Finci bi da podignu zid, drugi traže zabranu ulaska: Evropa sprema "odgovor" na beg Rusa od mobilizacije

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Euraktiv, Politiko, Rojters

27/09/2022

15:02

Finci bi da podignu zid, drugi traže zabranu ulaska: Evropa sprema "odgovor" na beg Rusa od mobilizacije - Copyright Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U strahu od mobilizacije koju je predsednik Rusije Vladimir Putin proglasio obraćajući se naciji i još jednom opravdavajući svoju agresiju na Ukrajinu, mnogi stanovnici Rusije pohrlili su da odu iz zemlje. Sigurno da je vlast u Kremlju očekivala takvu reakciju, zato i ne čudi što su odmah po Putinovom obraćanju novinari pitali portparola Kremlja da li će doći do zatvaranja granica. Peskov je tada odbio da komentariše takvu mogućnost.

Već tog dana rasprodati su letovi iz Moskve, a danima sa ruskih aerodroma stižu snimci redova ljudi koji kupuju karte u jednom smeru. Dolazak velikog broja putnika iz Rusije beleži se na aerodromima koji nisu prekinuli veze s Moskvom, kakav je i "Nikola Tesla" u Beogradu.

Glavno odredište ljudi koji su uspeli da dođu do karte za odlazak iz Rusije najčešće su zemlje Evropske unije - međutim, to bi moglo uskoro da se promeni. Države članice EU započele su razgovore o tome kako se ponašati prema Rusima koji pokušavaju da pređu njihove granice jer beže od potencijalne mobilizacije.

Ne zna se tačno koliko je ljudi već otišlo iz zemlje u strahu od mobilizacije, a Evropska unija ima dilemu kako da se postavi prema onima koji žele u njoj da nađu utočište. Naročito su zabrinute države koje se nalaze bliže Rusiji, odnosno u istočnom delu EU, a neki od problema koje za sada navode su povećan saobraćaj i bezbednosni rizici na granicama, prenosi Euraktiv.

Zbog svega ovoga, lideri država članica sastali su se kako bi otpočeli razgovore i eventualno se dogovorili o tome koji je najbolji način za dočekati Ruse, i da li ih dočekati uopšte. Uoči početka ovih razgovora, poruke koje su dolazile od evropskih zvaničnika bile su pomešane, pa je za očekivati da će i po ovom pitanju, kao i toliko puta ranije, zemlje EU morati ozbiljno da prionu na posao kako bi došlo do dogovora.

Belgijski premijer Aleksander de Kro rekao je u nedelju za jednu televizijsku emisiju kako evropski blok "ne bi trebalo širom da otvara svoja vrata onima koji beže od regrutacije".

"Mislim da u Evropi sada ne sme postojati namera da se kaže 'da' svim Rusima koji se pozivaju na prigovor savesti, ili kažu da nisu saglasni sa režimomo u njihovoj zemlji. Danas gotovo da ne izdajemo vize Rusima, a ja želim da tako i ostane. Bio bi to veliki kontrast u odnosu na mnoge ukrajinske izbeglice koje smo primili u našu zemlju, kada bismo odjednom počeli da primamo i Ruse", rekao je De Kro.

Sa druge strane, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel zauzeo je drugačiji pristup. On je, u izjavi za Politiko, naglasio kako bi cela EU "trebalo da pokaže otvorenost prema onima koji ne žele da budu instrumenti u rukama Kremlja".

Još jedan zvaničnik EU rekao je Rojtersu, pod uslovom da ostane anoniman, kako bi otvaranje granica moglo da izazove velike migracione pritiske na istočnom krilu EU, kao i bezbednosne rizike ako ruski agenti uđu da bi provocirali ili vodili hibridni rat. Međutim, neangažovanje bi obeshrabrilo one Ruse koji se protive Putinu, dodao je zvaničnik.

Najviše problema za baltičke zemlje

Očekivano, najveći pritisak na svojim granicama beleže zemlje koje su najbliže Rusiji, kao što su one koje se nalaze na Baltiku. Iako su članice EU, već su samostalno saopštile da će uskratiti gostoprimstvo Rusima koji iz svoje zemlje odlaze kako bi izbegli mobilizaciju. To su Letonija, Litvanija i Estonija.

"Ukoliko neka osoba odbija da ispuni građansku dužnost u Rusiji, ili želi to da odbije, to nije dovoljan razlog kako bi mogla da zahteva azil u nekoj drugoj zemlji", rekao je estonski ministar spoljnih poslova Urmas Reinsalu za Rojters. Slično njemu, na Tviteru je letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs rekao će azil biti odbijen iz bezbednosnih razloga. Litvanski ministar unutrašnjih poslova, sa druge strane, rekao je da će svaki zahtev za azil biti posebno razmatran.

Takođe, u Poljskoj je juče, 26. spetembra, stupila na snagu zabrana ulaska ruskim državljanima koji dolaze morskim i vazdušnim putem. Poljska je ranije zabranila ruskim državljanima da uđu u zemlju i kopnenim putem, a ima izuzetaka koji obuhvataju disidente, humanitarne slučajeve, istraživače, članove diplomatskih misija, studente poljskih obrazovnih institucija i ribare.

Ove države gotovo čitave sedmice pokušavaju da se izbore sa velikim brojem Rusa koji dolaze kako bi izbegli mobilizaciju u sopstvenoj zemlji. U poslednjih par dana, pridružila im se i Finska, jer su vlasti te zemlje saopštile kako je tokom vikenda blizu 17.000 ruskih državljana prešlo granicu, što je porast od 80 odsto u odnosu na nedelju dana ranije.

Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izjavio je već da će ta zemlja zabraniti ulazak ruskih turista i sa šengenskim vizama. Kako bi se osiguralo ispunjenje Havistovih reči, finska pogranična straža čak predlaže da se podigne zid - odnosno da se ogradi deo granice sa Rusijom, jer smatraju da bi to sprečilo ilegalne ulaske. Finski list "Ile" prenosi kako izveštaj pogranične straže ukazuje da treba da se ogradi 10 do 20 odsto granice sa Rusijom, odnosno oko 130 do 260 kilometara. Ograda bi trebalo da traje 50 godina, i da košta nekoliko stotina miliona evra.

Zemlje EU nisu jedino utočište za ruske državljane

Mada je EU najpoželjnija destinacija za Ruse koji beže od mobilizacije, ne odlučuju se svi da krenu na put ka ovim zemljama. Tako je primetno da ih je određen broj došao i u Srbiju, gde je došlo čak i do porasta cena stanova, kako za kupovinu tako i za iznajmljivanje.

Da Rusi od mobilizacije beže i na istok, pokazuje vest da hiljade njih čeka na granici sa Mongolijom, kako bi otišli u tu zemlju i tako izbegli da budu mobilisani. Navodi se da Rusi po sopstvenom svedočenju čekaju u redovima i do 16 sati na mongolskoj granici, a neki od njih su Rojtersu rekli da im je to "jedini preostali izbor" nakon proglašenja delimične mobilizacije.

Mada je ruski ministar odbrane, prilikom proglašenja delimične mobilizacije, rekao da će to obuhvatiti 300.000 onih koji već imaju vojnog iskustva, mnogi Rusi, po sopstvenim svedočenjima, ne žele da rizikuju i čekaju kada će biti pozvani. Zato su širom Rusije organizovani antiratni protesti, društvenim mrežama kruže snimci onih koji odbijaju regrutere koji im dolaze u kuću, a kao što je već navedeno, dosta njih se odlučilo i na odlazak iz zemlje.

Uprkos tome, u Kremlju su saopštili kako još ne razmatraju zatvaranje granica kojima bi se sprečilo da ljudi napuste državu i tako izbegnu mobilizaciju. Upitan o ovoj mogućnosti, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da "ne zna ništa o tome, jer nikakve odluke trenutno o tome nisu donete". On se osvrnuo i na izveštaje da su u rat pozivani neki koji nemaju vojnog iskustva, rekavši da je "bilo grešaka, ali su one eliminsane i ispravljene".

Jedan od članova gornjeg doma ruskog parlamenta, Sergej Cekov, rekao je za rusku RIA agenciju da bi trebalo zabraniti svima koji su vojno sposobni da napuste zemlju, a advokat za ljudska prava Pavel Čikov rekao je da graničari na jedinom operativnom ruskom graničnom prelazu sa Gruzijom "sprečavaju neke ljude da izađu iz zemlje, navodeći kao razlog zakon o mobilizaciji".