"Beloruske trupe su u stanju visoke pripravnosti": Lukašenko zamolio Ukrajince da se ne šale i ne igraju vatrom Kejt Midlton prvi put u javnosti nakon šest meseci (FOTO)

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Evropa

Veliko "auf wiedersehen" i puno turbulencija: Osam događaja koji su oblikovali Evropu u 2021. godini

Komentari

Autor: Euronews

31/12/2021

19:34

Veliko "auf wiedersehen" i puno turbulencija: Osam događaja koji su oblikovali Evropu u 2021. godini - Copyright Tanjug AP/Markus Schreiber, Vadim Ghirda, Department of Defense via AP, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

I ova, baš kao i prethodna godina za Evropu, ali i svet bila je veoma izazovna. Početak godine u Evropi obeležila je vakcinacija protiv koronavirusa koja je krenula tromo i sporo, te se nastavila na sukob Brisela i AstraZeneke. Kada je vakcinacija i krenula bržim tempom, Brisel je naišao na još jedan kamen spoticanja - kako nagovoriti one koji se još nisu vakcinisali da to i učine.

Međutim, nije samo koronavirus obeležio Evropu u 2021. godini - bili su i to izbori u Nemačkoj, sve veće tenzije na relaciji Rusija-Ukrajina, povlačenje NATO trupa iz Avganistana uz poruku evropskih lidera da je neophodna izgradnja evropske odbrane.

Donosimo vam pregled osam događaja koji su oblikovali Evropu u 2021. godini, a koji je izdvojio Euronews.

1. Kampanja EU vakcinacije protiv koronavirusa

Ova kampanja nije išla baš lako, a kako piše Euronews, uvođenje kovid vakcina u EU od samog starta bilo je kontroverzno. Sve je počelo još u januaru kritikama zbog spore kampanje vakcinacije u bloku, koju su pratile nestašice i druge prepreke. Do kraja marta, tri meseca od početka kampanje, oko pet odsto od 450 miliona stanovnika EU bilo je potpuno vakcinisano protiv koronavirusa u poređenju sa šest odsto u Velikoj Britaniji i 19 odsto u SAD.

Članice bloka usvojile su koordinisan pristup na nivou EU za kupovinu vakcina, pri čemu je svaka zemlja dobijala doze proporcionalno svom stanovništvu. Ipak, Brisel je uspeo da uđe u otvoren sukob sa proizvođačem vakcina AstraZeneca nakon što je kompanija rekla da će njena obećanja u prvom kvartalu o 80 miliona doza u stvarnosti iznositi manje od polovine te cifre zbog "tehničkih problema".

Kontroverzni sistem kontrole izvoza uspostavljen je u martu kada je blokirana isporuka više od četvrt miliona AstraZeneka vakcina namenjenih Australiji. Distribucija AstraZeneke pretrpela je još jedan neuspeh kada su mnoge evropske zemlje odlučile da prestanu da koriste vakcinu kako bi istražile veoma retke slučajeve krvnih ugrušaka. Evropska agencija za lekove je kasnije pronašla "moguću vezu" između vakcina AstraZeneka i stanja koje izaziva, ali su insistirali da je korist od upotrebe vakcine i dalje veća od rizika.

Dok je većina zemalja EU postepeno nastavila sa primenom vakcine AstraZeneke, nova starosna ograničenja i niz nepovoljnih medijskih naslova neizbežno su narušili reputaciju te vakcine širom kontinenta. Nakon višemesečnih sporova, EU i AstraZeneka su u septembru saopštile da su postigle dogovor o okončanju pravne bitke oko sporog tempa isporuke vakcina protiv koronavirusa. Na kraju, kampanja vakcinacije u EU je dobila ritam oslanjajući se više na Fajzerove i Modernine vakcine. Prema Our World in Data, procenjeno je da je 18. decembra 68,5 odsto ukupne populacije EU bilo potpuno vakcinisano, u poređenju sa 60,9 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama i 68,9 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu.

2. Kako ohrabriti nevakcinisane

Ali baš kada se evropska kampanja vakcinacije ubrzala, pojavila se nova kontroverza. Kako ohrabriti nevakcinisane da se vakcinišu. Dugo vremena se činilo da će Italija ostati usamljena kada su tamošnje vlasti odlučile da u martu uvedu obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika.

Ali varijanta delta koja se brzo širila primorala je mnoge evropske države da se odluče na brze promene. U julu su Francuska i Grčka saopštile da će slediti primer Italije po pitanju obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika. Nekoliko zemalja je tada uvelo zdravstvene propusnice, koje dozvoljavaju samo onima sa vakcinom - ili u nekim slučajevima, negativnim PCR testom ili dokazom da se osoba oporavila od bolesti - da uđu u restorane, barove i na mesta za zabavu.

Iako se modaliteti razlikuju od zemlje do zemlje, propusnica se sada primenjuje u nekoliko evropskih zemalja uključujući Austriju, Belgiju, Kipar, Francusku, Nemačku, Grčku, Mađarsku, Irsku, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Portugal i Sloveniju. Uvođenje propusnica izazvalo je velike proteste širom Evrope, a demonstranti su osudili ono što smatraju opresivnim pravilima. Pod pritiskom novog porasta zaraženih u jesen, debata u Evropi se sada pomerila sa zdravstvenih propusnica na obaveznu vakcinaciju.

Naime, od 1. februara u Austriji će vakcinacija biti obavezna i to će biti prva obavezna vakcinacija u Evropi. U međuvremenu, očekuje se da će nemački poslanici glasati o obavezi vakcinacije početkom 2022. godine.

3. Ključni izbori u Nemačkoj i odlazak Merkelove s vlasti

Protekla godina nije bila samo obeležena koronavirusom. Još jedan odlučujući trenutak bili su nemački izbori 26. septembra, koji su označili kraj 16-godišnjeg mandata Angele Merkel na mestu kancelara. Merkel, bivša naučnica koja je odrasla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, nadživela je četiri predsednika SAD, četiri francuska predsednika, pet britanskih premijera i osam italijanskih premijera.

Tokom svog skoro rekordnog mandata, prva žena kancelar u zemlji bila je zaslužna za rešavanje niza kriza, odbranu zapadnih vrednosti u turbulentnim vremenima i za uzor ženama. Naslednik Angele Merkel, Olaf Šolc položio je zakletvu 8. decembra nakon što su njegova Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) levog centra i njeni koalicioni partneri, Slobodne demokrate i Zeleni, obezbedili 416 mesta u 736 donjem domu nemačkog parlamenta.

Šolc, koji je služio kao ministar finansija Merkelove, izgleda da je spreman da prihvati veliki deo njenog nasleđa, kako stilski tako i sadržajem. Ali njegova koaliciona vlada obećala je progresivniju politiku u vezi sa društvenim i ekološkim pitanjima i čvršći pristup autoritarnim režimima na međunarodnoj sceni.

4. Bregzit je konačno stupio na snagu

Efekti razvoda Ujedinjenog Kraljevstva od Evropske unije takođe su počeli da se osećaju 2021. godine, kada je Velika Britanija zvanično napustila jedinstveno tržište EU. Prvog januara, skoro četiri i po godine nakon referenduma o napuštanju EU, efekti Bregzita su konačno zavladali. Međutim, poslednjih 12 meseci obeležile su poteškoće oko sporazuma o kojem je pregovarano sa Briselom.

Jedan od glavnih problema bio je Protokol o Severnoj Irskoj, koji drži Severnu Irsku podvrgnutom pravilima EU kako bi izbegla granicu sa Republikom Irskom, državom članicom EU. To je značilo de fakto granicu u Irskom moru, ometajući trgovinu između Britanije i Severne Irske, koja je deo UK. Sindikalisti Severne Irske rekli su da to slabi veze sa ostatkom Britanije.

Dok je Evropska unija ponudila neke ustupke, Evropska komisija je odbacila ponovno pregovaranje o protokolu. To nije jedini spor koji je ove godine izazvao Bregzit. Francuska i Velika Britanija su se sukobile oko dozvola za ribolov, a Francuska je rekla da nisu dobili sve dozvole na koje ribari imaju pravo prema sporazumu o Bregzitu. U sporazumu sa Evropskom unijom nakon Bregzita navodi se da ribari mogu da nastave da pecaju u britanskim vodama ako dobiju dozvolu i dokažu da su tamo ranije pecali.

5. Odnos Poljske sa Briselom

Mađarska i Poljska su godinama u sukobu sa Briselom oko toga da li poštuju osnovne vrednosti EU. Ove godine, poslanici Evropskog parlamenta su se zalagali za uslovljavanje obezbeđivanja novca EU od strane države o nezavisnosti medija i pravosuđa. Mađarska i Poljska su protestovale, pokrenuvši slučaj pred Evropskim sudom pravde. U decembru je generalni advokat suda rekao da protest "treba odbaciti".

Savetnik Evropskog suda pravde, Manuel Kampos Sančez-Bordona rekao je da je veza EU fondova i vladavine prava "usvojena na odgovarajućoj pravnoj osnovi". Odnosi Poljske sa Briselom dodatno su narušeni u oktobru. Ustavni sud zemlje presudio je da članstvo u bloku ne daje sudovima EU vrhovnu pravnu vlast u Poljskoj. To je izazvalo šok u bloku, jer je dovelo u pitanje primat zakona EU - kamen temeljac članstva u Uniji.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki je uzvratio i obećao da će braniti suverenu nezavisnost svoje zemlje od "puzajuće ekspanzije" institucija EU.

6. Belorusija i migranti

Zemlje Evropske unije koje se graniče sa Belorusijom upozorile su ranije ove godine da migranti sve više pokušavaju da pređu granicu, a stotine ih je prošlo u Litvaniju. Litvanski zvaničnici su tokom leta rekli da migrantima pomažu beloruske vlasti. Ovo se kasnije tokom godine pretvorilo u potpunu krizu kada su se stotine okupile na granici Poljske sa Belorusijom.

Poljska je optužila Belorusiju za "namernu eskalaciju tenzija" u novembru, nakon što se okupilo nekoliko stotina migranata koji su pokušavali da dođu do Evropske unije. EU je saopštila da Belorusija podstiče migraciju u blok kao odmazdu za sankcije koje su uvedene vladi predsednika Aleksandra Lukašenka posle spornih izbora 2020. i obračuna sa neistomišljenicima.

Lideri EU rekli su da se ljudi koriste kao pijuni u okviru "hibridnog napada" čiji je cilj destabilizacija bloka. Zemlje na granici EU sa Belorusijom podigle su privremene ograde kako bi obeshrabrile ilegalne prelaske. U međuvremenu, Lukašenko je okrivio EU, pozivajući blok da primi više migranata, dok su neki od onih koji su ostali na granici vraćeni u domovinu. EU i njeni saveznici odgovorili su ciljanim sankcijama.

7. Debakl u Avganistanu, pozivi za izgradnju evropske odbrane

Jedna od najvećih priča na međunarodnom planu bila je brzo talibansko preuzimanje Avganistana nakon povlačenja NATO snaga tokom leta. Militantna grupa zauzela je Kabul u avgustu nakon napada kroz zemlju pre nego što su i poslednje američke trupe otišle. Ovo preuzimanje je izazvalo ogromnu misiju Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika da evakuišu hiljade stranaca i Avganistanaca koji su sarađivali sa NATO-om tokom 20-godišnjeg rata predvođenog SAD.

Mahnita evakuacija do povlačenja SAD krajem avgusta bila je "poziv za buđenje" u EU, rekli su lideri.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da blok treba da "stremi većoj autonomiji u donošenju odluka i većem kapacitetu za delovanje u svetu". Neki zvaničnici su rekli da blok treba više da ulaže u svoje bezbednosne kapacitete.

8. Tenzije oko navodnog vojnog jačanja Rusije u blizini ukrajinske granice

Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je u novembru da je došlo do "neobičnih" kretanja trupa na granici između Rusije i Ukrajine, upozoravajući Rusiju "da bude jasna u vezi sa svojim namerama i da se pridržava svojih sporazuma iz Minska". Kasnije u toku meseca, ministri inostranih poslova NATO-a pozvali su Rusiju na deeskalaciju, izazivajući dalju zabrinutost zbog navodnog jačanja vojske.

Moskva je nezakonito anektirala poluostrvo Krim 2014. i zapadne zemlje strahuju da predsednik Vladimir Putin sada želi da izvrši vojnu invaziju na Ukrajinu. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je za Euronews u decembru:

"Ne znamo nameru predsednika Putina. Ne znamo da li je doneo odluku da preduzme obnovljenu, agresivnu akciju protiv Ukrajine, ali ono što znamo je da on obnavlja kapacitete da to i učini i to u kratkom roku - i to je veoma, veoma zabrinjavajuće."

U sukobu u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa, koji je počeo 2014. godine, podseća Euronews, poginulo je više od 14.000 ljudi, a epizodne borbe se nastavljaju uprkos mirovnom sporazumu iz 2015. uz posredovanje Francuske i Nemačke. Nakon samita EU u decembru, lideri su upozorili Rusiju na "masovne posledice" ako dođe do napada na Ukrajinu, ponavljajući svoju podršku suverenitetu Ukrajine.

"Svaka dalja vojna agresija na Ukrajinu imaće ogromne posledice i teške troškove kao odgovor", navodi se u saopštenju.

Evropski savet naglašava da je potrebno hitno da se deeskaliraju tenzije izazvane gomilanjem ruske vojske duž njene granice sa Ukrajinom i agresivnom retorikom, dodaje se u saopštenju. Uz najveće tenzije od 2014. godine, jačanje vojske i odnosi između Rusije i Zapada sigurno će ostati ključno pitanje u Evropi sledeće godine.