Samit EU u Briselu: Budžet, energetika, Ukrajina, odbrana i proširenje među glavnim temama
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U Briselu je danas počeo dvodnevni sastanak Evropskog saveta koji okuplja šefove država ili vlada zemalja članica Evropske unije, a teme su budžet EU, energetika, podrška Ukrajini, odbrana, migracije i proširenje EU. Samit bi trebalo da se zavriši u petak oko podneva.
Lideri EU na samitu se fokusiraju na pitanja koja se odnose na ekonomiju i na pružanje odgovora na izazove evropskoj konkurentnosti, uključujući cene energije, ali i na dugoročni budžet EU za period 2028-2034, navodi se u saopštenju sa sajtu EK.
Kako javlja reporter Euronews Srbija iz Brisela vrtoglavi rast cena energenata je goruća tema danas u Briselu.
Naime, cene goriva obarale su rekord u Evropi proteklih mesec dana, a bugarski predsednik Rumen Radev, koji je zbog toga već nekoliko puta zatražio sastanak lidera ovde u Briselu, jutros je iznenadio kolege podržavši sporazum o isporuci nafte između Putina i Trampa, a uprkos zapadnim sankcijama Moskvi.
Naravno, došao je u sukob sa ostalim kolegama koje su ranije sporazum o ceni odbacile, ocenjujući ga pogrešnim i opasnim.
"Znate koji je naš problem trenutno u Evropi? Visoke cene goriva. Mi ćemo pozdraviti svaki korak u smanjenju cena goriva koji bi garantovao našu konkurentnost”, rekao je Radev.
Premijer Švedske Ulf Kristerson je u današnjem obraćanju novinarima rekao da oni podržavaju Ukrajinu kada je reč o pitanju snabdevanja dizelom.
"Veoma žalimo zbog ovog sporazuma o dizelu. To vodi u pogrešnom smeru. Svaki korak koji sada pomaže Rusima da povećaju finansiranje rata, to je loš znak, tako da u potpunosti podržavamo stav Volodimira Zelenskog u ovom pitanju”, naveo je on.
Reporter dalje javalja da je tema danas i proširenje Evropske unije, a trebalo bi da čujemo raspravu o nedavno predstavljenom planu za reformu samog procesa proširenja, ali i za reformu Evropske unije pre proširenja.
Nedavno smo imali prvu raspravu na tu temu u parlamentu, gde smo mogli čuti da su određeni evroparlamentarci protiv toga da se ukine mogućnost jednoglasnog glasanja za otvaranje klastera pojedinim zemljama. Danas ćemo čuti i mišljenje samih članica o tome.
Irski premijer Majkl Martin, čija zemlja predsedava Savetom Evropske unije, poručio je da su neke zemlje vrlo blizu članstvu, ali da ne vidi da će uskoro neka od njih zaista postati članica ako Brisel danas ne prihvati ovaj momentum.
"Kada je reč konkretno o proširenju, smatramo da smo postigli značajan napredak, posebno otvaranjem velikog broja klastera, naročito za Ukrajinu i Moldaviju. Poručio bih svojim kolegama širom Evrope da je sada trenutak da budemo ambiciozni i da u narednim mesecima otvorimo sve klastere koji se odnose na Ukrajinu i Moldaviju.
Na svima nama u Evropskoj uniji leži obaveza da omogućimo ponovno pokretanje procesa proširenja.Poslednja država koja se pridružila učinila je to 2013. godine", navodi on.
Prva pres konferencija danas očekuje se nešto posle 19 časova, a kada je u pitanju drugi dan samita, sutra u 10 časova obraća se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, nakon čega će uslediti i zatvorena rasprava.
Podsetimo, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u pozivnom pismu, koje je prošle nedelje uputio liderima EU rekao je da Ukrajina ostaje ključni prioritet za Evropsku uniju i da će na samitu biti potvrđena podrška toj zemlji, kao i da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govoriti o operativnim potrebama zemlje uoči predstojeće zime.
Fico se protivi vezivanju dodatnog zajma za Ukrajinu za sledeći budžet EU
Slovački premijer Robert Fico rekao je, na samom početku samita, da Slovačka neće učestvovati u sledećem zajmu koji Evropska unija planira za Ukrajinu i ponovo će tražiti izuzeće a odbacuje i povezivanje zajma sa pregovorima o dugoročnom budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine.
Takođe je navdo i da očekuje da će verovatno biti pokušaja da se u zaključke Evropskog saveta uključi politička izjava u kojoj se kaže da će odluka o daljem zajmu za Ukrajinu biti doneta na decembarskom sastanku, prenosi TASR.
"U ime slovačke vlade, unapred upozoravam da ovaj dodatni zajam od više milijardi Ukrajini ne može biti povezan sa budžetom EU za 2028-2034", rekao je Fico.
Dodao je da bi bilo veoma opasno da se uslovljava podrška zahtevima pojedinačnih zemalja, tokom pregovora o dugoročnom budžetu EU njihovim učešćem u zajmu Ukrajini.
Podsetio je da se Slovačka saglasila sa zajmom od 90 milijardi evra koji se već isplaćuje Ukrajini, za koji je rekao da smatra da ga Kijev nikada neće vratiti.
On je kazao da Slovačka neće sprečavati druge zemlje da pruže finansijsku podršku Kijevu, ali da sama neće učestvovati u takvom mehanizmu.
Fico je rekao da je juče održan sastanak lidera zemalja Višegradske četvorke u Briselu, na kome je sa premijerima Češke, Mađarske i Poljske razgovarao o merama konkurentnosti i dugoročnom budžetu EU za period 2028-2034. godine, o čemu bi države članice trebalo da se dogovore do kraja godine i povodom čega će zemlje V4 predložiti tri konkretna amandmana na zaključke Evropskog saveta.
Lideri više članica EU traže izmene predloga dugoročnog budžeta Unije
Lideri nekoliko članica EU izrazili su danas, uoči početaka samog samita, nezadovoljstvo predlogom dugoročnog budžeta Evropske unije navodeći da se ne slažu sa predviđenim budžetskim rezovima.
Španski premijer Pedro Sančez izjavio je danas uoči samita Evropskog saveta u Briselu da aktuelni predlog narednog budžeta Evropske unije nije dovoljan za suočavanje sa izazovima sa kojima se blok suočava i najavio je da će se Madrid zalagati za njegovo povećanje. Mađarski premijer Peter Mađar ocenio je da je budžet u trenutnoj formi neprihvatljiv.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis rekao je da Atina nije zadovoljna predlogom irskog predsedavanja EU o dugoročnom budžetu i da neće prihvatiti smanjenje sredstava za poljoprivredu i kohezionu politiku.
Takođe je ocenio da bi EU, pored nacionalnih mera pomoći, trebalo da razmotri dodatnu podršku potrošačima u oblasti energetike. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da ne očekuje postizanje dogovora o dugoročnom budžetu EU ovog vikenda.
Švedski premijer Ulf Kristerson kazao je da će Švedska odbaciti predlog irskog predsedavanja koji se odnosi na budžetski plan Evropske komisije za period od 2028. do 2034. godine.
Predsednik Kipra Nikos Hristodulidis rekao je da ta zemlja podržava predloženi mehanizam EU za vanredne situacije u slučaju migracionih kriza i istakao da bi Evropa trebalo da pokaže više fleksibilnosti u vezi sa nacionalnim merama podrške energetskom sektoru.
Holandski premijer Rob Jeten pozvao je evropske lidere da pojačaju finansijsku, vojnu i nevojnu pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije, ocenjujući da mnoge evropske zemlje zaostaju u pružanju podrške.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Pozivam sve evropske lidere da pruže veću finansijsku, vojnu i nevojnu podršku, jer mnoge evropske zemlje zaostaju u pružanju pomoći Ukrajini", rekao je Jeten novinarima.
"Pojačajmo svoje napore i obezbedimo da oni mogu da pobede u ovom besmislenom ratu", poručio je holandski premijer.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da Evropska unija mora da imenuje izaslanika koji će je predstavljati u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini i da bi, prema njegovom mišljenju, tu ulogu mogao da preuzme predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Tajani je ocenio da bi pored Košte tu ulogu mogao da dobije i neko drugi uz uslov da postoji konsenzus među članicama EU i da izabrani predstavnik govori u ime cele Unije.
"Suština je da mora da se postigne konsenzus, a ko god bude govorio, mora to da čini u ime svih. Hajde da donesemo odluku o tome", poručio je Tajani.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)