"Masovni nadzor" i "ekstremna moć": Kako je nova tehnologija oblikovala granice EU

Podvodna vozila bez posade, 3D radari, analizatori radio frekvencije i kamere 360 - ovo zapravo nisu predmeti iz nekog naučno-fantasičnog filma. Sve ovo koristi se na granici Evropske unije.

Od početka migracione krize 2015. godine, u kojoj je više od milion ljudi zatražilo azil u Evropi, EU i njeni partneri su primenili sve moćnije, najsavremenije tehnologije u svom pokušaju da "upravljaju" migracijom, piše Euronews.

Na granici: "Ekstremna moć"

Najupečatljiviji primeri su na rubu Evrope. Gore navedenoj listi dodaju se termovizijske kamere, naočare za noćno osmatranje, specijalni senzori za detekciju mobilnih telefona, uređaji za praćenje i nadzorni tornjevi, koji su korišćeni u graničnim zonama za zaustavljanje prelaska migranata bez dokumenata iz Turske ili Balkana.

Ukoliko bi bili uhvaćeni, migranti su često vraćeni nazad po kratkom postupku u ilegalnoj praksi poznatoj kao "pušbekovi".

"Tehnologija čini pogranične zone sve opasnijim za ljude u pokretu. To pogoršava nasilje koje već postoji, dajući graničarima ekstremnu moć", rekla je Katerina Rodeli, analitičarka organizacije Access Now.

Decembarski izveštaj Mreže za praćenje graničnog nasilja upozorava na "neviđeni porast nasilja na granici EU, uključujući premlaćivanje, prisilno svlačenje i seksualne napade na migrante od strane državnih zvaničnika". Procenjuje se i da je 16.000 ljudi pogođeno nezakonitim proterivanjem. 

Ali, tehnologija nije ograničena na kopno.

"Javnost ne zna šta rade, a ukupan sistem upravljanja granicom je neprovidan. Ali, Mediteran je pod dubokim nadzorom", rekao je Jakopo Anderlini, istraživač u Taktikal Tehu.

On je ukazao na "veliko, veliko povećanje" broja bespilotnih letelica kojima Fronteks, granična i obalska straža EU, preleće more. Fronteks tvrdi da su oni nekada pomagali u spasavanju ljudi i hvatanju krijumčara, ali istraživanja sugerišu da su zapravo korišćeni za odgurivanje ljudi nazad, kaže Anderlini za Euronews.

Istraga koju su sproveli Human Rights Watch i Border Forensics navodi da je Fronteks koristio bespilotne letelice da uoči čamce sa migrantima i obavesti libijsku obalsku stražu, koja ih potom presreće.

Najmanje 25.000 ljudi utopilo se u Mediteranu od 214. godine, navodi HRW.

Prema Rodeli, relativno bezakone međunarodne vode Mediterana poslužile su kao savršena laboratorija za ispitivanje i prečišćavanje najsavremenijih tehnologija.

"Ovo je kontekst u kom vlada nekažnjivost. To je savršeno okruženje za testiranje. Vlasti mogu da isprobaju sisteme na način koji neće izazvati reakciju ner niko ne može da traži obeštećenje. Imamo međunarodna ljudska prava, ali se ona ne sprovode u praksi kada su u pitanju izbeglice ili osobe bez državljanstva", rekla je ona.

Na ulicama: "Masovni nadzor"

Čak i duboko u EU, tehnologija pomaže vlastima da otkriju i sklone migrante bez dokumenata. Pre nekoliko godina Grčka, koja je prva na liniji migrantske krize, objavila je planove da opremi oko 1.000 policajaca uređajima nalik pametnim telefonima koji mogu da prepoznaju lica i identifikuju otiske prstiju, posebno za hvatanje ilegalnih migranata.

Grčka policija je saopštila da će to pomoći u poboljšanju efikasnosti i smanjenju problema za civile, iako su kritičari upozorili na ogromne rizike po privatnost, pojačan nadzor i potencijalne zloupotrebe.

Studije pokazuju da sistemi za prepoznavanje lica često pogrešno identifikuju obojene osobe i mogu dovesti do pogrešnih hapšenja i osuda.

"Tehnologija sve više ljudi gura na marginu. To znači da migranti bez dokumenata žive u stalnom strahu da će biti uhvaćeni kada uopšte nisu imali put da dobiju boravišnu dozvolu", rekla je Rodeli.

Pixabay

Trenutno se takve tehnologije prvenstvno koriste protiv migranata. Međutim, analitičarka strahuje da bi ona na kraju mogla da bude uvedena kao opštiji nivo u široj populaciji.

"Postoji ogroman potencijal da ovi sistemi budu prenamenjeni i upotrebljeni protiv drugih kategorija ljudi. Veoma je verovatno da će se termanlne kamere i dronovi koji se koriste za otkrivanje ljudi na granicama koristiti na periferiji gradova za otkrivanje prisustva beskućnika ili ljudi u siromaštvu koji su nepoželjni u javnim prostorima", rekla je ona.

Iza kulisa: "Automatizovana sumnja"

Ipak, nisu sve tehnologije vidljive. Rodeli je ukazala na "inherentno problematičnu" kategoriju tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, koja se koristi za automatizaciju donošenja odluka i procene rizika u okviru imigracionih procedura.

Iako je na kraju "redizajniran", Velika Britanija je testirala algoritam koji je automatski ocenjivao zahteve za vizu u skladu sa kriterijumima koje su aktivisti za prava proglasili "rasističkim".

U Nemačkoj se koriste veoma eksperimentalni sistemi za prepoznavanje dijalekta da bi se utvrdilo da li je tražilac azila odande odakle tvrdi da jeste. 

Pored problema sa preciznošću, Rodel je rekla da ovi alati "neizbežno" dovode do diskriminatornih ishoda jer su dizajnirani na osnovu pretpostavke o tome ko su ljudi i šta rade. 

"Ove vrste tehnologije jačaju, i legitimišu, automatizovanu sumnju protiv bilo koga ko nema evropsko državljanstvo", objasnila je ona.

Iza ovih novonastalih graničnih tehnologija stoji vrlo unosna industrija, preplavljena javnim novcem.

Anderlini kaže da ovaj veliki "javno-privatni kompleks" uključuje kompanije za proizvodnju oružja, univerzitete i druge institucije i da ga uglavnom finansiraju poreski obveznici EU. Bez odgovarajuće provere, on je izrazio ozbiljnu zabrinutost da bi korporacije mogle da plasiraju podatke koje su prikupile od nedokumentovanih migranata, sugerišući da bi mogli da budu prodati da zarade novac.

"Kuda idu ovi podaci. Evropska unija je obično stroga po pitanju ovih stvari, ali teško je dobiti potpunu kontrolu nad onim što se dešava", upitao je.

Svake godine EU troši više od 1,5 milijardi evra na istraživanje i razvoj bezbednosne tehnologije, pri čemu je upravljanje granicama glavni prioritet, prema studiji Kraljevskog koledža.

"To je veliki problem. EU ulaže mnogo novca u istraživačke projekte koji traže kako da granice učine sekjuritizovanijima i nasilnijima. Evropska unija nije samo saučesnik, već je i odgovorna za kršenje ljudskih prava koja se dešavaju na njenim granicama već veoma, veoma dugo vremena", rekla je Rodeli.

"Mi gledamo"

Sa tehnologijom koja neprestano ide u nepoznato, Rodeli je sugerisala da je potrebna bolja regulativa kako bi se osigurala bezbednost i odgovornost, iako je rekla da je "sistemska promena" od vitalnog značaja.

Zakon EU o veštačkoj inteligenciji nastoji da reguliše napredne tehnologije, koje se razvijaju velikom brzinom. Krajem aprila poslanici EU će glasati o zakonu o veštačkoj inteligenciji, signalizirajući kako će regulisati njegovu upotrebu u kontekstu migracija.

"Ovim glasanjem Evropski parlament može da pokaže da li će usredsrediti osnovna prava u Zakon o veštačkoj inteligenciji ili ekonomske interese. Mi gledamo", rekla je Rodeli.

Naravno, postoje problemi sa samim dizajnom, rekao je Anderlini. Ali, dodaje, šire pitanje nije povezano sa tehnologijom kao takvom.

"To je način na koji ga koristimo", dodao je on.