Odlazak Bolsonara otvorio put: EU i Merkosur na korak od potpisivanja trgovinskog sporazuma

Više od 20 godina nakon što su pregovori započeti, Evropska unija i Merkosur (Južno zajedničko tržište) bi konačno mogli da ratifikuju trgovinski sporazum ove godine.

Nada da bi dugo odlagani dogovor mogao da napreduje obnovljena je nakon što je u Brazilu na predsedničkim izborima pobedio Lula da Silva, koji je preuzeo dužnost 1. januara, a nedavno je i primio nemačkog kancelara Olafa Šolca u Braziliji.

Oba lidera su na konferencijama za štampu podržala ubrzavanje ratifikacije sporazuma. Pregovori između dva bloka - Merkosur uključuje Brazil, Argentinu, Urugvaj i Paragvaj - započeli su 2000. godine, a završeni su u junu 2019.

Evropska unija je, ipak, osudila "napad" na amazonsku prašumu pod vođstvom desničarskog predsednika Žaira Bolsonara u Brazilu, čija je administracija dozvolila krčenje prašume za rudarske i poljoprivredne aktivnosti tri puta većom stopom od pre više od jedne decenije.

"Mislim da dogovor ne bi bio moguć sa bivšim predsednikom Bolsonarom. Sada ga nema i postoji nova vlada, pa će biti lakše", rekla je nemačka evroposlanica Ana Kavacini (Zeleni), potpredsednica delegacije za odnose sa Brazilom.

"Ipak, većina članova Evropskog parlamenta je jasno stavila do znanja da želi obavezujuće i sprovodljive kriterijume održivosti, žele da sporazum ne doprinosi krčenju šuma i žele neke garancije", naglasila je ona u intervjuu za Euronews.

Trgovinski poslovi na dnevnom redu EU

Sada se Lula da Silva zalaže za održiviji model ekonomskog razvoja, uključujući i amazonsku prašumu, koja se često opisuje kao "pluća planete". Šolc je rekao da će Nemačka ponovo dati doprinos Međunarodnom Aamazonskom fondu (koji je 2006. godine stvorio Lula da Silva), sa novom isplatom od 35 miliona evra.

Na strani EU, 2023. godina nudi povoljno okruženje za nove saradnje, rekao je Udi Daduš, saradnik u Brojgelovom istraživačkom centru i autor analize "Sporazum o slobodnoj trgovini EU-Merkosur: izgledi i rizici".

"Trenutno švedsko predsedavanje EU je veoma povoljno za trgovinu, a predstojeće špansko predsedavanje u drugoj polovini godine će takođe značiti podršku za sporazum, zbog istorijskih veza sa tri zemlje španskog govornog područja iz Merkosura", rekao je analitičar za Euronews.

AP/Leo Correa

Čak i sa ovim novim pristupom očuvanju biodiverziteta i borbi protiv klimatskih promena u Brazilu, sporazum EU-Merkosur je dugo bio u senci kritika političkih i ekonomskih grupa i mogao bi da podrazumeva dodatne zajedničke protokole.

Ukidanjem bilateralnih tarifa, dve strane bi trebalo da dobiju veći izvozni kapacitet na kombinovano tržište od 780 miliona ljudi, ali neki sektori su osetljivi, a posebno poljoprivreda i sektor mesne industrije.

"Neki poljoprivredni izvozi iz zemalja Merkosura će se povećati i to predstavlja pretnju poljoprivredi u Evropi, koja je već pod velikim pritiskom. Mnoge od ovih poslova treba posmatrati sektor po sektor, a mi moramo da ih uravnotežimo, jer postoje različiti interesi. Moramo da osmislimo trgovinske sporazume na bolji način, tako da što više grupa ima koristi od njih", navela je Kavacini.

Senka Kine nad Južnom Amerikom

Kina je poslednjih godina postala najveći trgovinski partner Merkosura i Lula da Silva želi da razgovara o uslovima trgovinskog sporazuma sa Pekingom tokom svoje posete toj zemlji u martu.

EU stoga treba da pojača dijalog sa Merkosurom, i želi da poveća uvoz mineralnih resursa koji su ključni za takozvanu "zelenu industrijsku revoluciju", gde Kina ima dominantnu poziciju.

"Jedan od efekata rata u Ukrajini i pandemije je i taj da su svi mnogo osetljiviji na bezbednost ruta snabdevanja i dostupnost materijala. Ako možete da zacementirate taj odnos, učinite ga sigurnijim, to je deo obezbeđivanja diverzifikacije i sigurnosti snabdevanja za Evropu. Isto bi, inače, bilo i za Latinsku Ameriku", objasnio je Udi Daduš.

Sporazum o slobodnoj trgovini je jedan od dva dela globalnog sporazuma o pridruživanju između EU i Merkosura. Drugi stub je politički sporazum, koji je zaključen u junu 2020. godine. Kada se konačna verzija ugovora napravi i prevede na sve jezike EU, tekst može biti podnet Evropskom parlamentu. Nakon toga, pristupiće se ratifikaciji svih država članica EU (i država Merkosura) kako bi dokument stupio na snagu. 

Kao i prethodni trgovinski sporazumi sa Kanadom, Japanom i drugim silama, ovo se smatra prekretnicom ako EU želi da primeni Zeleni dogovor i zaštiti multilateralizam.