Milić za Euronews Srbija: Beograd ne može da vodi prorusku politku, pred nama su dve opcije

Srbija, koja je osudila napad na Ukrajinu, ali se nije pridružila sankcijama Rusiji, sada ima dve realistične opcije, kaže za Euronews Srbija objašnjava Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put.

"Da se potrudi da bude što više neutralna, prateći svoju politiku četiri stuba, neutralnosti, to je jedna opcija koja je sada pogodovala zbog različitih ustupaka. Druga opcija je da uvede sankcije Rusiji u nekom obimu. Srbija kao država ne može da vodi prorusku politku", rekao je on i napomenuo da Srbija većinu robne razmene ima sa EU, te da zemlja neće žrtvovati ekonomiju "ruske spoljne politike".

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je, podsetimo, u 13. dan. Delegacije dve strane u ponedeljak su obavile treću rundu pregovora nakon čega je Kremlj proglasio novo privremeno primirje, a režim tišine za evakuaciju civila iz Kijeva, Harkova, Černigova, Sumija i Mariupolja počeo je jutros, kada je počela i evakuacija građana. Zaraćene strane u tom periodu uspostaviće komunikacionu vezu za razmenu informacija o evakuaciji civila.

Otvaranje humanitarnih koridora u Ukrajini predstavlja samo ograničeni pomak, a u situaciji u kojoj nijedna strana nema dominaciju na terenu teško je da neko nametne uslove u pregovorima.

Na pitanje da li su ovi otvoreni koridori rezultat razgovora i da li nagoveštava i pomak na drugim nivoima, Milić kaže da je reč o "ograničenom pomaku".

"Postoji interes sa obe strane, sa ruske strane da se što više civila evakuiše, to će potencijalno manje civilnih žrtava biti. Sa druge strane ukrajinski interes je vrlo jasan. Ostale tačke su već dosta sporne i zahtevaju ozbiljnije razgovore, ali u ovom trenutku teško da možemo očekivati, bar u narednim danima zato što je još situacija nedefinisana. Ne znamo još na koju će stranu jezičak na vagi da prevagne", rekao je on.

Kako on kaže, sa jedne strane stoji Rusija koja napreduje dosta sporije nego što je planirano na severu i na istoku, dok je sa druge strane Ukrajina koja trpi gubitke zbog ovog sukoba.

"Kada imate situaciju gde nijedna strana nema dominaciju teško je da neka strana nametne uslove i da pregovori teku mnogo brže", rekao je on.

"Energetika poslednja na udaru"

Gotovo sve evropske države podržale su sankcije uvedene protiv Moskve i one su gotovo sve primenile sličnu strategiju - ukoliko se konflikt nastavi da se te sankcije povećavaju. Energetika je, međutim, poslednja na udaru, kaže Milić. Reč je o sektoru koji bi i evropskim državama naneo gubitke.

"U toj sferi su Rusija i evropske države najviše povezane, blizu 50 odsto nafte i gasa koje Rusija izveze ide na evropsko tržište. S druge strane bi trebalo gledati da i evropske države poput Nemačke, Austrije i Italije nemaju trenutno puno alteranitiva. Rusija preti da će isključiti gas, što pravi štete EU, ali treba uzeti u obzir da pravi štete Rusiji pošto ako ne distribuirate gas onom bloku koji vvrši kupovinu 50 odsto vašeg gasa onda pravite sebi finansijsku štetu", rekao je on i dodao da 40 odsto ruskog prihoda dolazi iz prodaje nafte i gasa.