Novi "vojni otisak" NATO za unapređenje istočnog krila: Višestruko povećanje broja vojnika u visokoj pripravnosti

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, najavio je uoči Samita Alijanse u Madridu kako će broj vojnika u visokoj pripravnosti biti povećan sa 40.000 na više od 300.000. Takođe, on je istakao i da će "Rusija biti jasno definisana kao najvažnija i direktna bezbednosna opasnost".

Najavljeno pojačanje borbene gotovosti nedvosmisleno će biti novi list u knjizi Alijanse, a ovim potezom bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu trebalo da se stavi do znanja kako NATO neće odustati od podrške Ukrajini.

Do povećanog prisustva borbeno spremnih trupa ne dolazi slučajno - u pitanju je akcija za koju su se pre svega zalagale zemlje Baltika, kako bi istočne granice NATO bile što bolje zaštićene od potencijalne pretnje koju Moskva predstavlja. Sudeći prema novim planovima, upravo će na istoku članice Alijanse postaviti dodatne snage čiji će zadatak biti da štite to područje, ali mnoge od ovih trupa ipak neće biti trajno stacionirane, već će se rotirati kroz region zbog treninga i obuka.

Stoltenberg je dodao i da će model raspodele dodatnih trupa uključivati "snage kojima je unapred dat zadatak da brane određenu zemlju saveznicu, i koje će vežbati zajedno sa lokalnim odbrambenim snagama, kako bi se upoznale sa terenom, infrastrukturom i novim skladištima, tako da na bilo kakvu hitnu situaciju mogu da odgovore brzo i bez problema".

Tanjug/AP/Bernat Armangue

Istakao je kako će "novi vojni otisak značajno unaprediti istočno krilo bloka", kao i da će nekoliko borbenih trupa u Istočnoj Evropi biti formirane kao "brigade", što znači da će biti taktičke jedinice od po nekoliko hiljada vojnika", i to je nazvao "jasnom porukom Rusiji". 

Međunarodne NATO trupe su trenutno aktivne u velikom broju zemalja koje se graniče sa Rusijom, kao što su Litvanija, Estonija, Letonija i Poljska, a postoje i planovi da se dodatan broj vojnika rasporedi i u druge zemlje koje se nalaze na istočnom krilu Alijanse, uključujući Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju i Slovačku.

Kada je reč o onom delu gde se kaže da će NATO snage braniti određene zemlje saveznice, tu je najbolji primer Nemačka, koja je već javno obznanila kako će odrediti veći deo trupa da pomogne litvanskim odbrambenim jedinicama. 

Upravo je litvanski predsednik Gitanas Nauseda prošle nedelje upozorio na nove bezbednosne tenzije u regionu, a naročito na, kako je rekao "nova zbivanja u Belorusiji". On je dodao i da je "najvažnije da NATO pošalje veoma jasan znak time što će imati vidljivije prisustvo u Baltičkom regionu", prenosi Politiko.

Ojačano celo istočno krilo

Ruska invazija na Ukrajinu doprinela je tome da NATO povuče poteze kakvi ranije teško da su bili zamislivi.

U oktobru 2021. broj vojnika pod direktnom NATO komandom smeštenih u Evropi bio je 4.000, da bi već u martu 2022. bio uvećan deset puta, pa tako sada iznosi 40.000, a veći deo se nalazi na istočnom krilu Alijanse. 

Kako se navodi na sajtu Alijanse, njeno vojno prisustvo na istočnom krilu je "ključni deo ojačane NATO odbrane", a poslednjih godina je raspoređen dodatan broj vojnika zbog novonastale bezbednosne realnosti u evroatlantskom regionu. 

Navodi se kako je "ruska ilegalna aneksija Krima, neprestana agresija usmerena na susede, kao i invazija na Ukrajinu, iz temelja promenila bezbednosno okruženje u Evropi", pa da zbog toga "NATO odgovara tako pojačavanjem spremnosti da se odbrane i zaštite sve zemlje članice".

Pretnja Rusije "ubrzala" raspodelu trupa

I za dosadašnje raspoređivanje trupa za "brzo reagovanje" pod direktnom vojnom komandom NATO na istočno krilo bloka, kako iz same Alijanse kažu, "zaslužna" je upravo Rusija.

"Pre nego što je Rusija nelegalno i nelegitimno anektirala Krim 2014. godine, NATO nije imao planove da rasporedi borbene jedinice na istočno krilo. Na Samitu 2014. godine u Velsu, odlučeno je da se uspostavi 'Akcioni plan spremnosti', kako bi se brzo odgovorilo na temeljne promene u bezbednosnom okruženju", navodi se na sajtu NATO.

"Zatim, na Samitu 2016. godine u Varšavi, kao odgovor na povećanu nestabilnost na samoj periferiji bloka, dogovoreno je da se na istoku i jugoistoku poveća NATO prisustvo", piše dalje.

Dodaje se kako je ovo "pojačano prisustvo" prvi put uspostavljeno 2017. godine, kada su napravljena četiri međunarodna bataljona u Estoniji, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Na čelu ovih borbenih formacija bili su Ujeidnjeno kraljevstvo, Kanada, Nemačka i SAD. Kako je navedeno, ovim je jasno stavljeno do znanja kako su zemlje članice ujedinjene, i da će napad na jednu značiti i napad na ceo Savez.

"Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru ove godine, Saveznici su se odlučili na to da uspostave još četiri međunarodne borbene jedinice u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Time je broj borbenih jedinica porastao na osam, a one su se rasporedile duž čitave istočne granice Alijanse - od Baltičkog mora na severu do Crnog mora na jugu", navodi se na sajtu NATO.

Dodaje se i da mnoge aktivnosti koje zemlje članice preduzimaju, iako formalno nisu deo prisustva borbenih trupa, imaju za cilj da se poveća prisustvo Alijanse na istoku. Pri tome se naglašava da su zemlje članice NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu poslale dodatne brodove, avione i trupe u ovaj deo Evrope kako bi se dodano pojačale odbrambene sposobnosti.

Poruka Moskvi

Dodatno raspoređivanje NATO trupa koje je Stoltenberg najavio značiće da je, kako se sam izrazio, u pitanju najveće okupljanje odbrambenih snaga Alijanse još od Hladnog rata, a dolazi u trenutku kada Rusija dodatno raspiruje vatru sa Litvanijom zbog odluke da se Kalinjingradu ne dozvoli uvoz robe koju je EU sankcionisala.

"Nikada ne delimo detalje operativnih planova, ali uveravam vas da smo mogli da odbranimo zemlje koje se graniče sa Rusijom decenijama pa ćemo moći i ubuduće. Rusija neće moći da osvoji estonsku prestonicu Talin baš kao što nije mogla ni Kirkenes na severu Norveške, niti Zapadni Berlin tokom Hladnog rata", rekao je Stoltenberg u Madridu.

Novi "strateški koncept" NATO znači da će komandiri koji se nalaze na čelu trupa znati unapred tačno koliko vojnika imaju na raspolaganju, i koliko brzo mogu da stupe na bojno polje ukoliko je to potrebno - baš kao što je bilo i za vreme Hladnog rata, prenosi FT. 

profimedia

"Estonija, Letonija i Litvanija su decenijama bili pod vlašću Sovjetskog saveza. U svojoj istoriji morali su stvari da nauče na teži način, pa zato i znaju šta znači kada ste okupirani ili kada je na vašu zemlju izvršena invazija. Naša glavna dužnost je da zaštitimo Estoniju ili bilo kog drugog saveznika, pa će na Samitu biti donete važne odluke kako bismo dodatno ojačali kolektivnu odbranu. Biće zaštićen svaki pedalj NATO teritorije, baš kao i u prethodne 72 godine", rekao je Stoltenberg.

Upravo ovakve izjave generalnog sekretara NATO i pokazuju najbolje šta znači nova odluka Alijanse koja se tiče dodatnog raspoređivanja trupa - glavni cilj je poslati poruku Rusiji. Ovo je dodatno naglašeno i izjavom Stoltenberga kako "smisleni dijalog, na kome smo toliko dugi radili, više nije na stolu". 

"To jednostavno ne funkcioniše zbog ruskog ponašanja. Oni su izabrali konfrontaciju umesto dijaloga. Žalimo zbog toga, ali moramo da odgovorimo na tu stvarnosti", poručio je Stoltenberg govoreći o odnosima NATO i Rusije.

Takođe, dodao je i da je NATO samitu u Lisabonu 2010. godine učestvovao i tadašnji ruski predsednik, Dimitrij Medvedev, i da je još tada dogovoren "strateški koncept o partnerstvu, koji više nije opcija".