Da li su klimatske promene odgovorne za nezapamćene poplave širom Evrope

Više od 188 ljudi je nastradalo, a veliki broj njih se vodi kao nestalo nakon obilnih padavina koje su zahvatile zapadnu Evropu. Najviše su pogođene nemačke države Rajna-Palatinat i Severna Rajna-Vestfalija. Državna kancelarka Angela Merkel nazvala je situaciju "katastrofom", i na stotine članova spasilačkih službi danima su na terenu.

Rekordne kiše širom zapadne Evrope dovele su do toga da su velike reke izlivaju izvan korita, razorivši okolna mesta.

Velike poplave zabeležene su i u Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Švajcarskoj ove nedelje, a nevreme je stiglo i do Austrije, gde su takođe zabeležene dramatične scene. U nekim delovima Londona, za jedan dan je palo onoliko kiše, koliko inače padne za mesec dana.

AP/Michael Probst

Nedavno poplave su pogodile i Njujork, a došle su kao rezultat oluje Elsa.

Dok se Amerika i delovi Evrope suočavaju sa nestabilnim vremenskim uslovim i rekordno visokim noćnim temperaturama, klimatski naučnici su sve više zabrinuti zbog vremenskih prilika u budućnosti.

Kako klimatske promene utiču na poplave?

Verovatnoća poplave je značajno povećana zbog ekstremnih vremenskih uslova i šablona izazvanih globalnim klimatskim promenama.

Promene u geografiji zemljišta takođe imaju ulogu u povećanju broja poplava.

AP/Thomas Frey, Marius Becker

S obzirom na to da se određena vegetacija i druge kopnene barijere ruše kao rezultat promene temperature, mnoge od prirodnih preventivnih mera protiv poplava više ne postoje.

Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa najtoplijim junom do sada, a rezultat ovog toplotnog talasa su veće temperature vazduha i vode, koje povećavaju isparavanje.

Veće isparavanje, istovremeno donosi i povećane padavine, sa dužim trajanjem i većeg intenziteta.

Takođe, postoje i dokazi da će temperature rasti većom brzinom iznad ekvatora, što znači da će države na severnoj hemisferi, poput SAD i Velike Britanije, verovatno doživeti značajnije promene.

Kako se poplave mogu sprečiti?

Postoji nekoliko koraka koje je moguće preduzeti kako bi se gradovi što bolje zaštitili od poplava, i obilne padavine koliko-toliko držale pod kontrolom.

Neki gradovi su pozhnati kao "gradovi-sunđeri". Za to je zaslužno posebno urbanističko planiranje, zahvaljujući kojem gradovi mogu da koriste strateški raspoređene zelene površine za apsorpciju viška kišnice.

Ona se može koristiti i kasnije, a istovremeno se smanjuje rizik od poplava. U Kini je, na primer, koncept ovih "gradova-sunđera" postao popularan, a navodnjavanje vrtova i urbanih farmi pomaže upijanju viška vode.

Takođe, u dosta gradova je upravljanje kanalizacijom postalo veliki problem, jer cevi pucaju usled poplava.

Zeleni krovovi, koji mogu da se vide širom Evrope, predstavljaju jedno od inovativnih rešenja za smanjenje rizika, jer zelenilo upija otpadne vode i tako sprečava izlivanje kanalizacije.

Unsplash

Još jedan problem prilikom obilnih padavina jeste nemogućnost gradova da se izbore sa izvlivanjem vode na ulicama i trotoarima, jer cement ne može da upije vodu.

Idealno rešenje za ovakav problem jeste ugrađivanje "upijajućih ivičnjaka", koji mogu da zadrže vodu, i onda je prenose drugim izvorima, kao što su zelene površine.