Prošlost u funkciji legalizacije rata i poruke za domaću publiku: Ključne tačke Putinovog govora na Crvenom trgu
Komentari09/05/2022
-18:40
Oči celog sveta danas su bile uperene u Crveni trg u Moskvi, gde je predsednik Rusije Vladimir Putin održao govor na vojnoj paradi u čast 77. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Sa Zapada su stizale poruke da bi Putin mogao da najavi neke nove stvari kada je reč o ratu u Ukrajini, međutim analitičari ocenjuju da nisu poslate izuzetno značajne poruke i da je ruski predsednik postavio prošlost u legalizaciju ratne sadašnjosti.
Parada je počela iznošenjem ruske zastave i Zastave pobede uz zvuke pesme "Sveti rat". Učestvovalo je 11.000 vojnika i 131 jedinica vojne tehnike. Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se učesnicima Parade pobede osvrnuvši se i na trenutni rat u Ukrajini.
"Rusija je unapred pružila otpor agresiji, to je bila jedina ispravna odluka, koja je doneta na vreme", rekao je on i nastavio: "Videli smo kako se proširuje vojna infrastruktura, kako su počele da rade stotine inostranih savetnika, redovne isporuke najsavremenijeg naoružanja iz zemalja NATO-a. Opasnost je rasla iz dana u dan. Rusija je pružila otpor agresiji kao upozorenje – to je bila iznuđena, blagovremena i jedina ispravna odluka, odluka suverene, jake i samostalne zemlje".
Govor Vladimira Putina prethodnih dana je pompezno najavljivan, a poruke koje su danas izazvale najviše pažnje su da je "Rusija unapred pružila otpor agresiji i da NATO nije hteo da je čuje". Za spoljnopolitičkog komentatora Boška Jakšića to nije ništa neobično. On navodi da je predsednik Rusije iskoristio Dan pobede za istorijske paralele.
"Njegov govor je prošlost postavio u funkciju legalizovanja ratne sadašnjosti i omogućio mu da na neki način nastavi kreiranje paralelne stvarnosti po kojoj je Rusija istovremeno i oslobodilac i žrtva", rekao je Jakšić za Euronews Srbija.
Ističe da Putin nije pomenuo Ukrajinu u svom govoru, ali da je pokušao da "specijalnu vojnu operaciju", kako on naziva agresiju na Ukrajinu, predstavi kao odbrambenu i kao novo poglavlje u borbi protiv nacizma.
"Poručio je Rusima da je njihova zemlja opet suočena sa egzistencijalnom pretnjom sa Zapada, što se potpuno uklapa u njegov narativ da je Rusija danas potuno okružena neprijateljima sa svih strana", smatra Jakšić.
Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije navodi da je govor prvenstveno bio usmeren na domaću publiku.
"Čini mi se da je bio usmeren na smirivanje tenzija u ruskom društvu i na izlaženje u susret ljudima koji su zabrinuti i koji možda nisu videli previše ciljeva u ratu. Ovo je jedan govor koji je sračunat da to sopstvenom društvu pojasni. Nije toliko bio orijentisan na spoljni svet, pogotovo ne na svet neposredno pored Rusije", rekao je Igrutinović za Euronews Srbija.
Kako dodaje, govor nije posebno epohalan i nisu se čule velike najave o kojima su razni mediji pisali. "Ali je sračunat da obuhvati ono što se dešava i da to poveže sa određenim istorijskim tradicijama", naveo je.
I Boško Jakšić ističe da je njegov utisak da je govor bio usmeren mnogo više na homogenizaciju ruske nacije nego na neke pretnje koje su se očekivale. Navodi i da to što Putin nije proglasio pobedu predstavlja posrednu potvrdu da prvobitni ratni ciljevi nisu ostvareni, poput promene režima u Ukrajini.
"Ali istovremeno sadrži procenu da je rat daleko od toga da je dobijen i da se očekuje da sadašnji konflikt neće kratko trajati", rekao je.
"Ono što je utisak parade, to je da je ruska vojska razaranjima i zločinima u Ukrajini na neki olako prokockala kapital antifašističke borbe u Drugom svetskom ratu. I na taj način Putin ne samo da ugrožava budućnost ruskog naroda, već i njegovu prošlost", zaključio je Jakšić.
Šta se može zaključiti o budućnosti rata u Ukrajini na osnovu Putinovog govora?
Poruke koje je poslao Putin bile su jedna od glavnih tema i u zapadnim medijima. Gardijan navodi da je predsednik Rusije ponovio ono što je govorio i ranije, a to je da je invazija bila "isprovocirana i neizbežna". Dodaju da je primetno da Putin nije objavio opštu mobilizaciju i da nije doneo odluku o objavi rata Ukrajini, što su određeni analitičari očekivali na Dan pobede. Ističe se i da u svom govoru Putin nije pretio nuklearnim oružjem.
Ipak, nije dao ni naznaku da bi rat uskoro mogao da se završi ili da bi makar moglo doći do deeskalacije.
Šef moskovskog odeljenja The Financial Timesa Maks Sedon je na svom Tviteru napisao da je zanimljivo to što ruski predsednik nije ni na koji način proglasio pobedu u Ukrjaini, prenosi Jutarnji.
"Rekao je da su se ruske trupe herojski borile u Donbasu, ali nije spomenuo Marijupolj ili druge teritorije koje je Rusija zauzela", napisao je.
Komentari (0)