Evropa

IZBORI U GRČKOJ Velika prednost Micotakisove partije ipak nedovoljna za samostalno formiranje vlade

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/05/2023

-

18:00

IZBORI U GRČKOJ Velika prednost Micotakisove partije ipak nedovoljna za samostalno formiranje vlade
IZBORI U GRČKOJ Velika prednost Micotakisove partije ipak nedovoljna za samostalno formiranje vlade - Copyright Tanjug AP/Petros Giannakouris

veličina teksta

Aa Aa

U Grčkoj su u nedelju održani parlamentarni izbori, na kojima je 9,8 miliona Grka biralo 300 poslanika na mandat od četiri godine. Otvoreno je 22.000 biračkih mesta, a glasalo se do 19 sati.  Dva glavna rivala na izborima su konzervativni premijer Kirijakos Micotakis (55) i bivši bankar obrazovan na Harvardu Aleksis Cipras (48) koji predvodi levičarsku partiju Siriza.

Novi izborni sistem, delimično proporcionalan, znači da će pobednik biti malo verovatan ukoliko ne osvoji više od 46 odsto glasova, nakon čega će dva glavna rivala morati da pronađu potencijalne saveznike ili će, što je verovatnije, doći do održavanja novih izbora za mesec dana. Posle izbora, ako se potvrde prognoze, tri vodeće stranke - Nova demokratija, Siriza i Socijalistički PASOK, dobiće, redom, po tri dana da pokušaju da formiraju vladu.

Ključni događaji 

  • Micotakis: „Samo jake vlade mogu da nastave sa smelim reformama“
  • Cipras čestitao Micotakisu na pobedi
  • Prve ankete ukazuju na vodstvo Micotakisove Nove demokratije, ubedljivo ali nedovoljno za samostalno formiranje vlade
  • Izlaznost je biila 56,87 odsto, što je manje od izbora 2019. godine.
  • Do 16.30 glasalo 48,76 odsto birača
  • Glasanje protesklo bez problema
  •  Prvi rezultati oko 20.30, do ponoći poznata i raspodela mandata

 

23.19 I posle 94 odsto izbrojanih glasova zadržan trend

Nakon 94,28% izbrojanih glasova Nova demokratija i dalje je u vodstvu sa 40,78% podrške. Sledi Siriza (20,07%), Pasok ima 11,53 odsto glasova, a komunisti 7,20. Grčko rešenje osvojilo je 4.45 odsto glasova, NIKI- 2,92,  Plefsi Eleftherias  - 2,87, a MeRA25:2,59.

22.00  Cipras: Izuzetno negativan rezultat za Sirizu

"Potrebne su nam hitne promene, i o njima će odlučiti naši kolektivni organi“, rekao je Aleksis Cipras u prvoj izjavi posle izbornih rezultata.

Predsednik Sirize je priznao da je rezultat bio izuzetno negativan za njegovu stranku i napomenuo da izborni ciklus nije završen. On je naveo da je čestitao Micotakisu.

"Igre imaju pobede i poraze. Izborni ciklus nije zatvoren, biće drugih izbora. Nemamo mnogo vremena, moramo da napravimo promene koje su potrebne. Želim da se zahvalim stotinama hiljada građana koji su nas počastili svojim glasom", rekao je Cipras.

profimedia

 

 

21.40 Micotakis: „Samo jake vlade mogu da nastave sa smelim reformama“

Grčki premijer Kirjakos Micotakis proglasio je pobedu na parlamentarnim izborima, rekavši da ima mandat da formira jaku, samostalnu vladu.

Preliminarni rezultati ukazuju da konzervativna Nova demokratija Micotakisa ima najviše glasova na izborima, ali i da nema dovoljnu većinu da samostalno formira vladu, preneo je Rojters. Kako je naveo, samo jake vlade mogu da nastave sa smelim reformama.

"Listići govore sve. Pokazuju da je Nova demokratija dobila poverenje naroda da vlada, da bude jaka i autonomna. Milioni građana Grčke glasali su za Novu demokratiju. Sjajan rezultat pokazuje volju ljudi koji su nam dali saglasnost za političku samostalnu vlast. Narod je tražio još nešto - da se brže krene putem napretka i velikih reformi", rekao je Micotakis, preneo je Si-En-En na grčkom.

On je ocenio da je "nada pobedila sujetu, a jedinstvo je pobedilo podele".

Tanjug AP/Petros Giannakouris

 

 

21.38 Cipras čestitao Micotakisu telefonom

Lider Progresivne alijanse Aleksis Cipras čestitao je telefonom lideru Nove demokratije i premijeru Kirijakosu Micotakisu na pobedi svoje stranke pre nego što se ovaj obratio naciji.

21.20 Stižu prve čestitke

Evropska narodna partija čestitala je Novoj demokratiji na pobedi.

 

 

21.04 Duplo bolji rezultat Nove demokratije u odnosu na Sirizu, ipak nedovoljan za samostalno formiranje vlade

Nakon 75 odsto prebrojanih glasova Nova demokratija je i dalje u velikom vodstvu sa 40,81 odsto podrške, dok Siriza ima upola manje -20,06, prenosi Katimerini.

Ovaj rezultat doneo bi Novoj demokratiji 145 mandata u parlamentu od 300 mesta što je nedovoljno za samostalno formiranje vlade.

Tanjug AP/Petros Giannakouris

 

 

20.20 Niža izlaznost u odnosu na 2019.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, izlaznost je bila 56,87 odsto, što je manje od izbora 2019. godine.Na prethodnim izborima izašlo je 57,78 odsto upisanih birača.

19.56 Nova demokratija napreduje sa velikom razlikom u prvim rezultatima

Sa 38% prebrojanih glasova, vladajuća Nova demokratija ima 41,1% od ukupnog broja glasova, dvostruko više u poređenju sa 20,1 koliko ima Siriza.

 

 

19.43 Osam partija u parlamentu?

Kako navodi Euronews, iako su predviđanja ukazivala da bi u parlamentu moglo da se nađe pet stranaka, ankete ukazuje da bi u novom sazivu moglo da ih bude osam.

19.30 Konačne prognoze, slavlje u sedištu Nove demokratije

Prema konačnoj izlaznoj anketi, očekuje se da će Nova demokratija dobiti od 37,5 do 41,5%, a SIRIZA-PS od 23,5 do 27,5%. PASOK očekuje 11,5 - 12,5%, Komunistička partija 6,5 - 7,5%, Grčko rešenje 4,3 - 5,3%, MERA25 2,5 - 3,5% i Plefsi Eleftherias 2,5 - 3,5%, navodi Katimerini. List navodi da se u štabu Nove demokratije oseća slavljeničko raspoloženje.

Tanjug/AP/Yorgos Karahalis

 

18.48 Ankete daju prednost Micotakisovoj Novoj demokratiji

Izlazne ankete nakon parlamentarnih izbora u Grčkoj pokazuju da vodi Nova demokratija, konzervativna partija premijera Kirjakosa Micotakisa, ali da je malo verovatno da će osvojiti dovoljno mesta u parlamentu da sama formira vladu, preneo je AP.

Prema podacima izlaznih aneketa glasovi birača su respoređeni na sledeći način:

Nova demokratija: 36-40%
SIRIZA-Progresivni savez: 25-29%
PASOK-KINAL: 9,5-12,5%
Komunistička partija: 6-8%
Grčko rešenje: 3,5-5,5%
MeRA25: 2,5-4,5 %
Plefsi Eleftherias: 2,2-4,2 %
Ostale stranke: 4,8-6,8%

 

 

18.35 Ankete: Micotakisova partija vodi, ali teško da će moći sama da formira vladu

Birališta u Grčkoj zatvorena su u 19.00 časova po lokalnom vremenu, odnosno u 18.00 po srednjeevropskom. Ukoliko zvanični rezultati budu u skladu sa izlaznim anketama, Micotakis će morati da pravi koaliciju kako bi formirao većinu u parlamentu od 300 poslanika. Ukoliko koalicioni razgovori propadnu, naredni izbori bi mogli da se održe krajem juna ili početkom jula. Izlazne ankete pokazale su i da se Micotakisov glavni protivnik, bivši premijer Aleksis Cipras i njegova levičarska partija Siriza, nalaze na drugom mestu. 

Tanjug AP/Thanassis Stavrakis

 

17.40 Do 16.30 glasalo 48,76 odsto birača

Izborni proces teče nesmetano od sedam ujutru u nedelju u celoj zemlji, a birališta se zatvaraju u sedam uveče, prenosi Prototema. Prema informacijama do 16.30 izlaznost iznosi 48,76 odsto prema podacima sa 17.548 biračkih mesta od ukupno 21.467. Sajt prenosi da je izlaznost sve veća kako se bliži kraj izbornog procesa.

17.20 Glasanje protiče bez problema

​Generalni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Mihalis Stavrijanudakis je u brifingu naveo da „se u poslednjim satima beleži povećanje učešća birača, što kako je rekao, znači da možemo da premašimo procenat izlaznosti iz 2019.

"Do ovog trenutka nigde nije prijavljen nikakav poseban problem“, naveo je Stavrijanudakis.

 

15.30 Prvi rezultati oko 20.30, do ponoći poznata i raspodela mandata

Prema rečima rukovodilaca Singular Logika, oko 20.30 večeras biće napravljena prva procena izbornog rezultata, a do 10 procena će se ažurirati jer će biti uračunat veći procenat glasova.

Govoreći za ERT3, ​Generalni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Mihalis Stavrijanudakis  je rekao da će pre popnoći biti poznata i rasporela poslaničkih mandata.

12.00 Sve o izborima u Grčkoj: Bira se vlada koja će voditi zemlju bez pritiska kreditora, koja pitanja će odrediti pobednika? 

Ankete uoči izbora pokazuju da birače najviše brinu visoke cene i troškovi života. Međutim, mnogi smatraju da za ove probleme nije kriva grčka vlada, već spoljni faktori, poput rata u Ukrajini, energetke krize i odluke Evropske centralne banke da podigne kamatne stope. Opširnije u odvojenoj vesti.

Euronews

 

 

 

 

Komentari (0)

Evropa