Igre 
Istorijski izbori okončani, ali Turska ostaje podeljena: "Erdogan bi još jače mogao da stegne čvrstu ruku kojom vlada"
Komentari31/05/2023
-07:03
Pobeda Redžepa Tajipa Erdogana na predsedničkim izborima u Turskoj, znači da će on obnoviti svoj mandat na mestu predsednika. Erdogan je osvojio 52 odsto glasova naspram 48 odsto, koliko je imao njegov protivkandidat Kemal Kiličdaroglu. Analitičari međutim, smatraju da zemlja ostaje podeljena, kao i da će te podele možda biti samo još dublje tokom narednih pet godina.
U svom pobedničkom govoru, Erdogan se zahvalio glasačima i rekao da zemlja mora biti ujedinjena, ali je odmah nakon toga kritikovao svoje političke neprijatelje, odnosno opoziciju, kao i LGBT zajednicu.
"Ako pogledate ceo govor, to je bio najtvrđi govor koji je ikada izveo posle izborne pobede. Naravno, pomenuo je da je cela Turska pobedila, međutim to je onako 'odradio', ali je vrlo oštro kritikovao opoziciju i ismevao protivnika na do sada nezabeležen način u turskoj politici. Mogao je da mu prosto čestita, ali on ga je ismevao", rekao je za Euronews Srbija profesor međunarodnih odnosa Murat Somer.
Somer je dodao da se rezultati ovih izbora mogu tumačiti na dva različita načina.
"Prvo, predsednik je dobio dosta komfornom većinom, mada ne velikom. Drugi način (za tumačenje) jeste da je uspeo da osvoji 'samo' 52 odsto glasova, uprkos velikim prednostima koje je imao", kaže Somer.
"Te prednosti su bile dosta nepravične, u javnoj sferi i medijima. Praktično je imao potpunu kontrolu. Stalno su ga pozivali u emisije da se porede, ali Erdogan to odbija... od 2002. nije se pojavio na televiziji ili u javnom prostoru da priča sa rivalom", istakao je Somer.
Kada se završio prvi krug izbora, iza Erdogana i Kiličdaroglua završio je kandidat Sinan Ogan, koji je osvojio 5,2 odsto glasova. Tada se smatralo da bi upravo on mogao da bude "čovek odluke", odnosno osoba čija bi podrška, a potom i glasači, mogli da presude u drugom krugu.
Povezane vesti
Ogan je podržao Erdogana pred drugi krug izbora, ali je predsednik jedne od partija iz bloka koji je Ogana i predložila za kandidata, odlučio da podrži Kiličdaroglua, tako da nije bilo jedinstvene podrške nekom kandidatu.
Politički analitičar Onur Erim rekao je za Euronews Srbija da je teško trenutno razlučiti ko je dobio čije glasove, jer dva miliona ljudi nije izašlo na birališta u drugom krugu.
"Ako pogledamo uopšteno, izgleda da je pet odsto glasova koji su otišli Oganu, podjednako podeljeno između ova dva kandidata, ali trebaju nam konkretna istraživanja da bismo videli da li možemo da kažemo kolika je razlika između krugova", naveo je Erim.
Kakva će biti budućnost opozicije?
Poraženi na ovim izborima, Kemal Kiličdaroglu, rekao je u svom govoru da su u pitanju bili "najnepravedniji izbori ikad", i da je Erdogan mobilizovao sve državne resurse, kao i medije pod svojom kontrolom.
"Nastavićemo da budemo na čelu borbe sve dok prava demokratija ne dođe u našu zemlju", rekao je Kiličdaroglu u Ankari.
Ukoliko opozicija planira da se solidariše, trebalo bi to da učine relativno brzo, s obzirom na to da Tursku lokalni izobri očekuju već sledeće godine. Somer smatra da je takvo nešto moguće, ali da će biti "veoma teško".
"Pre svega, posle tolikog truda i tolikih napora, opozicija je svejedno izgubila i u parlamentu i na predsedničkim izborima. Biće demoralizacije i internih sukoba, ali nadajmo se da neće biti previše gorki. Biće nekih promena i možda će neki lideri morati da preuzmu odgovornost. Nadamo se da će se te promene desiti glatko", rekao je Somer.
Povezane vesti
I pre početka kampanje govorilo se o tome ko bi trebalo da bude kandidat opozicije protiv Erdogana, a pojavljivale su se sumnje u to da li je Kiličdaroglu baš pravi izbor. Naposletku, iza njega je stalo šest opozicionih partija.
"Jako je teško pitanje da li je bio pravi izbor (za kandidata). Puno je kritika na njegov račun. Možemo da kažemo da je bio u pravu u većini stvari koje je govorio za vreme kampanje", rekao je Somer.
Govoreći o razlici u glasovima među kandidatima posle drugog kruga, Onur Erim ističe da 52:48 u korist Erdogana nije ništa novo, i da "opozicija kaže da je trka bila tesna, ali se ovo dešava još od 2014. godine, mada smo sada imali prvi put dva kruga izbora".
Povezane vesti
Što se tiče Kiličdaroglua, Erim kaže da se očekuje se da on podnese ostavku na mesto predsednika CHP, ali da je sam Kiličdaroglu u govoru pre rezultata, kada je zvučao kao da je pobedio, izgledao kao da neće odustati od predsedničkog mesta svoje stranke.
"Jednostavno, ovo je Turska, sve je živo i dinamično, ali svačije očekivanje je da će sa strane opozicije biti velikih promena", dodao je Erim.
"Pažljivo balansiranje" kada je Zapad u pitanju
Pojedini zapadni političari već su čestitali Erdoganu na pobedi, a predsednik SAD Džo Bajden je najavio telefonski razgovor sa njim.
Somer kaže da su reakcije zapadnih lidera na rezultate izbora u Turskoj "pragmatične, jer Turska ima važne odnose sa Zapadnim svetom, EU i SAD.
"Oni će, naravno, pokušati da upravljaju tim odnosima. Čestitali su Erdoganu, to je uradio švedski premijer, jer Turska nije odobrila ulazak Švedske u NATO. Čini mi se da je reakcija rezervisana i pragmatična", rekao je Somer.
Takođe, posmatrači ističu to da Turska "pažljivo balansira" kao NATO članica i kada je u pitanju rat u Ukrajini, pa se tako sa jedne strane protivi Zapadnim sankcijama uvedenim Rusiji, dok sa druge šalje dronove Kijevu.
Mada će spoljnopolitički stavovi Ankare biti zanimljivi za posmatranje u budućnosti, za Turke je mnogo važnije to da šta ih čeka u novom Erdoganovom petogodišnjem mandatu, odnosno da li će se nešto promeniti u njegovom dosadašnjem vođenju zemlje.
profimedia
Kao dugogodišnji lider, Erdogan je uspeo da prigrabi moć i da predsednički sistem ustroji tako da njemu odgovara, mada kritičari kažu da je okrenuo Tursku od demokratskih temelja, ka autokratskoj vladavini, prenosi Euronews.
Zbog toga, pojedini analitičari smatraju da bi Erdogan ovom pobedom na izborima mogao samo još čvršće da stegne "čvrstu ruku" kojom vlada.
"Očekivala bih još više zastrašujućih stavova kada je u pitanju demokratija, ali i kada je u pitanju spoljna politika", rekla je u maju za Euronews Ilke Tojgur, profesorka geopolitike na Univerzitetu Karlos III u Madridu.
Ne nazire se kraj ekonomskoj krizi
Još jedna stvar koja bi mogla da se dogodi tokom njegovog novog mandata, jeste dalji zaokret ka konzervativnim i religioznim glasačima, odnosno radikalnijoj politici po tim pitanjima.
Dodaje se da je branio prava konzervativnih Muslimana nakon decenija odlučno sekularnog režima, dozvoljavajući ženama da nose marame u javnim zgradama, kao što su univerziteti i državne službe, gde su bile zabranjene.
Erdogan bi u narednom periodu mogao da vodi radikalniju politiku jer je pre izbora proširio savez sa islamističkim grupama, kao što su Huda Par i Jeniden Refah. Njegova vladavina bi, zato, mogla biti pod pritiskom ovih stranaka da vodi više islamističku politiku.
profimedia
Ekonomija, jedna od najbolnijih tačaka turskog društva trenutno, teško da će se promeniti u neko skorije vreme, smatraju stručnjaci.
Finansijska kriza u ovoj zemlji je tako velika da je inflacija prošle godine dostigla 85 odsto, a lira tokom poslednje decenije pala na jednu desetinu svoje vrednosti prema dolaru. Za sve ovo je, smatraju analitičari, delom zaslužna i neortodoksna ekonomska politika Erdogana, za koju ne smatraju da će se promeniti do lokalnih izbora sledeće godine.
Mislilo se da će razorni februarski zemljotresi, i dodatno siromaštvo koje je u tim krajevima Turske posle njih ostalo, moći da uzdrmaju Erdoganove šanse na ovim izborima. Međutim, u 10 od 11 provincija koje su zemljotresi pogodili, Erdoganova AKP je osvojila većinu glasova na parlamentarnim izborima.
Komentari (0)