Uzbuna u EU zbog sve većeg broja zahteva za azil državljana "sigurnih zemalja": Više od 60 odsto završiće se odbijanjem

Komentari

Autor: Euronews/Jorge Liboreiro

29/01/2023

22:01

Uzbuna u EU zbog sve većeg broja zahteva za azil državljana "sigurnih zemalja": Više od 60 odsto završiće se odbijanjem - Copyright AP/Darko Vojinović

veličina teksta

Aa Aa

Evropska unija postaje sve zabrinutija zbog sve većeg broja zahteva koje podnose tražioci azila koji u principu ne ispunjavaju uslove za međunarodnu zaštitu, kao što su državljani Indije, Bangladeša, Maroka, Egipta i Perua. Evropska komisija procenjuje da je broj zahteva za azil dostigao 924.000 do kraja 2022. godine, što je najviše od 2016, dok su se ilegalni prelazi utrostručili u odnosu na godinu pre na 330.000.

Konkretno, zahtevi za azil uključivali su građane iz zemalja koje se smatraju zvaničnim kandidatima za pridruživanje bloku, poput Turske, Albanije, Severne Makedonije i Moldavije, piše Euronews.

Sve veća zabrinutost među državama članicama došla je do izražaja tokom dvodnevnog neformalnog sastanka ministara unutrašnjih poslova koji je ove nedelje održan u Stokholmu.

"Imamo tri puta više zahteva za azil nego neregulanih dolazaka i to preopterećuje prihvatne kapacitete. Mnogima od njih nije potrebna međunarodna zaštita", rekl je u četvrtak komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson.

Johanson je rekla da se više od 60 odsto ovih zahteva mora završiti "negativnom odlukom", odnosno odbijanjem azila i nalogom za napuštanje teritorije EU.

Oko 850.000 zahteva, uključujući one koji prvi put podnose zahtev ili žalbe, još čekaju konačnu odluku.

"Sve veći pritisak na nacionalne sisteme"

Blok se bori da pošalje nekvalifikovane podnosioce zahteva nazad u njihove tranzitne ili matične zemlje, sa stopom povratka od 21 odsto svih ilegalnih migranata registrovanih 2022.

Ministri unutrašnjih poslova žele da povećaju ovu stopu što je pre moguće i razmatraju načine da u potpunosi iskoriste član 25a Viznog zakona EU, koji može da uvede restriktivne mere za zemlje koje nisu članice EU koje odbijaju da sarađuju na readmisiji.

"Efektivan povratak je jedan od najefikasnijih podsticaja da se spreči dolazak onih kojima nije potrebna međunarodna zaštita", rekla je Johanson.

Samo u novembru je podneto 105.970 zahteva za azil širom EU, Norveške i Švajcarske prema podacima Agencije EU za azil (EUAA). Sirijci su činili najveću grupu sa 17.739 zahteva, a slede Avganistanci (14.877), Turci (8.342), Kolumbijci (4.884) i Venecuelanci (4.350).

Zahtevi državljana Turske, Bangladeša, Maroka, Gruzije, Egipta, Demokratske Republike Kongo i Perua takođe su bili na najvišem nivou u novembru, navela je agencija.

Više od četiri miliona ukrajinskih izbeglica koje su pobegle iz zemlje prošlo je posebnu, brzu proceduru, poznatu kao Direktiva o privremenoj zaštiti, i ne dodaje se ovom ukupnom broju.

U novembru je takođe podneseno više od 19.900 zahteva za azil od strane državljana koji dolaze iz zemalja koje imaju sporazum o bezviznom režimu sa EU, kao što su Kolumbija, Argentina, Brazil, Ekvador, Albanija, Moldavija, Severna Makedonija i BiH.

"Nagomilavanje i nedavno grupisanje signiliziraju sve veći pritisak na nacionalne sisteme", navodi EUAA u novembarskom izveštaju.

Sigurne zemlje porekla

Prema međunarodnom pravu, azil bi trebalo da bude odobren ljudima koji beže od progona ili ozbiljne porede u svojoj zemlji porekla, kao što je seksualno nasilje, mučenje, diskriminacija i nehumano postupanje.

Ali, države članice EU imaju pravo da odbiju zahteb za azil ako utvrde da osoba dolazi iz takozvane "sigurne zemlje porekla" u kojoj su demokratski principi, vladavina prava i ljudska prava dovoljno zagarantovana da spreče nesrazmene kazne.

Svaka zemlja sastavlja sopstvenu listu "bezbednih" zemalja prema opštim parametrima u evropskim regulativama, što znači da bi, na primer, Nemačka mogla da smatra nebezbednom državu koju Italija smatra bezbednom.

Koncept "sigurne zemlje porekla" je kontroverzan i osporavaju ga organizacije civilnog društva, koje tvrde da se nepravedni progon može desiti i u demokratskoj, mirnoj zemlji.

Povećanje broja zahteva za azil biće centralna tema vanrednog samita EU zakazanog za 9. i 10. februar, povodom koje će migracionu politiku vratiti na sam vrh dnevnog reda bloka nakon meseci fokusiranih na rat u Ukrajini i energetsku krizu.