Igre 
Zašto NATO ne želi da uvede zonu zabrane letenja iznad Ukrajine?
Komentari14/03/2022
-08:52
"Molim vas, osigurajte da naše ukrajinsko nebo bude bezbedno. Molim vas da uradite ono što treba da se uradi", ovako je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, obraćajući se putem video-linka britanskim poslanicima u Donjem domu, još jednom pozvao na uvođenje zone zabrane letenja iznad Ukrajine. Pod ovom zabranom njegovi zapadni saveznici rasporedili bi svoje borbene avione da proteraju ruske snage, koje više od dve nedelje bombarduju ukrajinske gradove.
Harkov, drugi po veličini grad u zemlji, opustošen je, kako piše Euronews, neselektivnim vazdušnim napadima, ulice su ostavljene u ruševinama i kraterima bombi, što ruši i sve nade u brzu rekonstrukciju. U opkoljenom gradu Mariupolju bombardovana je dečija bolnica u kojoj su poginule tri osobe, uključujući i devojčicu.
"Koliko će još dugo svet da bude saučesnik ignorišući teror? Zatvorite nebo odmah! Zaustavite ubistva!", napisao je Zelenski na Tviteru, optužujući Rusiju za napad.
Do sada su, međutim, pozivi predsednika ostali bez odgovora.
Čak i ako su zapadne zemlje pokazale nepokolebljivu rešenost da osude vojnu agresiju Moskve, istovremeno uvodeći niz strogih sankcija da bi "osakatile" njen vojni aparat, zona zabrane letenja ostaje linija koju zapadne demokratije ne žele da pređu.
Relativno nov kocept, zona zabrane letenja (NFZ), je prvi put uvedena devedesetih godina tokom Zalivskog rata, kada se koalicija od 35 nacija udružila da potisne iračke snage Sadama Huseina iz Kuvajta.
Teorija je jednostavna - zona zabrane letenja je ograničena oblast preko koje letelica određenog porekla ne sme da leti. Može se posmatrati i kao "vazdušni ekvivalent" demilitarizovanim zonama.
Povezane vesti
U praksi je, međutim, koncept i komplikovan i rizičan. Da bi se to sprovelo, moraju da budu raspoređeni osmatračni i borbeni avioni da otkriju, identifikuju i, ako je potrebno, obore sve one koji krše pravila.
Na primer, 1991. godine SAD, Velika Britanija i Francuska uvele su zonu zabrane letova u severnom Iraku da bi sprečile iračke zločine nad etničkom kurdskom manjinom koja živi u regionu, sa posebnom zonom za zaštitu šiitskih muslimana na jugu. Prema podacima Pentagona, za deset godina, sve do invazije na Irak 2003. godine, SAD i njihovi saveznici su izvršili više od 280.000 letova.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
Zonu zabrane letova uspostavio je NATO i 1993. godine tokom rata u Bosni, što je bio prvi angažman alijanse u oružanom sukobu. Ovaj koncept korišćen je i 2011. tokom građanskog rata u Libiji, otvarajući put pobunjeničkim snagama da zbace vladu Muamera Gadafija.
Sada, dok Rusija, nesputana međunarodnim sankcijama, nastavlja napade preko kopna, mora i vazduha, Zelenski udvostručuje svoje zahteve da alijansa uvode zonu zabrane letenja iznad Ukrajine.
"Svaki dan ponavljamo: zatvorite nebo nad Ukrajinom. Ako ne uradite, ako nam ne date barem avione kako bismo se zaštitili, može se zaključiti samo jedno: želite da veoma sporo budemo uništeni", rekao je Zelenski.
Pa, zašto Zapad to ne učini?
Klizav teren
Za razliku od Iraka, Bosne i Libije, zona zabrane letova u Ukrajini suprotstavila bi NATO protiv nuklearne sile Rusije, druge najmoćnije vojske na svetu, nešto što lideri očigledno žele da izbegnu.
Povezane vesti
"Verujem da su sva ohrabrivanja da se NATO sada uključi u vojni sukob neodgovorna", rekla je litvanska premijerka Ingrida Simonjte.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ovu crvenu liniju podvlači svaki put kada je neko od novinara iznese.
"Razumemo očaj, ali ako bismo to uradili, završili bismo sa nečim što bi moglo dovesti do punopravnog rata u Evropi koji uključuje mnogo više zemalja i mnogo više patnje", rekao je on prošle nedelje.
Povezane vesti
Da bi se ispunio zahtev Zelenskog zahtevalo bi se od država članica da rasporede svoje borbene avione u vazdušnom prostoru Ukrajine koji bi pratili i terali ruske snage. Operacije nadzora bi morale da budu stalne i sistemske, prostirući se na ogromnoj površini od 603 kvadratna kilometra.
Zapadne zemlje bi takođe bile prinuđene da napadnu moskovske kopnene sisteme protivvazdušne odbrane kako bi zaštitile sopstvene avione od obaranja. Ovo bi moglo da predstavlja značajne izazove za alijansu, jer bi neki od ovih sistema mogli da budu stacionirani van Ukrajine, što bi primoralo NATO da udari na rusku ili belorusku teritoriju kako bi garantovao vazdušnu nadmoć.
Ovaj scenario bi po svoj prilici doveo do otvorene i direktne konfrontacije koju saveznici toliko žele da izbegnu i verovatno bi pokrenuo član 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani. Strahovi od razornog nuklearnog rata preko noći bi se pretvorili u uverljive.
"Mi nismo deo ovog sukoba. I imamo odgovornost da obezbedimo da se on ne širi van Ukrajine", rekao je Stoltenbeg.
Rizik je toliko veliki da je Pentagon odbio čak i predlog Poljske da pošalje sve svoje borbene avione MiG-29 u Ukrajinu preko američke baze u Nemačkoj jer bi to izazvalo "ozbiljnu zabrinutost za ceo NATO savez".
Tanjug/AP/Ukrainian Presidential Press Office
U Moskvi je predsednik Vladimir Putin već upozorio da bi zonu zabrane letova bilo koje treće strane smatralo "učešćem u oružanom sukobu", iako je takođe rekao da su teške sankcije koje je uveo Zapad slične objavi rata.
Praktično učešće alijanse dalo bi Putinu lak izgovor da preformuliše invaziju na Ukrajinu kao rat za opstanak protiv zadiranja NATO, dodatno podstičući njegove sugrađane u korist ove vojne operacije.
Ali, u Kijevu, Zelenski odbacuje sve zabrinutosti i predviđanja "šta ako" i nastavlja da se zalaže za zatvaranje ukrajinskog neba za "sve ruske rakete" i "ruske vojne letelice". U oštrom odgovoru Stoltenbergu, ukrajinski predsednik je otišao toliko daleko da je krivicu za civilne žrtve svalio na Zapad.
"Svi ljudi koji umiru od danas, pa nadalje umreće zbog vas, zbog vaše slabosti, zbog vašeg nejedinstva", rekao je predsednik.
"Prozor mogućnosti"
I kako se pojačava rasprava rasprava između prestonica, tako se i rat razbuktava. Za dve nedelje od početka invazije, Ujedinjene nacije su zabeležile više od 1.300 civilnih žrtava u zemlji, od čega je 500 ubijena (brojke je teško precizirati s obzirom na okolnosti na terenu).
"Do civilnih žrtava došlo se upotrebom eksplozivnog oružja sa širokim udarnim područjem, uključujući napade teškom artiljerijom i višenamenskim raketnim sistemima, kao i raketnim i vazdušnim napadima", kažu u UN, napominjući da su stvarne brojke "značajno više".
Nejasno je koliki su udeo u ovakvom uništavanju imali ruski avionu u poređenju sa kopnenim i pomorskim snagama.
Iako je Moskva rasporedila ratne avione i krstareće rakete da gađaju ukrajinske objekte, poslato je i na hiljade tenkova, artiljerija i vojna vozila da izvode napade. Zauzvrat, Ukrajina je napala rusku vojsku koristeći protivtenkovske i protivvazdušne rakete koje su u rekordnom roku obezbedile SAD i NATO. Žestoki otpor Kijeva uspeo je da uspori napredak ruske invazije, postavljajući teren za produženi i krvavi sukob.
"Kako rat postaje sve okrutniji i postaje jasno da se neće završiti sutra, humanitarni troškovi će biti sve veći i veći. Pitanje za NATO će biti da li stoji po strani i gleda ili reaguje", kaže Bruno Lete, viši saradnik u Nemačkom Maršal fondu u SAD.
Akcije u Ukrajini izazvale su najveći egzodus ljudi još od Drugog svetskog rata. Više od dva miliona Ukrajinaca napustilo je zemlju za manje od dve nedelje i ušlo u susedne države, pokazuju podaci UN. Evropska unija aktivirala je nikad koriščeni zakon za smeštaj izbeglica.
Situacija koja se ubrzano pogoršava, kaže Lete, nudi "prozor mogućnost" za NATO da uspostavi zonu zabrane letova iznad zapadnog dela Ukrajine, do koje ruske snage još nisu stigle, i tako stvori humanitarni koridor koji bi omogućio i bezbedan odlazak građana.
Tanjug/AP/Olivier Matthys
"To je sada izvodljivo, uz mali rizik. Vidimo da su ruske snage trenutno koncentrisane u istočnoj Ukrajini i oko Kijeva", kaže Lete za Euronews, priznajući da se nedavno predomislio u vezi sa crvenom linijom NATO.
"S obzirom na veoma spor napredak rata, mislim da Rusija trenutno nema čak ni kapacitet da spreči primeni zone zabrane letova na istoku", rekao je.
Međutim, čak i ako je zona zabrane letenja geografski ciljana, Lete primećuje da bi operacija zahtevala zeleno svetlo od svage članice NATO, što je u ovom trenutku malo verovatno s obzirom na slab politički apetit za bilo kakav poduhvat koji bi mogao da izazove eskalaciju i dovede do obaveze kojoj se ne vidi jasan kraj.
Ono što otežava stvar za Alijansu, jeste što bi svaki pokušaj nametanja zone zabrane letova, u principu, trebalo da bude podržan rezolucijom Saveta bezbednosti UN, kao što je to bio slučaj sa upadima u BiH i Libiji. Kao jedna od njenih stalnih članica, Rusija će sigurno koristiti pravo veta da odbaci bilo koju rezoluciju koja osuđuje invaziju ili odobrava vojnu intervenciju.
Alternativno, ukrajinska vlada bi mogla formalno da pozove strane snage da uđu u zemlju, kao što je iračka vlada uradila sa koalicijom predvođenom Amerikancima koja je poslata 2014. da se bori protiv takozvane Islamske države. S obzirom na najnovije govore Zelenskog, čini se da je poziv i dalje na stolu, uprkos stalnim naporima Zapada da ga odbije.
Preporuka za vas
Komentari (0)