Bregzit, pet godina kasnije: Jedan od najvećih udaraca projektu EU još drma temelje Unije, pod znakom pitanja i proširenje

Rane koje je su nastale pre pola decenije od održavanja referenduma, u kojem su se građani Velike Britanije opredelili da napuste EU, još uvek nisu zaceljene. Sagovornici za Euronews Srbija kažu da ih je pandemija koronavirusa ublažila, ali da je društvo i dalje podeljeno po ovom pitanju.

Kako su ocenili, ovaj raskid bio je bolan i za Uniju i Britance. Istraživanje koje je ovim povodom sproveo Euornews pokazuje da je Bregzit ipak uneo nemire i kod vodeće četiri zemlje članice. Takođe se pokazalo da mnogi misle da EU želi da kazni Veliku Britaniju zbog odlaska.

Sa druge srane, Španci, Francuzi, Nemci i Italijani, kažu da bi, ukoliko bi se referendum održao u njihovoj zemlji, ipak ostali verni uniji ali to ne znači da imaju potpuno poverenje u ovu zajednicu.

Da podsetimo, na referendumu koji se održao 23. jula 2016. godine, zabeležena je izuzetno velika izlaznost građana - za ostanak u EU izjasnilo se 48 građana, dok je za istupanje bilo 52 odsto. 

Teritorijalno Engleska i Vels su se izjasnili da ne žele više da budu deo Evorpe, dok su Škotska i Severna Irska bile za ostanak. U Londonu se većina se većina protivila istupanja iz Evrope.

Posledice Bregzita pomešane sa posledicama korone

Uticaj Bregzita najviše su osetili u Londonu i to pre svega poslovni ljudi.  Kako su u anketi za Euronews rekli, ono što građanima najteže pada su vize, ali da u proteklom periodu nisu mogli da putuju zbog situacije sa koronom.

"Stvari poput viza nam otežavaju putovanja. To nam ranije nije trebalo", kaže jedna od sagovornica iz Lonodna za Euronews.

Više od 400 firmi u Londonu koje se bave finasijama su nakon Bregzita izmestile svoj posao. Uticaj su ostili poslovni ljudi, mada ga je teško bilo odovojiti od onog koji je donela pandemija.
U četiri ujutru na ribljoj pijaci u Lonodnu sve je izgledalo normalno posle kovda, ali prepordavci ribe kažu u razgovoru za Euronews kažu da svakako jesu osteli uticaj Brexita u proteklih pet godina.

"Jegulje nam stižu iz Severne Irske, mislili smo da će to da se nastavi. Potrebna nam je gomila papira za to. Ne možemo da ih uvozimo iz Holandije kao ranije. U Škotskoj je sve toliko skupo", kaže jedan od preprodavaca ribe.

Sa druge strane, uprkos tome što cveće u Veliku Britaniju dolazi iz Evrope, većina cvećara je glasala za Brexit i kažu da njih ova odluka ne dotiče posebno.

"Nije se mnogo toga promenila, Distribucija cveća nije zahtevna", rekli su iz cvećare za Euronews.

Štiks: Odnos EU i Velike Britanije nije rešen do kraja

Prof. Igor Štiks koji je godinama predavao na univerzitetu u Edinburgu kaže u razgovoru za Euronews Srbija da proces tranizicije za obe strane i dalje traje i da se on, ni nakon pet godina od referenduma, još uvek nije u potpunosit završio.

"Proces nije gotov, bez obzira na završene pregovore. Posebno kada je u pitanju situacija sa Severnom Irskom, naročito kada je u pitanju njena teritorija", kaže Štiks.

Kako objašnajva, nakon Bregzita mnogi u Velikoj Britaniji osećaju da su izgubili svoj idenditet koji je pre svega bio Evropski, a da se to najviše oseća u Londonu u Škotskoj.

"Mnogi se osećaju poraženi, pre svega Škoti i Londonđani, jer su izgubili jedan deo svog identiteta koji je evropski kao i odrđene mogućnosti koje su imali kao deo Evrope. Možda neki Britanci misle da su vratili samostalnost, naročito u vreme pandemije, ali ovaj osećaj se još uvek oseća u vazduhu", objašnjava Štiks.

Kako kaže, Bregzit je jak udarac za obe strane, jer Velika Britanija sada treba da nastupi samostalno, dok sa druge stane EU gubi jakog člana.

"Ovo je jedan od najvećih udaraca u projketu EU. Oni pokušavaju da umanje taj učinak, ali činjenica je da je otišla jedna od najvećih i najbogatijih zemalja članica. Danas kada je ona otišla postavlja se pitanje da li i kako EU treba da izgleda. Pitanje je da li sada ići federalnim putem ili ne tako vezanoj uniji. Da li reformirati ceo proses i da li se uopšte širiti", kazao je Štiks.

Popović: Za pet godina promenilo se troje premijera, a volja građana ostala ista

Bivsi amnasador Srbije u Velikoj Britaniji Dejan Popović u razgovoru za Euornews Srbija kaže da je ovih pet godina od referenduma zaokružila promena troje britanskih premijera, ali i istraživanja koja pokazuju da se stav Britanaca o ovom pitanju nije značajno promenio.

"Na tadašenjem referendumu birači su sa marginalnih, ali značajnih 52 prema 48 dali poruku da više ne žele da budu deo Evrope. U ovih pet godina od tog referenduma izdešavalo se da je premijer Dejvid Kameron podneo ostavku, pa ga je nasledila Tereza Mej, a nakon nje ceo ovaj proces je zapečatila vlada Borisa Džonsona i to je ono što je zaokružilo ovih pet godina od održavanja referenduma", rekao je Popović.

Velika Britanije je zvanično 31. januara 2020. godine istupila iz Evropske unije, a kako Popović objašnjava, emocije kod britanskih poslanika su i tada bile ektremno podeljene - od sreće do tuge. Kako dalje objašnajva  atmosfera u zemlji je i dalje podeljena, ali da se ništa značajno nije promenilo za proteklih pet godina.

"Za sve one poslanike Evrorpskog parlamenta rastanak Velike Britanije i EU jeste bio tužan, drugi deo poslanika, koji su bili pristalice Brexita, bili su izuzetno srećni jer je ispunjeno ono za šta su se zalagali. Najnovija istraživanja i dalje pokazuju da je odnos 52 prema 48 i dalje u prilog pristalica Bexita. U samoj konzervativnoj stranici, ali i inače od kada je je Velika Britanija pristupila EU, vodi se rasprava da li joj je tu mesto ili ne. Uprskos tome što je tadašnja premijerka Margaret Tačer uspela da izvoji poseban status Britanije u EU podele mišljenja su se i dalje razivjale i takva je atmosfera i sada. Misim da podela i danas postoji, ona je u velikoj meri bazrana na tim procenam koje su pre svega zasnovane na želji britanskog građanstva da sami odlučuju os vojoj ustanovi", objasnio je on.

Popović kaže da je prelazni postupak koji je trajao oko godinu dana bio priprema da se Velika Britanija u potpunosti osamostali.

"Velika Britanija je u početku zadržala većinu propisa koji su važili u EU. Postepeno je bilo potrebno da se ispregovara novi trgovinski sporazum kako bi se preneo u novi režim", kaže on i dodaje da je glavni probelm bila Severna Irska koja je bila poseban izazov za vladu Borisa Džonsona. 

"Severna Irska je bila glavno pitanje, jer se postavila kao tvrda carinska granica. Bilo je nephodono pronaći rešenje i za nju jer podeljena. Zato je Džoson bio spreman da prihvati rešenje da se u Irskom moru postavi neka vrsta carnikse granice kako bi roba mogla da nastavi da se prebacuje", rekao je Popović.

Prebićević: Razvod među ljudima nije srećna stvar, pa tako je i sa državama

Ognjen Pribićević koji je bio amabsador Srbije u Velikoj Britaniji u vreme referenduma 2016. godine kaže da je rezultat bio veliko iznenađenje za sve, posebno u političkim i poslovnim krugovima.

"Među ljudima razvod nije srećna stvar, tako je i među državama. Britanija gubi veliko tržište, funta je nešto oslabila, a gubici su značajni i u svetu nauke i obrazovanja. Dobitnici u Britaniji su oni koji su smatrali da se gubi na identitetu i svuerenitetu. Sa druge stane,EU gubi najznačajniju članicu i veliku silu", kazao je on i dodao da dobici još uvek nisu vidljivi.

On je potvrdio da je javnost i dalje podeljena po ovom pitanju i da se tu ništa značajno nije promenilo u proteklih pet godna. 

"Narod je podeljen i dalje. Ovo je svakako sve iznenadilo. Bregzit i pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD bili su te godine nagoveštaj velikih promena", dodao je.

Istraživanje Euronews o uticaju članica EU na Bregzit 

Odluka Velike Britanije da izađe iz EU uzburkala je strasti i kod vodećih zemalja članca unije. Većina građana EU misli da su od Bregzita odnosi EU i britanskih političara manje srdačni, ali većina bi, ukoliko bi se kod njih održao slični referendum, odlučila da ne napusti članstvo. 
Euronews je u saradnji sa agnecijama za istraživanje javnog mnjenja Redfield & Wilton Strategies sproveo istraživanje o tome da li je i kako Bregzit uticao na građane četiri vodeće članice unije o ostanku njihovih zemalja u bloku.

U četiri vodeće zemlje EU, a to su Francuska, Nemačka, Italija i Španija, zalaže za ostanak u EU.
Ukoliko bi se uskoro odžao referendum Francuska i Italija su pokazale da su manje raspoložene za ostanak. Ovde je 61 odsto isptanika reklo da bi ostalo u EU, dok se u Nemačkoj za izjasnilo njih 65, Najveća podrška bila je u Španiji - 84 odsto građana je za EU.

 

Šta je Bregzit?

Nakon 47 godina ekonomskog i političkog saveza evropskih zemalja koji su nastali nakon Drugog svetskog rata, Velika Britanija je rešila da napusti ovaj evropski savez, a skraćenica ovog "raskida" zapravo se zove Brexit.

Unsplash

Inače, Velika Britanija je prva zemlja koja je nakon održanog referenduma 23. juna 2016. godine napustila EU koju čini više od 400 miliona građana, a formalni izlazak dogodio se 31. januara 2020. godine.