Igre 
Ko je Petr Fijala, čovek koji bi mogao da zameni Babiša na poziciji premijera Češke
Komentari17/11/2021
-20:15
Nakon izbora održanih početkom oktobra u Češkoj Republici sve je sigurnije da će na poziciju novog premijera doći Petr Fijala, a njegova potencijalna vlada desnog centra obećava brze promene. Bivši istoričar i rektor univerziteta predvodio je alijansu SPOLU do pobede na pomenutim izborima, osvojivši 71 mesto u češkom parlamentu.
Savezi SPOLU i PirStan, koji je osvojio 37 mesta, saglasili su se, inače, neformalno za formiranje koalicione vlade, a prošle nedelje je Fijalu pozvao predsednik Miloš Zeman da otpočne zvanične pregovore sa svojim koalicionim partnerima u vezi sa novim kabinetom.
Iako je i dalje aktuelni premijier Andrej Babiš uputio predsedniku svoje pismo ostavke, on je zamoljen da ostane na funkciji sve dok Fijalin kabinet ne preuzme funkciju.
Podsetimo, pre nego što su održani izbori, smatralo se da će Zeman možda pokušati da dozvoli Babišu da ostane na mestu premijera bez obzira na rezultat, ali ti planovi su propali u trenutku kada je predsednik završio u bolnici dan nakon glasanja. Pušten je sa intenzivne nege tek prošle nedelje.
Šta su prioriteti za Fijalu?
"Moramo da rešimo probleme koji stvaraju poteškoće ljudima što je pre moguće i da izvedemo zemlju iz nekoliko kriza u u kojima je - zdravstvene, ekonomske i krize vrednosti", govorio je Fijala.
U zavisnosti od toga koliko će trajati transfer vlasti, Fijalina vlada mogla bi da otpočne mandat nakon što je Češku pogodio poslednji i najteži talas pandemije koronavirusa.
Prema podacima do 7. novembra za period od dve nedelje u Češkoj je bilo 820 infekcija na 100.000 stanovnika, što je najviša stopa od marta.
Povezane vesti
Fijala bi takođe mogao da nasledi velike probleme u vezi sa kampanjom vakcinacije, s obzirom na to da je samo 60,3 odsto populacije potpuno vakcinisano.
Ipak, za Lubomira Kopecka, profesora političkih nauka na Univerzitetu Masarik, u pogledu politike "prioritet broj jedan" za Fialu biće državne finansije.
"Pod Babišom je državni dug počeo naglo da raste, a javni budžet je u velikim problemima", dodao je on.
Tanjug/AP/Petr David Josek
U intervjuu za češke medije, Fijala je naglasio da će njegova vlada moći da pravilno ispravi državne finansije u budžetu za 2023. godinu.
Još jedno značajno povećanje biće vladavina prava, rekao je Filip Kostelka, predavač na Univerzitetu u Eseksu. Otkako je Babiš izabran za premijera 2017. godine, pratile su ga optužbe za korupciju, uglavnom zbog navodne zloupotrebe ovlašćenja u korist njegovog konglomerata Agrofert.
Ranije ove godine, revizija Evropske komisije otkrila je da je Babiš bio u sukobu interesa zbog subvencija EU koje je primio Agrofert. Istrage u toj zemlji takođe su u toku, iako su navodno bile u zastoju tokom njegovog mandata.
"Pod Fijalom, pravosudnim i policijskim organima će verovatno da bude dato više vremena i prostora da istraže skandale i navodne prekršaje koje su počinili članoci odlazeće vlade i sam Babiš", rekao je Kostelka.
Povezane vesti
Kada je reč o spoljnoj politici, i SPOLU i PirStan su u kapanji promovisale prozapadnu agencu, navodeći da će se zalagati za poboljšanje odnosa sa Briselom i Vašingtonom. Fijala je obećao da će povećati doprinose Češke NATO do dva odsto BDP do 2025. godine.
Kako navodi Euronews, veruje se da će Progresivna partija da dobije Ministarstvo spoljnih poslova, što bi moglo još više da doprinese zaokretu kada je reč o odnosu prema Kini i Rusiji, čiji su pokušaji da dobiju veći uticaj u Češkoj u proteklih nekoliko godina, pod vlašću Zemana, bili izvor brojnih kontrovezi.
Međutim, jedan potencijalni kamen spoticanja za buduću vladu mogao bi da bude oko EU. Fijalina Građanska demokratska partija (ODS), najveća od pet partija, dugo je bila evroskeptična, ali nekoliko drugih, uključujući Piratsku partiju, su žestoko probriselski nastrojene.
Da bi bio sprečen bilo kakav spor, budući kabinet od 18 članova imaće tri nova mesta, uključujući jedno oko pitanja EU, kojim će verovatno upravljati političar iz redova Gradonačelnici i nezavisni (STAN). Češka preuzima rotirajuće predsedavanje EU u julu 2022. godine.
"Nova koalicija možda neće insistirati na uvođenju evra u Češkoj, ali će se percepcija Češke poboljšati u poređenju sa Babiševim vođstvom. Kontroverze u vezi sa Babišem će nestati", rekao je Kopecek.
Tanjug/AP/Petr David Josek
Fijala je insinuirao da će se njegova vlada pozabaviti kulturnim pitanjima i govorio je o "krizi vrednosti" u češkom društvu. Sa budućom vladom sastavljenom uglavnom od konzervativnih političara, malo je verovatno da će liberalna pitanja poput gej brakova da budu podržana, ali ne postoji opasnost da ona krene poljskim putem oko tema kao što su abortus, što nije problem u Češkoj, rekao je Kopecek.
Ali jedna od najvećih promena koje analitičari predviđaju biće u tonu i temperamentu.
"U pogledu upravljanja Češkom, ključne razlike će biti promena stila i prezentacije, ne samo sbog profesorskog manira Fijale", rekao je Šon Henli, vanredni profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Ko je Fijala?
Fijala (57) ima određeno iskustvo u vladi, a prethodno je bio ministar obrazovanja, omladine i sporta. Ipak, najveći deo svoje karijere proveo je kao intelektualac, napredujući kroz akademsku zajednicu do rektora Masarikovog univerziteta, jednog od najvećih univerziteta u Češkoj.
Odrastao je u konzervativnoj katoličkoj porodici u Brnu, Fijala je prvi put zaronio u politiku kada je 2011. imenovan za glavnog pomoćnika premijera Petra Nečasa za nauku, pre nego što je i sam sledeće godine postao ministar.
Na opštim izborima 2013. osvojio je mesto u Predstavničkom domu kao nezavisni, ali je u roku od mesec dana od glasanja prešao u ODS, tradicionalnu stranku desnog centra koja je pretrpela jedan od najgorih izbornih rezultata u istoriji, završivši na petom mestu sa samo 7,7 odsto glasova.
Fijala se 2014. godine kandidovao za predsednika stranke, lako pobedivši na internim izborima. Na sledećim parlamentarnim izborima, 2017. godine, njegov ODS je završio na drugom mestu, skoro udvostručivši boj glasova u odnosu na prethodni put. Ali, Fijala je odbio da uđe u koaliciju sa Babišom, primoravajući ODS da izdrži poslednjih pet godina u opoziciji.
On je "nekontroverzna ličnost koja je relativno sposoban posrednik, što je važno za održavanje jedinstva nove vlade", rekao je Kopecek.
Šta dalje?
Kada će tačno Fijala da bude imenovan za premijera ostaje nedoumica. On je češkim medijima rekao da bi to trebalo da bude "pitanje nedelja".
Kako piše Euronews, čini se da se zasad u češku politiku vratila uljudnost nakon nedelje postizborne strepnje oko toga da bi Zemanovo loše zdravlje uticalo na to da li može da ostane na mestu predsednika i da li će pokušati da zadrži Babiša na mestu premijera, kao što su mnogi analitičari mislili.
Senat je sada pristao da suspenduje planove da se pozove na član 66. Ustava, kojim bi se predsedniku privremeno oduzela ovlašćenja.
Sa jedne strane, kako se navodi, Fijala će ući na premijersku poziciju sa velikom prednošću. U zemlji postoji veliko olakšanje što Babiševe "postizborne smicalice" nisu išle kako je navodno planirano i što Zemanovo stanje nije dovelo do ustavne krize.
Pet partija u budućoj vladi Fijale kontroliše 108 mesta u Predstavničkom domu od ukupno 200, što je veći udeo od nekih prethodnih vlada. Takođe ima snažnu podršku u Senatu, gde je Fijalina ODS najveća stranka.
Ipak, Babiš nije nestao iz politike, kao što nije ni "bauk populizma". Babiševa stranka ANO ima 72 mesta u parlamentu, najviše od bilo koje pojedinačne stranke i verovatno će pronaći saradnju sa krajnje desničarskom strankom SPD, koja ima 20 mesta.
Babiš i dalje kontroliše većinski udeo u nekoliko vodećih čeških medija, za koje analitičari očekuju da će zauzeti kritički pogled na pokušaje Fijalinih reformi.
Smatra se i daće Babiš takođe pokušati da se kandiduje za predsednika na izborima koji će biti održani do januara 2023. godine, ali bi to moglo da bude mnogo ranije upravo zbog Zemanovog stanja.
Babiš se već sada pojavljuje kao glas birača koji su se opredelili za neku od partija koje nisu osvojile 5 odsto glasova potrebnih za prelazak cenzusa. Oko 19,6 odsto glasova otišlo je partijama koje nisu osvojile mesta, u poređenju sa samo 6,2 odsto četiri godine ranije.
Komentari (0)