Igre 
Da li je pravi trenutak da Kijev i Moskva traže put do pregovaračkog stola: Između "formule za mir" i nemoguće misije
Komentari20/11/2022
-22:02
Nakon što je ukrajinska vojska povratila kontrolu nad gradom Hersonom, a uoči zime koja bi mogla da oteža vojne akcije, sve češće se pominje mogućnost pregovora između Kijeva i Moskve. Dok s jedne strane mnogi smatraju da je sada pravi trenutak da predstavnici Rusije i Ukrajine započnu dijalog, s druge strane su oni koji veruju da bi davanje Putinu bilo kakve poluge za pregovarački stolom bila greška. Ipak, na putu do tog stola potrebno je proći još mnogo stanica, upozoravaju analitičari koji veruju da ta opcija još nije izvesna.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno izneo "formulu za mir" sa deset tačaka koje Kijev smatra da je neophodno ispuniti, mada (bar za sada) nema zvaničnog odgovora Kremlja. Sve ovo dovodi nas do pitanja da li su mirovni pregovori devet meseci od početka invazije i dalje "nemoguća misija"?
Među zvaničnicima SAD, zemlje koja je jedan od najglasnijih kritičara ruske invazije na Ukrajinu i predvodnik velikog broja sankcija uvedenih Moskvi, ne postoji jasan konsenzus oko pitanja početka mirovnih pregovora. Američki general, predsedavajući Združenog generalštaba, Mark Mili poziva na diplomatsko rešenje jer se sukob približava zimskom zatišju, ali tim za nacionalnu bezbednost predsednika Džoa Bajdena ne veruje da je vreme za ozbiljan pritisak u tom smeru.
U internim razgovorima, zvaničnici su rekli da je Mili nastojao da jasno stavi do znanja da ne poziva na kapitulaciju Ukrajine, već da veruje da je sada optimalno vreme da se krene ka okončaju rata pre nego što se on nastavi tokom proleća ili dalje, što će dovesti do više smrti i razaranja bez promene linija fronta.
"Kada postoji prilika za pregovore, kada se može postići mir, iskoristite je. Iskoristite trenutak", rekao je on.
Tanjug AP/Olivier Douliery
"Mark Mili je vrlo trezven čovek, sa vrlo velikim vojnim iskustvom. Nije prvi put u američkoj vojnoj i poliitčkoj istoriji da vojno rukovodstvo pokazuje nešto uzdražnije stavove nego političko. U krajnjoj liniji, vojnici imaju mnogo jasniju predstavu potencijalnih rizika do kojih eskalacija dovodi. U tom smislu ovo ne treba mnogo da iznenađuje. Naravno, mnogim ušima ne prija to da čuju to što on trenutno govori", rekao je za Euronews Srbija Mladen Lišanin sa Instituta za političke studije.
Podeljeni stavovi
Međutim, izvori iz američke administracije za CNN kažu da je većina najviših zvaničnika oprezna u tome da da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu bilo kakvu polugu za pregovaračkim stolom i veruju da Ukrajinci moraju da odrede kada će obaviti razgovore, a ne Vašington. Jedan zvaničnik je objasnio da se Stejt department nalazi na suprotnoj strani pola od Milija.
Povezane vesti
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs nije želeo da kaže da li je ta institucija saglasna sa Milijevim stavom. Umesto toga, Prajs je istakao poziciju koju su američki zvaničnici često zastupali poslednjih meseci: SAD su na strani Zelenskog, koji smatra da je potrebno diplomatsko rešenje. "Ukrajinci su jasno rekli da veruju da će se ovaj rat na kraju završiti za pregovaračkim stolom. Rusi su povremeno izražavali to isto osećanje", rekao je Prajs, pre nego što je teret dokazivanja stavio na Putina.
"Ostaje na Moskvi da pokaže ne samo rečima već i delom da je spremna da pregovara, da je spremna da izađe u susret onome što je svet vrlo jasno čuo od naših ukrajinskih partnera, i da su spremni i voljni da sednu i angažuju se u dobroj veri", dodao je on.
Slično misli i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je komentarišući spekulacije da bi Zapad mogao da podstakne Kijev da započne pregovore sa Moskvom, rekao da će "Ukrajina sama odlučiti šta da radi, a dužnost EU jeste da je podrži".
Češki ministar spoljnih poslovao rekao je da "druge zemlje ne bi trebalo da postavljaju Ukrajini uslove za mir, ako se ona bori za opstanak", a Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Rusiji, na Tviteru je rekao da bi "mnogi podržali ideju mira, ali ne veruju svi da će Putin pregovarati sa dobrim namerama".
I baltičke nacije već dugo upozoravaju na militarističke ambicije Rusije, a estonska premijerka Kaja Kalas rekla je u govoru da je "teško poverovati u izglede za stvarne mirovne pregovore ako Kremlj ne odustane od svog cilja osvajanja novih teritorija u Ukrajini".
Zelenski ponudio "formulu mira"
Da bar jedan od lidera govori o miru, mada postavlja sopstvene uslove kako bi do njega došlo, pokazuje to što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio govoreći na samitu G20 "ukrajinsku formulu" sa deset predloga za mirno rešenje sukoba. On je rekao da je "sada vreme da se zaustavi ruski rat u njegovoj zemlji, prema mirovnom planu koji je predložio", prenosi Gardijan.
"Ukrajina je uvek bila lider u mirovnim naporima, i svet je to prepoznao. A ako Rusija tvrdi da navodno želi da okonča ovaj rat, neka to dokaže delima. Nećemo čekati da Rusija ojača snage, a zatim započne novu seriju terora i globalne destabilizacije. Neće biti Minska-3, koji će Rusija prekršiti odmah nakon sporazuma", napisao je Zelenski na Telegramu.
Povezane vesti
Ukrajinski predsednik je zatim izneo svih deset predloga Kijeva za okončanje sukoba sa Rusijom, a to su:
Nuklearna bezbednost, bezbednost hrane, energetska bezbednost, oslobođenje i povratak zatvorenika i deportiranih, sprovođenje Povelje UN i obnova teritorijalnog integriteta Ukrajine i svetskog poretka, povlačenje ruskih trupa i prestanak borbi, vraćanje pravnog sistema, zaustavljanje ekocida, sprečavanje eskalacije i preciziranje kraja rata, navodi britanski list.
Ukrainian Presidential Press Office via AP
Zelenski je tokom obraćanja posebno naglasio da ne može biti nikakvih teritorijalnih ustupaka od strane Kijeva.
Povezane vesti
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, međutim, obraćajući se novinarima na Baliju, izjavio je da su uslovi Ukrajine nerealni, optužujući Kijev da odugovlači sa bilo kakvim rešenjem za kraj rata.
Usledila je nova izjava Zelenskog koji je, obraćajući se učesnicima Međunarodnog foruma za bezbednost u Halifaksu, rekao da "Rusija sada traži predah kako bi obnovila snage, a iako neki to mogu nazvati mirom, takav predah bi samo pogoršao situaciju".
Slab optimizam među stručnjacima
Prošle nedelje, ukrajinski i ruski zvaničnici dali su nekoliko izjava iz kojih se naslućuje da su spremni da se vrate za pregovarački sto, ali se istovremeno i međusobno optužuju za odugovlačenje.
Analitičari, međutim, smatraju da izgledi za značajnije pregovore u bližoj budućnosti nisu tako veliki. Ukrajina će, kažu, nastojati da postigne više dobitaka na bojnom polju pre nego što krene za pregovarački sto, dok se Rusija nada da će uticaj zime na ukrajinske saveznike slomiti međunarodnu podršku Kijevu i oslabiti njegovu odlučnost.
"Ima smisla sačekati za sada - ukrajinske snage imaju zamah, napreduju dalje u Hersonu i taj napredak će postaviti scenu i uslove za bilo kakvu diskusiju“, rekao je za Al Džaziru Vilijam Tejlor, bivši američki ambasador u Ukrajini i potpredsednik na Američkom institutu za mir.
Problem sa dosadašnjim pregovorima jeste što Rusija nije iznela ozbiljne predloge, već su se njihovi zahtevi povećavali iako sve vreme gube na terenu, smatra Stiven Pajfer, viši saradnik Centra za SAD i Evropu Instituta Brukings. i bivši američki ambasador u Ukrajini od 1998. do 2000. godine.
"Uprkos gubitku teritorije, Rusija ipak insistira na tome da je Herson deo Rusije, nakon široko osuđenih i nepriznatih aneksija četiri ukrajinska regiona u septembru. Ne može biti pregovora dok Rusija ne postane realističnija i ne uzme u obzir realnost bojnog polja", dodao je Pajfer.
Tanjug/AP/Efrem Lukatsky
Sabine Fišer, sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, u svojoj analizi piše da "sve dok Rusija potpuno ne izgubi nadu u pobedu na bojnom polju, ne postoji perspektiva za diplomatsko rešenje koje bi očuvalo državnost, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine.
Ona smatra da bi, umesto toga, saveznici Ukrajine trebalo da se fokusiraju na neke druge stvari: isporuke naoružanja ključnog za ostvarivanje prednosti na terenu, mogućnost srednjeročnog rešenja u vidu primirja koje bi vodilo dugoročno do mira, obnavljanje nesmetanih isporuka žitarica Crnim morem i, na kraju, na međunarodni aspekt rata i nuklearne pretnje, jer je nemoguće Rusiju izolovati od celog sveta
Upravo međunarodni aspekt došao je do izražaja na sastanku G20 zemalja, jer je Lavrov rekao da su zapadne zemlje pokušale da "politizuju" zajedničku deklaraciju učesnica samita, i optužio ih da se zalažu za uključivanje linije kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu u ime svih zemalja učesnica.
U nacrtu deklaracije lidera G20, u koji je Rojters imao uvid, navodi se da "većina" članica oštro osuđuje rat u Ukrajini, i naglašava snažno protivljenje Rusije bilo kojim izjavama koje kritikuju njene postupke.
Neki analitičari, poput Lišanina, naglašavaju ipak da je "uvek vreme za razgovore".
"U ovom momentu, čini mi se da jedna vrsta entuzijazma koja je postojala u Ukrajini, neposredno nakon oslobođenja Hersona, odnosno te desne teritorije na desnoj obali Dnjepra, da je nešto splasnulo. Tome je svakako doprineo i incident u Poljskoj i signali koji stižu iz Vašingtona", kaže Lišanin.
"Iz mnogih centara iz kojih se, berem jednako koliko i u Kijevu odlučuje o budućnosti ovog oružanog sukoba, stižu signali da je neka vrsta razgovora konačno na dnevnom redu", istakao je Lišanin.
Komentari (0)