrajine uhapsila ženu za koju sumnja da je ruska špijunku u Nikolajevu

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je da je uhapsila ženu koja je ruskim bezbednosnim službama davala informacije o posledicama ruskih vazdušnih udara. Prema SBU, osumnjičena je informacije o vazdušnim napadima na kritičnu infrastrukturu u Nikolajevskoj oblasti, prenosila proruskom blogeru Serhiju Lebedevu, poznatom pod pseudonimom Lohmati.

Lebedev živi u Donjecku i radi za rusku Federalnu službu bezbednosti (FSB), navodi se u saopštenju SBU, prenosi Kijev independent. Osumnjičena je lokalna poslovna žena i trenutno se nalazi u pritvoru.

Njoj preti kazna doživotnog zatvora. Nikolajevska oblast je redovno na meti ruskih udara. Rusija je povećala učestalost napada na južnu Ukrajinu nakon povlačenja iz Crnomorske inicijative za žito, prenosi ukrajinski list.

14.50 Ukrajinski obaveštajci: Stanovnici Krima sabotiraju ruske vojne baze

Proukrajinski stanovnici Krima "sistematski" napadaju ruske vojne baze molotovljevim koktelima, primoravajući Rusiju da pooštri svoj nadzor nad poluostrvom, saopštila je danas ukrajinska vojna obaveštajna služba.

Prema podacima Glavne obaveštajne uprave, sukobi između proukrajinskog stanovništva i ruskih vlasti na Krimu su sve češći, prenosi Kijev independent.

Da bi suzbila otpor, Rusija progoni sve "sumnjive" ličnosti koje bi mogle biti umešane u takve incidente, koristeći masovne pritvore i nasilje, tvrde ukrajinski obaveštajci. Nekoliko građana koji su odbili da prihvate ruske pasoše navodno je "nestalo", dok su drugi otpušteni sa posla, suočavaju se sa kaznama ili gubitkom imovine.

Prema podacima ukrajinskih obaveštajaca, većina privedenih i uhapšenih su krimski Tatari, a kako navodi ukrajinski portal, upravo krimski Tatari i proukrajinski aktivisti koji su ostali na poluostrvu suočavaju se sa redovnim progonom od strane okupacionih ruskih vlasti.

14.30 Zelenski: Dokle god traje rat, pomoć ne može biti dovoljna

Svetska pomoć Ukrajini bila bi dovoljna kad bi se rat završio, ali dok se to ne dogodi nešto će uvek nedostajati, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

"Da li je za Ukrajinu dovoljna svetska pomoć? Reći ću vam ovo: da je rat završen, bilo bi dovoljno. Sve dok rat traje ništa ne može biti dovoljno. To znači da uvek nešto nedostaje. Pomoć je ne samo oružje, to je i informativna podrška i humanitarna pomoć", naveo je Zelenski u intervjuu za Globo, a prenosi Ukrinform.

Prema njegovim rečima, po završetku rata biće potrebna pomoć za obnovu Ukrajine, medicinsku i psihološku rehabilitaciju ljudi, kao i politička pomoć. Dodao je da, sve dok su ljudi u svetu ujedinjeni, postoji šansa da se uspostavi mir i da ne dođe do trećeg svetskog rata.

Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis

14.15 Lukašenko: Nuklearno oružje je faktor u odvraćanju agresije

Rusko nuklearno oružje koje je raspoređeno u Belorusiji je faktor u odvraćanju agresije, izjavio je danas beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

„Nuklearno oružje znači sigurnost. Ne daj Bože da ga upotrebimo. Nadam se da do toga neće doći. Ne želim da moj narod ide u rat, to je strašna stvar. Izvlačimo zaključke i učimo lekcije. Ne zveckamo oružjem, ali se spremamo da branimo svoju zemlju“, istakao je Lukašenko na sastanku sa stanovnicima gradića Belovežskog u Brestskoj oblasti, prenosi TASS.

Prema njegovim rečima, više od polovine nuklearnog oružja koje je trebalo da bude raspoređeno u Belorusiji već je isporučeno i distribuirano.

"Ne provaljujemo u tuđe domove i očekujemo da se drugi klone naših. Zaštitićemo sebe i svoju bezbednost uz pomoć naših prijatelja", naglasio je beloruski predsednik.

On je istakao da se Belorusija oslanja na podršku Rusije. 

„Ne možemo sami, a ko će nam pomoći? Samo naš narod na istoku, Rusi“, rekao je Lukašenko. 
On je naglasio da je rusko rukovodstvo odgovorilo i na najozbiljnije zahteve Minska, koji se tiču razmeštanja nuklearnog naoružanja. To je, kako je naveo, element bezbednosti zajedno sa nuklearnom elektranom u toj zemlji. 

„Niko nikada nije napao zemlju nuklearnim oružjem. Imamo i nuklearnu elektranu i to je veoma jak bezbednosni faktor“, poručio je Lukašenko.

13.53 Podoljak: Ukrajina ne napada civilna plovila, izjave Moskve su fiktivne

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak rekao je Rojtersu da Kijev nije napao, i da neće napasti civilna plovila ili bilo koje druge civilne objekte u Crnom moru, nazivajući ruske izjave "fiktivnim".

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je ranije da je sprečilo napad ukrajinskih dronova na civilne transportne brodove u Crnom moru, javila je agencija Interfaks.

"Nesumnjivo, takve izjave ruskih zvaničnika su fiktivne i ne sadrže ni trunke istine. Ukrajina nije napala, ne napada i neće napasti civilna plovila, niti bilo koje druge civilne objekte", rekao je Podoljak za Rojters.

11.51 Kremlj: Jasno je da postoji pretnja nakon poslednjeg napada dronom na Moskvu

Kremlj je saopštio danas da je jasno da postoji pretnja  nakon poslednjeg napada dronom na Moskvu, u kojem je višespratnica u moskovskom poslovnom centru napadnuta drugi put za tri dana. 

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo više da govori o tome, naveo je Rojters. 

Rusko ministarstvo odbrane nazvalo je najnoviji incident pokušajem ukrajinskog "terorističkog napada". 

Ukrajinske snage su noćas napale Moskvu sa tri bespilotne letelice, od kojih su dve oborene, a jedna je eliminisana sredstvima elektronske borbe i pala je na područje poslovnog centra Moskva-Siti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Prethodno je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izjavio da se dron srušio na jednu od kula kompleksa Moskva-Siti, a da su još nekoliko oborile snage PVO. 

Naveo je da je oštećeno staklo na površini od 150 kvadratnih metara, a da nema informacija o žrtvama.

11.46 Politiko: Ukrajina ima plan u slučaju ubistva Volodimira Zelenskog

Ukrajina ima plan u slučaju eventualne pogibije predsednika Volodimira Zelenskog, ali zvaničnici o tome ne žele javno da govore, piše briselski Politiko.

Kako portal navodi, pitanje mogućeg ubistva predsednika Ukrajine od strane ruskih snaga, ne može da se ignoriše ni u zemlji ni na Zapadu jer je on, ne samo formalni lider, već i ključna figura u obezbeđivanju međunarodne vojne podrške u borbi protiv Rusije.

Sam Zelenski je ranije na pitanje da li ga brinu ruski pokušaji atentata, odgovarao da to ne može sebi da priušti.

"Kad bih o tome stalno razmišljao, zatvorio bih se, baš kao (Vladimir) Putin sada koji ne napušta svoj bunker. Naravno, moji telohranitelji treba da misle kako to da spreče i to je njihova dužnost. Ne razmišljam o tome", rekao je ukrajinski lider prošlog meseca za CNN. 

Iako Zelenski ne razmišlja o tome, ovo pitanje njegove pristalice u zemlji i inostranstvu ne mogu da ignorišu. Otkad je odbio ponudu mogućih američkih spasilaca da se evakuiše rekavši da mu "treba municija, a ne vožnja", Zelenski je odigrao ključnu ulogu u prikupljanju međunarodne podrške za borbu protiv Rusije. 

Samo nekoliko nedelja od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, savetnik Zelenskog Mihail Podoljak otkrio je da je bilo najmanje desetak ozbiljnih pokušaja ubistva njegovog šefa od strane ruskih timova obaveštajaca i sabotera, uključujući Čečene i plaćenike grupe Vagner koji su pokušali da probiju dobro čuvano sedište vlade u Kijevu.

Rizici da bi to moglo da se dogodi, sada su mnogo manji nego u prvim haotičnim nedeljama rata, ali niko u ukrajinskoj vladi ili parlamentu ne sumnja da je opasnost i dalje velika. 

Pošto, kako navodi briselski portal, pretnja po život Zelenskog i dalje "vreba", njegova putovanja u inostranstvo se planiraju u velikoj tajnosti. 

S obzirom na ulog i rizik, pomalo začuđuje to što ukrajinski zvaničnici odbijaju zahteve da se razgovara o tome šta bi se desilo ako bi Rusija uspela.

Ipak, uprkos nespremnosti da javno govore o tom pitanju, postoji plan, sudeći prema izjavama ukrajinskih zvaničnika i poslanika, kao i analitičara. I američki državni sekretar je prošle godine za CBS potvrdio da Ukrajinci imaju plan da osiguraju "kontinuitet vlasti", na jedan ili drugi način.

Formalno, po Ustavu, linija prenosa vlasti je jasna. "Ako predsednik ne može da obavlja svoje dužnosti, nadležnosti preuzima predsedavajući Vrhovne rade Ukrajine", rekao je opozicioni poslanik iz Lavova Mikola Knijažitski dodavši da zbog toga ne bi došlo da vakuuma u vlasti.
Predsedavajući ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk iz redova partije Zelenskog, ne uživa naročito veliko poverenje građana. Prema anketama, ta podrška se kreće oko 40 odsto ispitanika, što je manje nego polovina podrške koju uživa Zelenski. A nije popularan ni među opozicionim poslanicima.

"Ali, to nije ni važno. Postoji snažan liderski tim i mislim da bismo videli kolektivnu vladu na delu", rekao je Adrijan Karatnicki, viši saradnik Centra za Evroaziju pri Atlantskom savezu.
Taj vladajući savet bi činili najverovatnije, pored Stefančuka na čelu, i Andrej Jermak, šef kabineta Zelenskog, ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba i ministar odbrane Oleksij Reznikov, kao i načelnik vojske Valerij Zalužni.

"Zemlja je dostigla tačku ogromne solidarnosti i nacionalnog jedinstva, tako da ako bi se nešto strašno desilo Zelenskom, to ne bi imalo tako odlučujući uticaj, kao što se možda misli", rekao je Karatnicki, inače autor knjige "Bojište Ukrajina: Od nezavisnosti do ruskog rata".
  On je ukazao i da je Ukrajina usavršila administrativni, vojni i diplomatski mehanizam.
I mada bi smrt Zelenskog predstavljala psihološki šok, Karatnicki smatra da bi trebalo imati u vidu koliko se Ukrajina promenila od početka ruske operacije koja je, kako tvrdi, pomogla da se stvori novi jak osećaj ukrajinskog nacionalnog identeta i oblikuju "institucije od poverenja".
"Važno je upamtiti da ključni faktori u ukrajinskoj borbi protiv ruske agresije jestu otpor oružanih snaga, veština vojne komande i pobede na frontu. To je najvažnije za političku stabilnost Ukrajine", rekao je opozicioni poslanik Knjažitski.

11.30 U granatiranju Hersona poginuo lekar, ranjena medicinska sestra

U ruskom granatiranju Hersona pogođena je zdravstvena ustanova, lekar je poginuo, a medicinska sestra je ranjena, saopštio je načelnik gradske uprave Roman Mročko.

"Pogođena je jedna od zdravstvenih ustanova, poginuo je mlad lekar, koji je radio svega nekoliko dana, a ranjena medicinska sestra, za čiji se život sada bore lekari“, naveo je Mročko na svom Telegram kanalu, prenosi Interfaks Ukrajina.

Ruske snage su se polovinom novembra prošle godine povukle iz Hersona, grada na jugu Ukrajine, koji su bile zauzele u martu prošle godine.

11.04 Podoljak: Napad dronovima pokazuje da se ruska prestonica navikava na rat

Noćašnji napad dronovima na Moskvu pokazuje da se ruska prestonica ubrzano navikava na rat koji će preći na rusku teritoriju, smatra savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine Mihail Podoljak. "Sve što se dalje dešava u Rusiji je objektivni istorijski proces. Više neidentifikovanih dronova, više ruševina, više građanskih sukoba, više rata...“, rekao je Podoljak, prenosi Unian.

10.32 Zaharova uporedila napade dronovima na Moskvu sa napadima 11. septembra na SAD

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova uporedila je danas ukrajinske napade dronovima na Moskvu sa teroristilčkim napadima na Njujork 2001. godine. "Terorističke metode koje je kijevski režim koristio u napadima na Moskva - Siti mogu se uporediti sa terorističkim napadima na Njujork 11. septembra 2001. godine", rekla je Zaharova za TV Rusija-1, prenosi TASS.

Ona je ocenila da je metodologija tih napada ista i objasnila da je kompleks Moskva Siti civilni objekat, u kojem se nalazi ne samo poslovni centar, već i veliki broj stanova, kao i administrativne civilne zgrade, koje nemaju nikakve veze sa vojskom.

08.40 Posledice napada dronova u Moskvi

07.32 Gradonačelnik Harkova: Napad ruskim dronovima, oštećen hostel

Ruske snage napale su noćas dronovima centar Harkova, a u napadu je oštećen hostel, saopštio je gradonačelnik Igor Terehov. Naveo je da su uništena dva sprata hostela i da je izbio požar. Informacije o žrtvama se utvrđuju, napisao je Terehov na Telegramu.

07.15 Rusko ministarstvo odbrane: Tri drona noćas napala Moskvu

Tri bespilotne letelice noćas su napale Moskvu, od čega su dve oborene, a jedna je eliminisana sredstvima elektronske borbe i pala je na područje poslovnog centra Moskva-Siti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Za ovaj napad, kao i za prethodne, okrivili su Kijev.

Kako se navodi u saopštenju, dve letelice je oborio PVO sistem, dok je treći izgubio kontrolu usled delovanja sredstava elektronske borbe i pao je na područje kompleksa Moskva-Siti.

Prethodno je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin izjavio da se dron srušio na jednu od kula kompleksa Moskva-Siti, a da su još nekoliko oborile snage PVO. Naveo je da je oštećeno staklo na površini od 150 kvadratnih metara, a da nema informacija o žrtvama.

Tanjug/AP Photo

07.04 Ruski komesarijat: Od početka rata u Rusiju stiglo više od 700.000 ukrajinske dece

Od početka rata u Ukrajini, Rusija je primila više od 700.000 ukrajinske dece, navodi se u izveštaju Komesarijata za prava deteta pri Kancelariji predsednika Rusije, preneo je sajt "Moscow Times".

Komesarka za prava dece Marija Lvova-Belova saopštila je da je "ogromna većina" od 700.000 ukrajinske dece stigla u Rusiju u pratnji svojih roditelja ili rođaka. U izveštaju se dodaje da je 1.500 siročadi evakuisano u Rusiju iz Donjecke i Luganske oblasti, od kojih je 380 usvojeno od strane ruskih roditelja.

Međunarodni krivični sud (MKS) je ranije ove godine izdao nalog za hapšenje Lvove-Belove i predsednika Rusije Vladimira Putina zbog, kako se navodi, "protivpravne deportacije" ukrajinske dece. Istraga, koja je sprovedena uz podršku Ujedinjenih nacija, utvrdila je da prisilni transfer i deportacije ukrajinske dece na teritorije pod ruskom kontrolom predstavlja ratni zločin, navodi portal.

Kremlj je, sa druge strane, odbacio nalog MKS-a kao "pravno nevažeći" jer Rusija, kao ni SAD, ne priznaje nadležnost suda sa sedištem u Hagu.

07.00 Muškarac zapalio vrata regrutnog mesta u Sankt Peterburgu

U centru Sankt Peterburga neimenovani muškarac je zapalio ulazna vrata regrutnog mesta vojnog komesarijata i pokušao automobilom da probije kapiju.

"U 19:15, u Ulici Čajkovskog 55, nepoznati muškarac je zapalio ulazna vrata vojnog komesarijata i automobilom pokušao da probije lučnu kapiju“, navele su gradske vlasti na Telegramu, prenose "Vedomosti".

Dodaje se da je policija privela čoveka, kao i da je požar brzo ugašen, te da nije načinjena velika šteta.

Krajem januara u Rusiji je izrečena prva kazna za paljenje vojnog komesarijata na osnovu zakona o terorizmu. Vladislav Borisenko, koji je proglašen krivim za teroristički napad, osuđen je na 12 godina zatvora i novčanu kaznu od 6.000 rubalja (oko 60 evra).

06.50 Zelenski: Pritisak sankcijama na Rusiju mora da bude značajno pojačan

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je juče da pritisak sankcijama na Rusiju mora da bude značajno povećan.

"Svetski pritisak sankcijama protiv Rusije zaslužuje da bude značajno povećan", rekao je Zelenski u video-obraćanju, prenosi Skaj njuz.

On je, komentarišući napad na njegov rodni grad Krivi Rog, rekao da ukrajinska vojska mora da ima dovoljno dalekometnog oružja i dovoljno sredstava da "pobedi teroriste". Zelenski je naveo da su rakete koje su pogodile taj grad ispaljenje "sa teritorije privremeno okupiranog Krima, iz oblasti Džankoja".

"Ovo je terorizam koji niko na svetu neće drugačije nazvati", poručio je ukrajinski predsednik.

06.45 Jermak: Četiri osobe poginule, 17 povređeno u Hersonu

Šef kabineta predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je sinoć da su četiri osobe poginule, a da je 17 povređeno u ruskom napadu na Herson.

"Ruska vojska granatira Herson. Neprijatelj pogađa stambena naselja – najviše su stradali okrug Korabel i centralni deo grada. Za sada je poznato da su četiri osobe poginule i 17 povređeno", napisao Jermak na Telegramu.

On je naveo da "najmlađi povređeni ima samo 16 godina", prenosi Ukrinform.

06.30 Predsednik Meksika pozvao na okončanje rata u Ukrajini

Predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador pozvao je na okončanje "iracionalnog" rata u Ukrajini, dodavši da u predstojeće mirovne pregovore na Bliskom istoku treba da budu uključeni i Kijev i Moskva.

"Ako i Ukrajina i Rusija budu prihvatile da traže rešenje za postizanje mira, mi ćemo učestvovati", poručio je meksički predsednik na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Dodao je da Meksiko ne želi nastavak rata između Rusije i Ukrajine jer je to "veoma iracionalno", napominjući da je sukob doveo do ogromne ljudske patnje.

"Od toga korist ima samo ratna industrija", rekao je Lopez Obrador. 

06.15 Broj poginulih u ruskom napadu na Krivi Rog povećao se na šest

Broj poginulih u jučerašnjem ruskom raketnom napadu na grad Krivi Rog na jugu Ukrajine povećao se na šest, uključujući 10-godišnju devojčicu i njenu majku, a desetine osoba su povređene, rekli su zvaničnici. 

Na snimku koji je objavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vidi se kako se nadvija dim iz ruševina devetospratne zgrade u njegovom rodnom gradu, pored koje je četvorospratnica gotovo sravnjena sa zemljom. Zelenski je rekao na je u napadu pogođena stambena zgrada i zgrada univerziteta. 

Više od 350 spasilaca uključeno je u akciju spasavanja ljudi zarobljenih pod ruševinama, napisao je Zelenski na društvenim mrežama.

06.00 Rusija: Ukrajinski dron oštetio zgradu policije u Brjanskoj oblasti

U napadu ukrajinskog drona oštećena je zgrada policije u Trubčevskom okrugu u Brjanskoj oblasti, saopštio je juče gubernator Aleksandar Bogomaz. On je na Telegramu naveo da su oštećeni krov i prozori zgrade, a da nije bilo povređenih, prenosi Interfaks. Brjanska oblast se nalazi na zapadu Rusije, na granici sa Ukrajinom.