Šta Srbija i Evropa mogu da nauče od Portugala po pitanju zelene energije?

Evropska banka za obnovu i razvoj mobilisaće više od 1,1 milijarde evra direktnih investicija  ili ulaganja preko financijskih posrednika kako bi pomogla zemljama Evropske unije (EU) u koje Banka ulaže da ostvare pun zeleni potencijal, poboljšaju održivost i smanje uticaj štetnih gasova na životnu sredinu.

Prelazak na čistije načine proizvodnje energije postaje sve važnija tema i u Srbiji, koja trenutno dve trećine struje dobija iz ugla. Vlada je ovog meseca usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji bi, kako je najavljeno, trebalo da podstakne nove investicije u ovoj oblasti, ali i da omogući predvidljivost u pogledu troškova i podsticaja sa minimalnim troškovima po građane i državu.

Da zelena energija ne mora da bude skupa pokazuje i primer Portugala koji najuspešnije unutar EU sprovodi energetsku tranziciju.

Kako reporter Euronews Srbija iz Lisabona javlja, najveći proizvođač energije u Portugalu koristi svega osam odsto uglja u proizvodnji energije, a čak 85 odsto iz obnovljivih izvora. Najviše uzima iz vetra i vode, a koriste se i plutajući solarni paneli, kao i prirodni gas.

Inače, Portugal je ubrzanu tranziciju počeo 2005. godine tako što su ugasili sve termoelektrane.

Poslednja koja je ugašena je Pego krajem 2021. Cena solarne energije za deset godina je pala čak deset puta, a direktna korist od energetske tranzicije je da je cena struje u Portugalu među najnižim u Evropi.

Za takve rezultate najzaslužnija je nekadašnja portugalska elektrodistribucija, kompanija Energija Portugala, danas multinacionalna kompanija koja posluje na 29 tržišta u svetu i na tri kontinenta.

Ona snabdeva energijom čak 75 odsto portugalskih domaćinstava. Njihov je cilj je da budu potpuno zeleni 2030. a da do 2040. godine imaju nula emisije CO2. Sve ovo u slučaju Portugala nisu samo fraze, jer su oni neke od zadatih ciljeva ostarili i pre isteka roka.

Ovakvoj tranziciji pogoduje dobra klima, a to znači da ima vetra, tu je voda, okean, a i većina dana u godini je sunčana. Tako je Portugal uspo da od 1990. godine, kada je 90 odsto električne energije uvozio, dođe do nivoa od 63.

Portugalci su zatvorili termoelektrane, ali ta postrojenja koriste za podizanje ekološke svesti. Tako je na mestu jedne od najvažnijih termoeletrana u Lisabonu, na obali reke Težo danas muzej umetnosti, arthitekture i tehnologije. 

Kompanija Energija Portugala ulaže u povezivanje umetnosti i industrijskog nasleđa, pa će početkom juna na obalama Albufeire, odnosno pod vodom, na dubini od 12 metara Atlanskog okeana, biti otvorena izložba umetničkih instalacija nekadašnjih, a sada zatvorenih termoelektrana.

Opšti utisak je da je Lisabon čist grad, u njemu je zagađenje minimalno, jer sav gradski prevoz autobusi i tramvaji koji su simbol grada idu na prirodni gas.