Direktno s Minjom Miletić: Opasne ideje da u ratu može biti pobednika

Postoji li mogućnost nuklearnog rata, da li smo sve bliže ili sve dalje od kraja rata Ukrajini i može li biti pobednika i gde je tu pozicija Srbije - neke su od tema o kojima su večeras govorili gosti emisije Direktno s Minjom Miletić bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević, istoričar Predrag Marković i nekadašnji šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović.

Pribićević je ocenio da je u situaciji dramatičnih tektonskih promena pažnja usmerena prema  UN koje bi trebalo da budu mesto gde se nalazi rešenje.

"Nažalost to već dugo nije tako i rešenja se odvijaju van UN. Videli smo da se iz dana u dan situacija u Ukrajini pogoršava", naveo je.

Pribićević ocenjuje nismo blizu rešenja konflikta, i da rat može dugo da traje.

"Problem je što se ide od rešenja, a ulog se sa obe strane povećava. Sada su mnogo veći ciljevi nego na početku rata. Idemo u opasnu situaciju da su strane blizu toga da kažu da su blizu pobede, a to je nemoguće - ne možeš pobediti ni Rusiju, ni NATO i SAD", naveo je Pribićević.

Euronews/Printscreen

On je naveo da Rusija ne može sebi da dozvoli da izgubi rat.

"Ni jedna ni druga strana ne može to da dozvoli, ali za to postoji diplomatija. Kina ima razumevanja i podršku prema Rusiji, ali nije srećna zbog situacije. Ja tu očekujem dijaloge Pekinga i Vašingtona. Kina ima veliki interes potrebna joj je i Rusija, a ekonomski ne može da živi bez SAD. Njoj svakako ne ide u interes da dođe do nuklearnog rata. To je jedan opšti interes. Druga zemlja je Indija, predsednik vlade Indije je rekao da širenje sukoba nije interes. Imamo dve tri nedelje zbog ovog referenduma, jer Rusija posle toga može da tretira ulazak na te teritorije kao napad na zemlju", naveo je Pribičević..

Kako je konstatovao ova situacija se može uporediti sa Hladnim ratom, ali da je sada situacija alarmantnija jer se sve dešava u Evropi.

"Zapravo ljudi u Evropi su nauči da se podrazumevaju struja, grejanje... Ne treba da s podrazumeva jer je ljudska priroda i samodestruktivna. Ne podrazumeva se sa ovakvom ljudskom prirodom mir i stabilnost. Naravno da tome težimo, ali Evropa i civilizacija imaju uspone i padove. Nerealno je da Zapad može pobediti Rusiju, a još nerealnije da to može Ukrajina, ali je nonsens da će upotrebiti nuklearno oružje protiv četri puta manje zemlje", naveo je Pribićević.

Čović je podsetio da to nije prvi rat u Evropi već da je to bio sukob 1991. godine "kada su nam razvalili zemlju odmah nakon pada istočnog bloka".

"Ne da Zapad nije osudio ratove na Balkanu nego je učestvovao u njima", podsetio je.

Rat u Ukrajini, kazao je,  ima tendenciju da bude još mnogo gori.

"Sporazumi u Minsku su potpisani da se ne sprovedu. Ukrajina je naoružana. Rusija je prvo vodila specijalnu akciju, ali ovom mobilizacijom ušli smo u fazu rata. Ukrajinci su u ovom ratu žrtve, ali ako primenite standarde koji su primenjeni kod nas posle NATO-a, ako taj standard primenida na Donbas i Lugansk, što jedni mogu da primene, a drugi ne. To su dvostruki standardi", naveo je Čović.

Euronews/Printscreen

Ovo je igra energenata, dodaje, i "znamo šta im je zapravo cilj u svim ovim operacijama".

"Kada su bile provokacije na KiM stalno je govoreno da Beograd neće smeti da reaguje zbog ekonomskih razloga. Tako sada imamo situaciju gde oni računaju na racionalnost Putina. Tu postoje elementi marginalizacije ljudi. Ja čak mislim da je strategija Rusije, da iskoriste svo sovjetsko naoružanje, da se istroše pozamašne rezerve Zapada, a sada smo ušli u ratnu fazu. Ne zaboravite da dolazi zima, treba imati tehniku na minus 40 tad se zamrzne i ulje a da ne pričamo o gorivu", dodao je.

Kako je ocenio pritisak na Srbiju će se pojačati.

"Mora se napraviti detaljna analiza. Biće spuštena zavesa, koja neće baš biti blizu nas. Za sad stojimo uspravno, ali ne znamo do kad", dodao je Čović.

Marković smatra da je "antiruska euforija na Zapadu vrlo opasna.

"Zar oni zaista veruju da je Rusija država koja može da dozvoli sebi da izgubi rat? Problem je što je toliko snažno antirusko osećanje na Zapadu da u Rusiji nemaju problem sa antipatriotima, država je preča od svega. U toj želji da dokrajče protivnika Amerika dovodi svet u veliku opasnost. Velika sila teško može potpuno da se uništi. Postoji ta ideja da Rusija može da se zgazi, ali to je opasna ideja. Ne treba potceniti snagu rusije da udari po cenu samouništenja", konstatuje Marković.

Euronews/Printscreen

Na pitanje kako će se geopolitička arhitektura izmeniti posle ovog rata odgovara sa: "Ko to zna".

"Problem je u tome, što se ljudi ne ponašaju racionalno u velikim krizama. Niko ne zna šta će Putin uraditi. Koliko treba da je neko lud da čačka Kinu sada sa Tajvanom, a Kina je rekla da će  ga čuvati po svaku cenu. Kako SAD onda vodi racionalnu politiku. Arhitektonika sveta će se promeniti na način na koji je nepredvidivo. Sankcije nisu mnogo oštetile Rusiju zahvaljujući Kini. Rusija nije lako oborila Ukrajinu, ali ni sankcije nisu oborile Rusiju. Sankcije zapravo održavaju vlast i na Kubi i u Iraku i u Srbiji, i ni mi nismo pali pod sankcijama tako da je to glupo oružje. Sankcije samo zbijaju narod u svojoj državi", naveo je Marković.

Ognjen Pribićević očekuje da će se u budućnosti povećavati pritisci na Srbiju.

"Ključno je pitanje šta je nama važno. Gde se mi nalazimo? U Evropi. Za nas je ključna Španija, Rumunija, Mađarska... Gde nam je trgovina, gde šaljemo decu? U Indiju ili u Nemačku? Koje automobile vozimo? Mi smo jedna mala zemlja i strahovito vezani za članice EU. Treba da gledamo samo naše interesu, ali nam nije nikako u interesu da uvedemo sankcije Rusiji. Sad se postavlja veliko pitanje. Iz EU  nas pozivaju da uvedemo sankcije, ali Srbija je 15 godina trebalo da bude u EU", dodao je.

Protiv uvođenja sankcija je i Nebojša Čović "jer Srbija zna šta je to i kroz šta je prošla".

"Da li možemo da balansiramo ili ne stvar je da li možemo da podnesemo pritiske. Ali šta nam mogu? Šta ako EU prekine sa ekonomskom i finansijskom pomoći? Valjda nešto možemo i sami u svom životu da uradimo. Šta ako se nemačke i francuske i italijanske kompanije povuku koje zapošljavaju naše ljude? Neke stvari morate da izdržite. Ko nama garantuje ulazak u EU? Sada već 22 godine nema režima Miloševića na koji su se mnogi vadili. Imali smo Rezoluciju 1244 gde nigde nije pisalo da će Kosovo biti nezavisno pa je za njih postalo", rekao je Čović.

Sličan stav zastupa i Marković.

"Ima tu jedna lažna pretnja, a to je liberalna ekonomija. Što se tiče IPA fondova, to nije tolika pomoć kao što deluje. Naš IT izvoz je veći od IPA fondova. Setimo se Severne Makedonije, nema poniženja koju nisu istrpeli a oni nisu ni kandidat za EU. Šta mogu da nam rade? Oni su priznali Kosovo. Šta mogu. To su prazne pretnje. Oni su nam sve uradili", dodao je.

S druge strane, Pribićević smatra da Srbija jako teško može bez EU i to ne samo zbog 70 odsto trgovinske razmene.

"Opet se radi o geografskom položaju. Izuzetno je važno da zadržimo ove odnose. Mi smo pre 15 godina morali biti članovi. Mi smo voz propustili. Devedesetih smo imali režim najgori po pitanju posledica. To je momenat kada se zemlje oslobađaju od komunističkog režima, a Milošević je išao suprotno od režima. Zemlja kada ispadne treba joj izuzetno puno vremena da se vrati. Mi smo tada pogrešno odigrali, potom oni, pa imamo seriju grešaka koja vodi do Ukrajine. Ključna stvar je što Evropa nema strategiju, sve što dolazi su činovnici. Poslednja velika ideja bila je američka kada su priključeni Rumunija i Bugarska", ističe Pribićević.

Nebojša Čović ističe da smo mi "prošli očigledno period iskrenog verovanja da su ljudi iz međunarodne zajednice velikih reči, da ispune reč, ali to se u velikom broju slučajeva nije desilo. S druge strane zašto mi imamo razlog da navijamo za jednu ili drugu stranu.

"Zašto ne možemo da budemo neutralni? Da bismo imali neku homogenost? Ja ne znam zašto mi stalno nabijamo glavu u pesak i ne pričamo u kakvom stanju žive ljude na Kosovu i Metohiji i kakva ti ljudi imaju prava", ponovio je Čović.

Govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića u UN Marković je ocenio kao "odličan", koji je "ukazao na licemerje Zapada, pre svega Amerike". 

"Ako je Kosovo oteto silom, ako su pokazali da može teritorija da se otme, gde je tu kraj? Ljudska prava su kršena mnogim manjinama u svetu pa nikom ne pada na pamet da prizna neke zemlje. Zbog čega se drugačije tretiraju Ukrajina i Kosovo? Zato što Zapad nije očekivao da će neko primeniti njihov recept ‚ko je jači može da otme", rekao je Marković.

On iznosi ocenu da nema strategije proširenja EU i ne postoji kapacitet da se naše područje uključi u Evropu i stoga bi, smatra, Srbija trebalo da ima bliske odnose sa Rusijom i da održi izbalansiranu politiku.

"Ključni problem je, oni ponavljaju istu stvar da mi imamo svoje zadatke koje moramo da ispunimo. Jedna stvar je Srbija, a druga stvar je EU. EU je veća i ima obavezu prema nama", dodaje.

Ćović ocenjuje da je međunarodno pravo zgaženo, a da  Srbija treba striktno da ga se drži i ocenjuje da će doći do preoblikovanja EU i Zapada.

"Ja nemam ništa protiv EU, ali to ne znači da ako oni rade nešto pogrešno, svi mi to treba da sledimo. Imamo pravo da mislimo", dodaje.