Igre 
Pat pozicija i zaokret u nemačkoj politici: Zašto je Berlin u ukrajinskoj krizi imao mnogo težu poziciju od ostatka EU
Komentari27/02/2022
-19:50
Uprkos tome što je Nemačka, jedna od vodećih članica Evropske unije, za mnoge važne odluke preuzimala glavnu ulogu, krizu u Ukrajini nova vlada u Berlinu dugo je posmatrala prilično uzdržano. Usled sve većih tenzija, Berlin je bio napet pod pritiscima da obustavi projekat gasovoda Severni tok 2, a činjenica da bi trenutni sukobi mogli da poremete evropsko snabdevanje energentima dovelo je Nemačku u "pat poziciju". Tek posle nekoliko neizvesnih dana Nemačka je zauzela oštar stav i saopštila da će Ukrajini isporučiti oružje, kao i da će povećati izdatke za odbranu. Zašto je, međutim, toliko čekala?
Odluku da zaustavi proces odobrenja gasovoda oko kog se digla velika prašina nemački kancelar Olaf Šolc doneo je tek u utorak, dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio da priznaje samoproglašene republike na istoku Ukrajine. U međuvremenu, Rusija je pokrenula napad na Ukrajinu, a Berlin je oštrom porukom novonastali sukob nazvao "Putinovim ratom kojim pravi veliku grešku".
U međuvremenu, kancelar Šolc najavio je da će Nemačka Ukrajini isporučiti 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 raketa zemlja-vazduh "stinger" iz zaliha Bundesvera. Takođe, Nemačka je odobrila i isporuku 400 raketnih bacača (RPG) iz Holandije u Ukrajinu, čime je označena značajna promena u politici Berlina nakon kritika zapadnih saveznika.
Ipak, pitanje evropskog snabdevanja gasom i dalje provejava. Iako tamošnji zvaničnici tvrde da Nemačka može da zadovolji svoje potrebe i bez ruskog gasa, činjenica da Berlin već duže vreme "gura" zelenu agendu, ali i da je zatvorio veći broj nuklearnih elektrana, zapravo znači da se Nemačka našla u mnogo težoj poziciji od bilo koje druge članice EU.
Gasovod Severni tok 2 je završen, ali, podsetimo, još nije pušten u rad. Taj projekat čvrsto je podržavala prethodna kancelarka Angela Merkel, pa i Šolc sve do ove aktuelne krize, u kojoj je doduše projekat privremeno obustavljen. Sitacija u Ukrajini, međutim, naterala je Nemačku da razmišlja o drugim opcijama, a pitanje koje i dalje ostaje je da li postoji alternativa ruskom gasu?
Šta je prelomilo?
Poziciju Nemačke u rusko-ukrajinskoj krizi mnogi analitičari su ocenjivali kao osetljivu. Iako su u Nemačkoj jasno stavili do znanja da će u slučaju bilo kakve agresije razgovarati o svim sankcijama, dugo je trebalo da iz Berlina dođu nedvosmislene izjave, pa i konkretne akcije.
Na navode da Rusija gomila trupe na granici i da sprema invaziju, Berlin nije mnogo odgovarao, a žestoki zaokret u politici Berlina dogodio se tek pošto je Rusija zaista pokrenula napade u Ukrajini i pošto se sve više evropskih zemalja opredelilo za slanje vojne i humanitarne pomoći.
Povezane vesti
Nemačka je, podsetimo, bila jedna od retkih zemalja koja, tokom gomilanja ruskih trupa, nije poslala vojnu pomoć u Ukrajinu, već šlemove i medicinsku pomoć. To je još u januaru, na primer, komentarisao letonski ministar odbrane Artis Pabriks, koji je kritikovao "nemoralni i licemerni" odnos Nemačke sa Rusijom i Kinom.
Odlukom da pošalje oružje u Ukrajinu Nemačka je zapravo napravila veliki zaokret jer se dosad vodila politikom da ne šalje oružje u konflikte zone. Ovaj potez obrazložen je rečima da je "ruska invazija na Ukrajinu epohalni trenutak koji je ugrozio ceo poredak posle Drugog svetskog rata".
Već u nedelju, u obraćanju Bundestagu, Šolc je najavio i naglo povećanje odbrambenih troškova zemlje. Naime, kako prenosi BBC, on je rekao da će 100 milijardi evra biti dodato vojnom budžetu Berlina ove godine. To zapravo znači da će Nemačka sada trošiti više od dva odsto svog godišnjeg BDP-a na odbranu, što je dugogodišnji cilj NATO koji zemlja ranije nije uspevala da ispuni, uprkos pritiscima SAD, a posebno bivšeg predsednika Donalda Trampa.
"Dobrodošli u svet u kom ćete gas plaćati 2.000 evra"
Ono što je sve vreme za Nemačku, ali i ostatak Evrope, pod znakom pitanja jeste situacija sa snabdevanjem gasom. Nakon što je Putin priznao samoproglašene Donjecku i Lugansku narodnu republiku, Šolc je u utorak saopštio da je Nemačka preduzela korake da zaustavi proces odobrenja gasovoda Severni tok 2, kojim bi gas trebalo da ide od Rusije do Nemačke.
"Situacija danas je potpuno drugačija nego pre nekoliko dana i zato moramo da je iznova analiziramo. Zamolio sam Ministarstvo privrede da povuče iz procedure dokumenta i time onemogući sertifikat za gasovod Severni tok 2", rekao je Šolc.
Podsetimo, gasovod se proteže na oko 1.200 kilometara i povezuje Ust-Lugu u Rusiji sa Grajfsvaldom u severoistočnoj Nemačkoj. Na ovaj gasovod se gleda kao na projekat koji bi trebalo da omogući Nemačkoj veću nezavisnost na energetskom tržištu u Evropi. U Evropskoj uniji, međutim, projekat nisu podržavali.
Tanjug/AP/Stefan Sauer/dpa
Poziciju Berlina u ukrajinsko-ruskom konfliktu dodatno je otežala činjenica da Nemačka ima za cilj da zatvori svoje poslednje preostale nuklearne elektrane ove godine. Međutim, širenje obnovljivih izvora energije odvija se sporo, pa je tako Berlin verovatno i dospeo u poziciju u kojoj je veoma zavisan od ruskog gasa.
Povezane vesti
Šolcova odluka, jasno je, nije prošla bez reakcije Rusije. Ubrzo se oglasio i bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je sada na poziciji zamenika predsednika Saveta bezbednosti zemlje i bio je i više nego slikovit.
"Dobrodošli u hrabri novi svet gde će Evropljani brzo plaćati 2.000 evra za 1.000 kubnih metara prirodnog gasa", napisao je on. Da bi bio siguran da ga "čuju" i u Berlinu, objavu na Tviteru napisao je i na nemačkom jeziku.
Koliko je Nemačka zavisna od ruskog gasa
Da su rusko-nemački odnosi godinama ambivalentni, smatra Miloš Petrović, naučni saradnik Centra za evroatlantske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Kako on kaže za Euronews Srbija, ti odnosi su opterećeni sa jedne strane ukrajinskom krizom, sa druge strane potrebom za povećanjem isporuke gasa.
Povezane vesti
"Tokom ere Merkelove Nemačka je u fokus svojih spoljnopolitičkih i drugih odluka stavljala šire evropske interese, budući da je svoju politiku umnogome identifikovala sa Unijom, kao njena najuticajnija država članica. Gasovod Severni tok 2 je već neko vreme u tehničkom smislu gotov, ali je njegovo konačno otvaranje argumentovano birokratskim razlozima koji verovatno imaju više veze sa visokom politikom, imajući u vidu vrlo delikatan geopolitički momenat", rekao je on.
Nemačkoj politici, kako za Euronews Srbija kaže programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić, odgovara evropska stabilnost koja podrazumeva i stabilnost i predvidivost u odnosima sa Rusijom, jer Nemačka ima različite ekonomske interese. Severni tok 2 zbog toga je jedan od najvažnijih projekata.
Tanjug/AP/Michael Sohn
"Nemačka zbog gašanja nuklearnih elektrana u prethodnom periodu generalno se oslanja na prirodni gas kao privremeno rešenje dok ekološka revolucija sa obnovljivim izvorima energije ne bude završena. Ona je tek negde na početku tog procesa", rekao je on.
Kako objašnjava Petrović, inače autor monografije "Nastanak ukrajinske krize: od političke iluzije Evropske unije do bitke za postsovjetsku Evropu", zatvaranje tih kapaciteta mogao bi da bude problem za Nemačku.
"Kao posledica evropskih pravila gde se više tarifira energija sa emisijom ugljenika, kao i aktuelne krize u istočnoj Evropi, cene na tržištima gasa sve su više, i teško je prognozirati na koji način će Berlin nastojati da prevaziđe taj problem, posebno u slučaju rata šireg opsega u Ukrajini. Plan je da se nuklearna energija u Nemačkoj napusti do kraja ove godine, što ima podršku kako ministarke za zaštitu životne sredine iz redova Zelenih Štefi Lemke tako i koalicionih partnera", kaže Petrović.
I ne samo nje. Aktuelna ministarka spoljnih poslova nemačke Analena Berbok, koja takođe dolazi iz redova Zelenih, jedan je o ključnih zagovornika Zelene agende. Upravo tu i leži značajan deo pat pozicije Nemačke u ovoj krizi, jer istovremeno je ova vlada, čiju spoljnu politiku predstavlja Berbok u procepu između svoja dva cilja - ispunjenja "zelenih ciljeva" koje im omogućava i saradnja sa Rusijom kroz Severni tok 2 i očekivanja da odigra svoju tipsku ulogu najjačeg pritiska kada je reč o delovanje EU u ukrajinskoj krizi, a pre svega prema Rusiji. Jedan i drugi cilj čine se nepomirljivim, pogotovo u okolnostima napada Rusije na Ukrajinu. Postoji li, međutim, alternativa?
Alternativa ruskom gasu - pitanje svih pitanja
Nemački ministar ekonomije Robert Habek u sredu je, dan nakon što je vlada odlučila da obustavi odobravanje kontroverznog gasovoda Severni tok 2, rekao da Nemačka može da zadovolji svoje energetske potrebe bez ruskog gasa.
Upitan da li najveća evropska privreda može bez isporuke prirodnog gasa iz Rusije trenutno njenog najvećeg snabdevača, Habek je odgovorio: "Da, može".
A kao "kompenzacija" za ruski gas pominje se nekoliko alternativa.
"Ono što se spominje kao alternativa ruskom gasu je nekoliko opcija i jedna je uvoz američkog tečnog gasa o čemu se govori već neko vreme. Govori se takođe o gasu iz Katara, tako da ima nekih opcija, ali generalno opcija ruske je najjednostavnija u smislu što je fizički najmanje udaljena i što postoji infrastruktura za to. Postoje politička neslaganja, tako da su veća alternativa za Nemačku drugi energetski izvori u odnosu na gas, kao što su obnovljivi izvori energije u koje Nemačka dosta ulaže i nažalost u nekom roku definituvno ugalj jer Nemačka ima velike energetske potrebe, a nema više nuklearne elektrane koje su u ogromnom obimu proizvodile energiju", kaže Dimitrije Milić.
Tanjug AP/John MACDOUGALL /Pool Photo via AP
Ipak, kako kaže Miloš Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu koji obeležava 75. godišnjicu postojanja, i pored visokog udela obnovljive energije, Nemačkoj je i dalje gas potreban. Većinu svog gasa uvozi upravo iz Rusije, a manji deo iz severne Evrope. Dodaje da postoji agenda za hitnu isporuku američkog gasa u slučaju potrebe, ali kaže da je teško reći da li to može biti alternativa za ruski gas.
Podsetimo, predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je u četvrtak ujutru da je doneo odluku o specijalnoj vojnoj operaciji u Donbasu. Borbe traju već četiri dana, a Zapad je na ruske akcije odgovorio teškim paketom sankcija, te je na stolu i uklanjanje Rusije iz takozvanog SWIFT sistema. Mnoge evropske zemlje odlučile su da zatvore svoj vazdušni prostor za ruske avione, a kada će i da li će lideri sukobljenih strana da sednu da razgovaraju i dalje je nepoznanica.
Preporuka za vas
Komentari (0)